Pregled albuma Tori Amos, Okean okeanu – Prostranstvo emocija i talasi bola

Željko Pavićević
Autor 9.11.2021. u 14:14

Izdvajamo

  • Poslednji album Tori Amos zavređuje svačiju pažnju. Melodije i reči pesama vodiće vas kroz obilje emocija, povezati sa onima na koje ste zaboravili, osloboditi tuge i opustiti. U sobi gde prigušena svetla sveća i miris indijskog štapića ispunjavaju melodije Ocean to Ocean osećaćete se smireno i prisutno. Ovaj album je još jedan dokaz da mrak, tuga i bol stvaraju neprocenjivo bogatstvo, lepotu i beskonačnu sreću. On je spoznaja da ćemo na kraju tunela ugledati svetlost, da ćemo nakon oluje ugledati dugu. On potvrđuje da bez obzira na nedaće koje nas stižu u svakodnevnom životu uvek možemo izdvojiti vreme i mislima „pričati sa drvećem“.

Povezani članci

Pregled albuma Tori Amos, Okean okeanu – Prostranstvo emocija i talasi bola

Press credit: Desmond Murray

Uskoro će punih 30 godina od kada se u pratnji malih zemljotresa na svetskoj muzičkoj sceni pojavila Tori Amos sa prvencem „Little Earthquakes“. Sećam se da sam tada, kao sedamnaestogodišnjak slušajući pesmu „Crucify“, pomislio kako je na scenu stupila nova Kate Bush. Voleo sam Kate Bush jer je bila drugačija, čudna, interesantna. Iz istih razloga zavoleo sam i Tori Amos. Gledajući je za klavirom, grandioznu damu riđe kose i lepog osmeha znao sam da će ljubav prema njenoj muzici, onome što piše i stvara biti večna. Novi, 16. po redu album „Ocean to Ocean“ je to potvrdio i nekako uklesao u meni. Dok sam slušao ovaj album obuzimao me osećaj neopisive tuge i sreće istovremeno. Lice na kojem istovremeno uz oči pune suza imate širok osmeh. 

„Ocean to ocean“ je nastao u periodu „zatvaranja“ usled pandemije pod teretom ličnih gubitaka, a u društvu najbližih i najvoljenijih osoba na celom svetu. U brdskim predelima drevnog Kornvola na jugozapadu Velike Britanije, koji se graniče okeanom i gde su vetrovi i kiše stalni posetioci, u danima kada se svet suočavao sa nepoznatim neprijateljom, nastali su stihovi i melodije koje pomeraju granice, obuzimaju dušu i inspirišu um. 

Pokušavajući da prebrodi situaciju u kojoj joj je, kao i svima nama, bio oduzet svakodnevni život i skoro iscrpljena životna energija, Tori se okrenula knjigama. Uvek su biografije i autobiografije bile najbolji materijal za pronalaženje rešenja, spoznaju i prevazilaženje prepreka. Čitajući o Bruce Lee-ju nekako se povezala sa njim i onim što je rekao: „Budi kao voda“. Shvatila je da se odvojila od elementa koji ju je vodio kroz život i pokušala da iskorači iz tuge i bola koji je obuzimao. Nastala je pesma „Metal Water Wood“. 

Suočena sa gubitkom majke, Mary Ellen, u uslovima kada je usled pandemije bilo nemoguće napustiti Britaniju i otići za SAD, nemoguće ostvariti kontakt sa voljenima i publikom koju željno iščekuje, Tori je pokušavala da se poveže sa ženom koja ju je dovela na ovaj svet i pružila bezuslovnu ljubav, svojom majkom. Skrhana bolom i tugom, tražila ju je u oblacima, pokušala da je oslušne u vetru, da je prepozna u odsjajima sunca koji su se odbijali od vodenog prostranstva. Tako su, kao rezultat patnje, nastale pesme „Speaking With Trees“ i „Flowers Burn to Gold“. 

Još jedna emotivna i nadasve divna sentimentalna pesma „Swim to New York State“ prikaz je velike ljubavi i priznanje odanom partneru praćena zvucima razdraganih violina i klavira. Na novom albumu Tori se osvrće i na probleme današnjice, kao što su religijsko licemerje i mizoginija kroz pesmu „Devil’s Bone“ ali i na nesmotren odnos prema prirodi i klimatskim promenama iskazan kroz pesmu „Ocean to Ocean“. 

Pesma „29 Years“ vraća se u isti emotivni prostor kada je nastala pesma „Me and a Gun“ sa njenog prvog albuma, ovog puta rešena da prevaziđe traumu i devastaciju davnih dana. Ona je spoznaja da je važno prevazići problem koji vas može omesti da proživite i uživate u svim lepim stvarima koje vam donose dani ispred vas. 

„How Glass is Made“ kroz stihove i dinamične zvuke ukazuje na jednostavnost uništavanja uz pitanje da li smo svesni kako se stvaraju stvari, šta je potrebno da bi stvorili nešto lepo što se tako lako može „polomiti“. Nešto drugačija od ostalih i veselija je pesma „Spies“ koja je ujedno bila i drugi singl sa ovog albuma (prvi singl je bio „Speaking With Trees“).

Predivna balada, otrežnjujuća i motivišuća, ostavljena je za sam kraj. Ona je osnažujući tango i rođendanska čestitka svima onima koji su prošli kroz turbulentno vreme pandemije, vreme zatvaranja i izolacije. 

Poslednji album Tori Amos zavređuje svačiju pažnju. Melodije i reči pesama vodiće vas kroz obilje emocija, povezati sa onima na koje ste zaboravili, osloboditi tuge i opustiti. U sobi gde prigušena svetla sveća i miris indijskog štapića ispunjavaju melodije Ocean to Ocean osećaćete se smireno i prisutno. Ovaj album je još jedan dokaz da mrak, tuga i bol stvaraju neprocenjivo bogatstvo, lepotu i beskonačnu sreću. On je spoznaja da ćemo na kraju tunela ugledati svetlost, da ćemo nakon oluje ugledati dugu. On potvrđuje da bez obzira na nedaće koje nas stižu u svakodnevnom životu uvek možemo izdvojiti vreme i mislima „pričati sa drvećem“.

 

Željko Pavićević
Autor 9.11.2021. u 14:14