PESME AMERIČKIH CRNACA

 Dragoslav Andrić
Autor 8.9.2020. u 12:28

PESME AMERIČKIH CRNACA

Foto: folkways.si.edu

POLICAJAC SA JUGA

Oprostimo Taju Kendriksu.
Bilo je to u Darktaunu. Šta ćete, bio je mlad.
Živci mu behu napeti. Bio je vreo dan, petak.
Neki crnac je potrčao kroz grad.
I zaradio metak.

Treba da shvatimo Taja Kendriksa.
Crnac je svakako bio opasan.
Potrčao je, mada je bio starac,
I jednom novajliji dao priliku
Da se pokaže muškarac.

Ne uzmimo to za zlo Taju Kendriksu,
Ako već ne možemo da ga odlikujemo časno.
Kada je video zašto je crnac trčao,
Bilo je suviše kasno.
Taj crnac baš nije imao sreće. I to je sve
Što možemo reći, jasno i glasno.

Sažalimo se na Taja Kendriksa.
Nije mu bilo lako.
Preplašen kao zec, s pištoljem što se puši,
Nije se poduže mak’o,
Prinuđen da sluša naricanje sluškinja
I ropac crnca što izdiše polako.

Sterling A. Brown

 

Dr. fil. DŽAJLZ DŽONSON

Džajlz Džonson
imao je četin fakultetske diplome
znao je razlog ovog
i poreklo onog
mogao je držati govor na latinskom
ili psovati na grčkom
i, naučivši takve stvari,
on je umro od gladi
jer nije hteo da podučava
niti je mogao da bude sluga.

Frank Marshall Davis

 

GROB

Kad budem u grobu svom
I nikog ne bude sa mnom
Sem onih što kao ja Moraju spavati,
Probudiću se katkad iz sna
Da bih mogao plakati.

Probudiću se katkad
Da bih mogao plakati,
Jer nemam da se bojim
Tamo
Da će neko da vidi
Suze u očima mojim.

Ja nemam čega da se bojim.

Waring Cuney

 

DOGAĐAJ

Kad sam se šetao jednom kroz Stari Baltimor,
Prepuna srca, glave radošću opijene,
Spazih da neko uporno
Gleda pravo u mene.

Osam sam godina im’o, bio sam mali veoma,
— a ni on veći ne beše —
Pa se nasmeših, al’ on se isplazi odmah
I »Niger!« samo mi reče.

Ja videh Baltimor celi
Od maja do decembra,
Al’ od sveg što doživeh tamo
Sećam se toga samo.

Countee Culien 

 

ZA MOJ NAROD

Za moj narod, ma gde on bio, što peva robovske pesme
neprestano: svoje tužbalice i svoje poskočice i
svoje tugovanke i svoje svečane pesme, moleći se
noću nepoznatom bogu, savijajući skrušeno kolena
pred nevidljivom silom;

Za moj narod što daje svoju snagu godinama, godinama
prošlim godinama sadašnjim, godinama verovatnim,
perući, peglajući, kuvajući, ribajući, šijući,
opravljajući, kopajući, orući, rijući, sejući, koseći,
krpeći, vukući, nikad ne zarađujući, nikad ne žanjući,
nikad ne znajući, i nikad ne shvatajući;

Za moje drugove u igri po zemlji i prašini i pesku alabamskih
dvorišta koji su se igrali krštenja i propovedi
pa onda doktor i haps i vojnik i škola i
mama i kuvanje i pozorište i koncert i trgovina
i kosa i mis Čumbi i kompanija;

Za sputane zbunjene godine kada smo išli u školu da
učimo da znamo razloge zašto i odgovore na i
ljude koji i mesta gde i dane kad, u spomen gorkih
časova kada smo otkrili da smo crni i siroti
i mali i drukčiji i niko nije mario i niko se nije
čudio i niko nije shvatao;

Za dečake i devojčice koji su rasli uprkos tome, da postanu
čovek i žena, da se smeju i plešu i pevaju
i igraju i piju vino i religiju i uspeh, da se venčavaju
s drugovima i drugaricama iz detinjstva
rađaju decu i onda umiru od tuberkuloze i anemije
i linčovanja;

Za moj narod nagomilan u 47-oj ulici u Ćikagu i Lenoks
aveniju u Njujorku i Rampart ulici u Nju Orleansu,
izgubljen razbaštinjen isteran i SREĆAN narod
što puni kabaree i krčme i tuđe džepove željan
hleba i cipela i mleka i zemlje i novca i Nečega
— Nečega našeg sopstvenog;

Za moj narod što ide slepo šireći radost, gubeći vreme
lenstvujući, spavajući kad je gladan, vičući kad
mu je teško, pijući kad je očajan, moj narod
smušen i vezan i okovan od strane nevidljivih
bića koja su iznad nas koja sve znaju i smeju se;

Za moj narod što greši i tumara i posrće u tami crkava
i škola i klubova i društava, udruženja i saveta
i komiteta i skupova, ometan i mučen i varan i
uništavan od pijavica željnih novca i slave, kinjen
lukavošću i snagom mode i države i novotarije,
pljačkan od lažnog proroka i svetog vernika;

Za moj narod koji stoji gleda pokušava da nađe izlaz
iz zbrke i licemerstva i nerazumevanja, koji se
trudi da svet učini podesnim za sve Ijude sva lica
sve adame i eve i njihova bezbrojna pokolenja:

Neka se stvori nova zemlja. Neka se rodi novi svet.
Neka se krvav mir ispiše na nebu. Neka nastupi
drugo i hrabro pokolenje; neka se digne narod
što voli slobodu. Nek lekovita lepota i snaga poslednjeg
hvatanja u koštac zastruji kroz našu krv
i duh. Neka se ubojne pesme pišu, neka iščeznu
tužbalice. Neka se uzdigne rasa pravih ljudi i
uzme sve u svoje ruke.

Margaret Abigail Walker

 

DAJTE MI CVEĆE DOK JOŠ ŽIVIM

Dajte mi cveće dok još živim, kad umrem šta će mi cveće,
Dajte mi cveće dok još živim, kad umrem šta će mi cveće,
Stavite mi ga pokraj glave, možda me boleti neće.

Kada bolestan neko leži, priđite dok još diše,
Kada bolestan neko leži, priđite dok još diše,
Jer kada umre, šta to vredi, i ne vidi vas više.

Vode mi dajte, samo kaplju, pomoći će mi bar malo,
Vode mi dajte, samo kaplju, pomoći će mi bar malo,
I ne govori, ti tamo, da sam već umro, budalo.

Ležaću ovde dogod mogu, spavaću ako mi bude po volji,
Ležaću ovde dogod mogu, spavaću ako mi bude po volji,
Svi ćemo umreti, šta se tu može, zar sam ja od drugih
bolji.

Mrtvac ne oseća miris cveća, dajte ga sad mesto hleba,
Mrtvac ne oseća miris cveća, dajte ga sad mesto hleba,
Ako se desi da ne dospem do neba, u paklu mi cveće ne
treba.

Iz narodne poezije američkih Crnaca 

 

PESME AMERIČKIH CRNACA, Rad, Beograd, 1964.

Izbor i prevod: Dragoslav Andrić

 

 Dragoslav Andrić
Autor 8.9.2020. u 12:28

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija