ONAJ DAN KAD NIJE SVANLO

Petar Fehir
Autor 23.7.2016. u 15:29

ONAJ DAN KAD NIJE SVANLO

Prošla već dvajst i neka,
(o tom se nekak zašutlo)
kad nas poćeralo ono zlo
i kud koji – mili moji, zaputlo.

 

Ko je kriv, jeb ga, zamutlo se.
Sam svoju istinu nos!
(a i ona krivuda, ko staza,
zavisno kos i štos).

 

Baš marvu sam kreno rant,
kad, sunce ti žarko, nešt grunu…
(prvo treflo bunar i krušnu)
ja bacjo one misirače…
već uvatlo stog i komušnu.

 

A ja ti bio ko ćitaba,
mene nis mogo mašt…
i kad reklo da neđe kreću,
nisam, buraz, pito ni zašt,
a nisam znao ni đe ću.

 

Sad s počeli i one štos šutli
za neku ljevču krivt…
a gura se, jebga, štaćmo,
mora se, nekak živst…

 

Pa ć ovi dana i ja
pomolt se i zapalt svjeću
za sve štos nekuda ošli,
al nikad za nečju nesreću.

 

Ta slika mi pred očma vazdan…
kad se ko počelo dant…
a kob znao, buraz, da će sve stat
i da nikad neće svant.

 

Tagovi:
Petar Fehir
Autor 23.7.2016. u 15:29

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija