Rif Tišine

Povezani članci

• Ovdje je šupljak najveći pokretač
• Napustila nas je Tina Turner
• HELEN KELLER – INSPIRACIJA ŽIVOTU BEZ OGRANIČENJA
• Otvaranje prve samostalne izložbe mostarske slikarice Danijele Lipka – Martinović.
• USPJEH PIJANE NOĆI 1918.
• NAGRADA MISAONIK KNJIŽEVNICI OLGI LALIĆ-KROWICKOJ

Okružen knjigama kao mrtvom stražom
Prizivam duh starogrčkog učitelja vatre

On će mi reći zašto ono što jeste
Istovremeno i nije,

Zašto sam odjednom star i mlad
I živ i mrtav i da li je svemir

Veliki crni nakovanj na kome
Bog vatre kuje zvezde,

Mnogo pitaš – odgovori mi
Iza leđa.

Bdi samnom u tišini
Ovu zimsku noć,

Naloži furunu kao da ćeš da pokreneš
Lokomotivu kroz vreme

I mi ćemo iz ove sobe kao iz vagona
Posmatrati poput dva oka u glavi komete

Nebeska tela kako se roje
I zuje kao pčele u košnici.

Neće te ubosti, mi smo odjednom
I Ispred i iza njih i u njima,

Hoću nazad, šapnuh, ako je sve krug
Onda mogu kući, gledajući u plamen

Svog ognjišta da vidim
Kako se početak i kraj sudaraju

Kao igla i prstenovi ploče
Ovog prastarog gramofona od vatre,

Zatvori oči i slušaj,
Neka te njegova muzika greje, reče i nestade

Zoran Nedeljković (izbor iz zbirke poezije Rif tišine)