Životni film jedne glumice

Povezani članci

• ROMEO SARAJEVSKE BALETNE SCENE
• Nedžadu Maksumiću nagrada za najbolju režiju na Trećem festivalu dječije umjetnosti
• OLIVER FRLJIĆ: ZA DNEVNO.RS – SPREMNI?
• Višenamensko (s)lepilo
• OLIVER FRLJIĆ: NULE I NIŠTICE
• Balet Mostar Arabesque – najveći uspjeh do sada

Foto: Ešref Zaimbegović

(Vesna Pećanac u raljama bede i kratak osvrt na sladak život dinastije počivšeg Arkana)

Požar života spalio je celuloidne trake filmova Vesne Pećanac, jugoslovenske filmske i pozorišne glumice. Nije hvaljena kao zvezda ali je ostavila dostojan glumački trag u filmovima: “Lepota poroka”, “Čudo neviđeno”, “U ime naroda”, TV seriji “Đekna, još nije umrla, a ka će ne znamo”… Danas, na ulicama Beograda, mravljeg megalopolisa, Vesna igra najtragičniji životni film. Sama sebi je kostimograf. Pohabana jakna, otrcan šal, jeftine patike i skitački tovar na leđima. To je Vesna Pećanac. Oronula, osedela, upalih obraza. Iz očnih duplji vire dva ogromna crna oka. Pitaju za malo ljudske pažnje, veknu hleba i prostor ispod stepeništa u kome ne duva.

Priča ima i ličnu notu. Vesna je studirala i Ekonomiju na beogradskom univerzitetu. U klasi koja je oborila fakultetske rekorde po uspešnosti. Vesnu pamtim kao devojče čiji sam korak pratio odostraga. Bila je to “lepota mog poroka”. Hod te generacije: Žica, Olga, Anđa, Rada, Dragana… Paja, Anto, Ešref, Nikola… prati bračni par Svetilav Sile Joksimović i Anđa. Beleže naše uspehe i neuspehe, čitaju naše bolesničke kartone, zakazuju generacijske randevue… I prate Vesnin hod po mukama.

Koleginica D., nedavno je videla Vesnu u centru Beograda. Razgovor van onih standarda “Kako si, šta radiš?”. Umesto toga susret je naslikao dramatično neiskazano “Pobogu Vesna!” Naša koleginica luta po narodnim kuhinjama za kašiku tople supe. U jednom takvom verskom svratištu za gladne rekli su joj da za nju nema mesta. “Psovala je majku božiju”. U drugoj, obeleženoj slikom, Vesna na klupi. Ispred nje tanjir, kašika i viljuška. Iznad nje prvosveštenik SPC Porfirije. Pokazaće se tačnim da je glumica psovala tzv. majku božiju, ali u nekom filmu. Prvi pop doživeo je to kao blasfemiju, Porfirije nije, ili ne zna za taj glumački greh.

Svejedno. Vesna Pećanac je u raljama bede. Nije mi u vidokrugu kako je dospela takvog položaja. Okvirno pričaju mi, desilo se jednom da su ona i Živko Nikolić, filmski i TV režiser, njen suprug željni dokazivanja u Americi, centru filmske industrije, prodali kuću ovde i otišli tamo. Razlog više za odlazak “preko bare” trebalo bi, možda, tražiti i u glumačkom svetu koji osim, što nam pruža umetnički doživljaj, važi i za svetlište sujete. Bljuje je kao bacač plamena vatru. Ili će njegova vatra spaliti bacača ili metu. A Živko je bio jaka filmska persona to se znalo i “napolju”. Pa su se on i Vesna pokupili i otišli. Ali i vratili. Živko Nikolić je umro, a Vesna kao udovica nastavila glumački život u Ateljeu 212. Sve dok korona nije spustila zavesu na njenu monodramu “Ah kako je život lep”. Sasvim ciničan naslov za ovu priču. Predstava se samoukinula, sa njom i pare od nje. I Vesna Pećanac bez novca u džepu našla se na ulici. E sad neki kažu da su joj pomagali. Da li je ona okretala glavu od njih ili su oni digli ruke od nje, ne znamo.

Život? Nekom majka, nekom maćeha. U srpskoj prestonici kojoj preti totalno zagušenje od pomahnitale motorizacije, ali i od ugljendioksida koji ostaje iza primitivnog vašarišta sa folk narikačama, ovih dana javna je scena posvećena udovici Željka Ražnjatovića Arkana. Pokojnog kriminalca i pustahije. Neka je godišnjica njegove pogibije nalik na one iz filmova o gangsterima, pa udovica pevačica Ceca Svetlana Ražnjatović plaća u novinama “čaršave” od podsećanja na tog “srpskog junaka, koji je dao sve za Srbiju”. Ali preteklo i za nju. Za njen sladak život. I za dinastiju pokojnika. Oni, od Arkanovog semena kojim nije podario Cecu, sinovi i kćeri (Sa Arkanom je bilo ili ćeš da se podaš ili ćeš biti kastrirana) traže svoj deo u ostavštini koju maćeha, navodno, krije. Samozvana srpska majka uvećava postojeći zamašan kapital pevajući na dernecima. Njen edukativni uticaj na ovdašnju mlađariju ženskog pola je neverovatan. Mnoge devojčice će na pitanje “ko ti je uzor”, odgovoriti “Volela bih da budem kao Ceca”.

I tako dok se udovica čuvenog filmskog majstora Živka Nikolića, sjajna glumica Vesna Pećanac pokriva zimskim nebom ispod nekog beogradskog stepeništa, udovica kriminalca i ratnog profitera Arkana provodi život “kupajući se u mleku”. Što kaže naslov Nikolićevog filma “U ime naroda!”