U PETAK “EXTERITORIJALNI RAZGOVORI“ SA JEDNIM OD NAJBOLJIH SVJETSKIH PISACA, LÁSZLÓ VÉGELOM

tačno.net
Autor 29.1.2016. u 10:30

U PETAK “EXTERITORIJALNI RAZGOVORI“ SA JEDNIM OD NAJBOLJIH SVJETSKIH PISACA, LÁSZLÓ VÉGELOM

Internacionalni teatarski festival MESS u saradnji sa Muzejom književnosti i pozorišne umjetnosti (Sime Milutinovića Sarajlije 7) u petak, 29. januara sa početkom u 18 sati organizuju umjetničku večer pod nazivom “Exteritorijalni razgovori“ sa Andrásom Urbánom i László Végelom. Autorima predstave “What is Europe?“ koja će premijerno biti prikazana u nedjelju, 31. januara u Domu Oružanih snaga BiH sa početkom u 20 sati, u razgovoru će se pridružiti književnik Mile Stojić, glumica Vesna Mašić i reditelj Dino Mustafić dok će moderatorica razgovora biti književnica te ujedno direktorica Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti, Šejla Šehabović.

Umjetničko večer svojim riječima je najavio Dino Mustafić. “Nakon dvadeset i pet godina i izvedbe predstave “Medejino ogledalo“ u Kamernom teatru 55, naš gost će biti jedan od najboljih živućih pisaca, László Végel. Govorit ćemo o mnogim temama kao što su fenomen pisaca “ničije zemlje“ i “brisanog prostora“, generaciji utopije, modernom konzervativizmu i fenomenu novih granica koje Evropa diže. Pored ovoga, László će kroz nekoliko odgovora približiti svoj umjetnički opus“, rekao je Dino Mustafić te pozvao sve građane da se pridruže razgovorima.

U jednom od svojih eseja, Végel je ozbiljno preispitao fenomen slobode u demokratskim društvima. “S ne malim zaprepašćenjem čitam esej Mirka Kovača o eliti i rulji. “Elita je gora od rulje” – primjećuje prošle godine preminuli pisac. Veoma je mali broj intelektualaca koji u današnje vrijeme imaju smjelosti da napišu jednu ovakvu rečenicu o eliti koja se bezuslovno priklanja vlastima. U diktaturi, ili u poludiktaturi, šutnja inteligencije se daleko čuje, dok u višestranačkoj demokratiji dobija zloslutni naglasak, jer ko smije da tvrdi da su u ovom sistemu stvari slobode i pravednosti u redu. Samo što se danas ljudi ugnjetavaju i lišavaju pravde i pravednosti na jedan prefinjeniji, lukaviji način. O tome je govorio Mikloš Jančo u jednom intervjuu 2010. godine, a taj poduži razgovor s čuvenim rediteljem je repriziran na dan njegove smrti. U diktaturi su pravila igre bila poznata, znalo se tačno ko su proganjani i ko su progonitelji, podsjetio je Jančo, međutim, u višestranačkom sistemu uloge su mutne, i zbog toga se nezavisni intelektualac, nezavisni stvaralac teško snalazi, jer ne može biti siguran ni u to s koje strane će ga zadesiti napad, osuda, politička intriga. Jedno je, međutim, sigurno. Slobodu može da ugrožava, da je krši, ukida samo onaj ko raspolaže polugama vlasti. Tako je to bilo u jednopartijskom, i tako je to i u višestranačkom sistemu. Onaj ko to ne prima k znanju, i nehotično postaje saučesnik represije“, naveo je Végel.

BIOGRAFIJA LÁSZLÓ VÉGEL

(Srbobran, 1941) prozni i dramski pisac, esejista, kritičar. Objavio je romane: Egy makró emlékiratai (Memoari jednog makroa, 1967); A szenvedélyek tanfolyama (Kurs strasti, 1969); Áttün(tet)ések (Dupla ekspozicija, 1984); Újvidéki trilógia – Egy makró emlékiratai, Áttüntetések, Eckhardt gyűrűje (Novosadska trilogija – Memoari jednog makroa, Dupla ekspozicija, Ekhardtov prsten, 1993); zbirke novela Szitkozódunk, de szemünkből könnyek hullanak (Psujemo, a oči su nam pune suza, 1969); zbirke eseja A vers kihívása (Izazov pesme, 1975); Ábrahám kése (Abrahamov nož, 1988); Lemondás és megmaradás (Odricanje i opstajanje, 1992); Wittgenstein szövőszéke (Vitgenštajnov razboj, 1996); A nagy Közép-Kelet-Európai Lakoma bevonul a Pikareszk Regénybe, beszély a pikareszk regényről (Velika Srednjo-Istočno-Evropska Gozba stupa u Pikarski Roman, pripovest o pikarskom romanu, 1998); Peremvidéki élet (Život na rubu, 2000); Exteritórium (Exterritorium, 2000); zbirka dramskih tekstova Judit (Judita, 1989), Parainézis (2003), Időírás, időközben (2003), Hontalan esszék (Bezdomni eseji) 2004. Drama Áttüntetések (Dupla ekspozicija), izvedena je u Zenici, reditelj Dušan Jovanović, 1986; u Subotici, reditelj Ljubiša Ristić, 1988; drama Sofőrök (Šoferi), izvedena je u Zenici, reditelj Ljubiša Georgijevski, 1987; u Prilepu, reditelj Vladimir Cvetanovski, 1987; drama Judit (Judita), u Subotici (“subotička subverzija”),  reditelj Rade Šerbedžija, 1988; drama Túl az Óperencián (Preko sedam mora), izvedena u Subotici, rediteljka Nada Kokotović, 1989; drama Medeia tükre (Medejino ogledalo) igrana je u Sarajevu, u režiji Mire Erceg, 1990. i na sceni Novosadskog pozorišta – Újvidéki Színháza, u režiji Kinge Mezei, 1999, Judita izvedena u Újvidéki Színház, 2002, u reziji Peter Temeri). U Berlinu 2007. objavio je Exteritorium (Mattjes&Zeitz). Dobitnik je nagrade Mladost (za roman Memoari jednog makroa) (1969); nagrada Ady Endre za književno stvaralaštvo (1993); nagrade Slobodne štampe za knjigu eseja Odricanje i opstajanje (1994); nagrade Déry Tibor za prozno stvaralastvo (1995); nagrade Jelenkor za knjigu Eksteritorijum (2000), Zlatne povelje Predsenika republike Mađjarske za celokupni knjizevni rad (2000), Nagrada Knjige godine za Eksterritorium (2001); nagrada Füst Milan, za književno stvaralaštvo (2003), Pulitzerova nagrada – Budimpešta (2005).

tačno.net
Autor 29.1.2016. u 10:30

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija