Živi logor smrti na Sajmištu

Povezani članci

• Zašto je Krleža i srpski pisac???
• 1700 godina od Milanskog edikta: Konstantin Veliki i Slavica Kezunović
• Božica Jelušić: KOLIKO VRIJEDI KUKAVIČKI “ALI”?
• SRETAN TI DAN DRŽAVNOSTI LAMPICO U MRAKU!
• Đurđica Čilić: Ruž
• Duško Novaković: Ne umem da povlađujem

Oktobarski salon u Beogradu predstavlja 5. oktobra na Starom sajmištu projekat “Living Death Camp” (Živi logor smrti) koji istražuje višestruku povezanost dva koncentraciona logora u bivšoj Jugoslaviji i probleme u vezi sa prisećanjem na njihovu istoriju. Reč je o logoru Staro Sajmište u Beogradu iz Drugog svetskog rata i logoru Omarska u Prijedoru iz rata 90-ih, a na prostoru jednog od njih je i organizovana javna debata projekta “Živi logor smrti”.

Deo dokumentacije tog istraživačkog projekta, koji pokreće pitanja (ne)mogućnosti izgradnje memorijala i spomenika danas, ukazujući istovremeno na nužnost proizvodnje društvenosti i znanja na mestu politike sećanja, biće predstavljen i na izložbi 54. Oktobarskog salona “Niko ne pripada tu više nego ti” od 11. oktobra do 17. novembra u bivšoj robnoj kući “Kluz”, sada Zepter Expo centru.

Javna debata povodom projekta “Živi logor smrti” biće održana od 15 do 18.30 sati u bivšem nemačkom paviljonu na Starom Sajmištu, sada Hali za teretni pogon u dvorištu auto-kuće “Rade Končar” (Zemunski put 3), a Kulturni centar Beograda je organizuje u saradnji sa Centrom za istraživanje ahitekture, u okviru projekta “Forenzička arhitektura” (Katedra za vizuelnu kulturu, Univerzitet Goldsmits u Londonu), Grupom Spomenik i projektom Četiri lica Omarske.

Kao učesnici su najavljeni: Kerolajn Stardi Kols, Suzan Šupli i Ejal Vajzman(Forenzička arhitektura), Robert Jan van Pelt (Arhitektonski fakultet, Univerziteta Vaterlo u Ontariju), Srđan Hercigonja (Četiri lica Omarske) Milica Tomić (Grupa Spomenik/Četiri lica Omarske) i Branimir Stojanović i Jelena Petrović (Grupa Spomenik), koja je i jedna od kustoskinja 54. OS

“Živi arhiv smrti” posvećen je istraživanju višestruke povezanosti koncentracionog logora Staro Sajmište iz Drugog svetskog rata, koji se nalazio na nekadašnjem obodu Beograda, a danas u centru grada, kao i koncentracionom logoru Omarska u opštini Prijedor iz 90-ih.

Prema navodima autora tog projekta, oba logora ne mogu se tek tako poslati u istoriju samo zato što predstavljaju prostorne ostatke prošlosti.

Oba nekadašnja logora danas su naseljena: u jednom se nalaze umetnički studiji, Romi, izbeglice iz ratova 90-ih, radionice i male zanatske radionice, dok se u drugom nalazi rudnik gvožđa kojim od 2004. godine upravlja Arcelor Mittal, najveći proizvođač čelika na svetu. Iako se funkcionalni status te dve lokacije vremenom promenio, ti logori smrti, prema navodima autora projekta, “žive” svoje krvave istorije koje se sprovode drugim sredstvima.

Osnovna koncepcija projekta “Živi arhiv smrti” jeste da je jedina politička intervencija u logici logora smrti da se to mesto konceptualizuje kao “plenum”; prostor u kojem će sve prezasićene istorije tih lokacija moći da koegizstiraju uprkos svojim tenzijama, uključujući istoriju logora smrti.

“Ipak, nije dovoljno razraditi te kontinuitete samo na nivou lokalnog i razmišljati o tim mestima isključivo u relaciji sa njihovim lokalitetom. Danas logor smrti moramo da promišljamo u relaciji sa više mesta, oblika i diskursa, u pravnim i pravosudnim okvirima, grupama institucija, kulturnih navika i običaja, uticajnih ljudi i stranih vlada. U stvarnosti, u skladu sa onim što je Mišel Fuko nazvao aparatom; metodološkim oblikom koji proširuje mrežu tog istraživanja i dokazuje kako – da bismo razumeli ta mesta ili bilo koji drugi prostor i njihove međusobne odnose, moramo da razumemo odnos između promenljive mreže globalnih institucija i mesta koji imaju udela u pitanjima i istorijskim naracijama koje pokreću pitanja oko Starog Sajmišta i Omarske”, naveli su autori projekta “Živi logor smrti”.

Program javne debate o tom projektu obuhvata projekciju filma “Memorijal u egzilu” (2013, projekat Forenzičke arhitekture) Suzan Šupli, umetnice i teoretičarke kulture sa Univerziteta Goldsmit, koja će posebno i govoriti na tu temu.

Uz uvodno predavanje Jelene Petrović, članice Grupe Spomenik i jedne od kustoskinja 54. Oktobarskog salona iz grupe Red Min(e)d, Branimir Stojanović održaće potom predavanje “Živi logor smrti”, te gošća Kerolajn Stardi Kols koja će govoriti na temu “Istraživanje Starog Sajmišta” (forenzička arheologija).

Najavljen je i javni intervju sa Robertom Jan van Peltom, predavačem na Katedri za arhitekturu Univerziteta Vaterlo, koji će voditi direktor Centra za istraživanje arhitekture Univerziteta Goldsmit Ejal Vajzman, nakon čega sledi diskusija koju će moderirati Jelena Petrović i Branimir Stojanović.

Oktobarski salon u Beogradu, uprkos kriznom budžetu, predstaviće u 54. izdanju više od 30 umetnika i umetničkih grupa koji će, uz niz drugih učesnika u pratećim programima, pokušati da različitim vizuelnim i diskurzivnim metodologijama istraže i promisle temu (ne)ljudske prirode.

Izložba 54. OS “Niko ne pripada tu više nego ti” pripremljena je u otežanim finansijskim uslovima, koji su pretili i opstanku te međunarodne izložbe savremene umetnosti, koju organizuje Kulturni centar Beograda.

Sajt 54. Oktobarskog salona je http://54.oktobarskisalon.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)