ЧЕТИРИ ВЕКА ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВИХ

tačno.net
Autor 7.3.2013. u 11:16

ЧЕТИРИ ВЕКА ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВИХ

На дан 3. марта (21. фебруара по старом календару)  навршило се 400 година  династије Романових која је владала Русијом од 1613. до 1917. Управо на тај дан је Земски сабор изабрао новог руског цара Михаила Фјодоровича.

Древно порекло рода Романових

Род Романових је древног порекла  и потиче  од московског бојара из доба Ивана Калите Андцреја Кобиле. Синови Андреја Кобиле су оснивачи многих бојарских и племићких породица међу којима и Шеремјетових, Коновинциних, Количјевих, Ладигиних, Боборикиних, Јаковљевих и других.

Романови потичу од сина Кобиле Фјодора Кошке. Његови потомци су се најпре називали Кошкини, затим Кошкини-Захарини, и касније само Захарини.

car Mih.Fjodorovič R.1596-1645

Анастасија Романова једина успевала да смири горопадну нарав свог мужа цара Ивана Грозног

Анaстасија Романова Захарина била је прва жена Ивана IV  Грозног. Она је једина умела да смири нарав  цара Ивана Грозног  и након њене смрти у 30. години Грозни је с Анастасијом поредио све  своје будуће царице.

Анастасијин брат, бојар Никита Романович Захарин, почео је да се назива Романов по имену свог оца Романа Јурјевича Захарина –Кошкина.

Тако је први руски цар из династије рода Романових Михаил Романов био син бојара  Фјодора Никитича  Романова  и бојарке Ксеноије Ивановне  Романове.

Пошто су Романови захваљујући Анастасијином браку  били у родбинским односима с династијом Рјурковича  у време владавине Бориса Годунова  они су  пали у немилост. Мкихаилови отац и мајка  су били насилно замонашени, а он сам је са  целом својом родбином био прогнан у Сибир одакле је касније био враћен.

Цар Михаил Фјодорвич ступио на руски  престо са 16 година

Полсе окончања Смуте, 1613. Земски је сабор изабрао  Михаила Фјодоровича за новог цара кад је имао само 16 година. Осим њега, на руски престо су претендовали пољски краљевић Владислав, (будући Владислав IV), затим шведски краљ Карл Филип, а такође и многи представници познатих бојарских родова. У то време су Мстиславски и Куракини  сарађивали с Пољацима за време Смуте. Годунови у Шујски били су у сродству са недвно свргнутим владарима. Представник рода Воротинских члан „Породичних бранитеља“,Иван Воротински, се добровљно повукао.

car Aleksandr III

Кандидатура Михаила  Фјодорова – компромис на Земском сабору

По једној од верзија, кандидатура Михаила Романова је сматрана компромисом, а осим тога род Романових није толико био уплетен у Смуту као друге породице. Међутим, ову верзију не заступају сви историчари. Неки од њих смтрају да је кандидатура Михаила Фјодоровича  била наметнута Земском сабору, као и да сам Сабор у то време није представљао  целу руску земњу, а на  сам ток заседања знатан утицај је извршила козачка војска.

Цар Михаил Фјодорович владао 32 године

Све то ипак није сметало да Михаил Романов буде изабран за цара и постане Михаил  I Фјодорович. Он је живео 49 година и за време своје владавине  која је трајала 32 године (1613-1645) успео је да превлада последице Смуте и успостави централизовану власт у земљи. Руској царевини је присајединио нове територије на Истоку, закључио мир с Пољском, после чега  је пољски краљ је престао да претендује на руски престо.

Кратковечност   руских царева

Већина руских царева и императора из династије Романових  живела је доста кратко. Више од 50 година живели су Петар I, Јелисавета I Петровна, Николај  I и Николаj II, а дуже од 60 година живели су Јекатрина II и Алексaнадр II.

До 70 година није доживео ниједан руски цар

Jekatarin I

Дуговечна Јекатарина II

Царица  Јекатарина II живела је најдуже међу руским суверенима и преминула  у 67. г. Она није рођењем била Рускиња  Романова, него Немица. Најмање је живо руски цар Петар II – не дуже од  14 година.

Дианстија немачких војвода и руских царева

Директна линија наследника претола Романових пресечена је још у XVIII  веку – сви руски императори почевши од Петра III  припадали су династији   Холштајн-Хотроп-Романови. Холштајн-Хотроп је била немачка војводска династија  која се у  одређеном истријском моменту ородила  с Романовима.

Најдуже је Русијом владала  царица Јекатарина II, a наjкраће – Петар III – свега 6 месеци.

Иван VI (Јован Антонович) био је беба на престолу – постао је император кад му је било само 2 месеца и 5 дана, а уместо њега су владали његови  регенти.

Самозванци

Највеће борј самозванаца се појавио за време владавине Петра III који  је  након што је био свргнут,  умро под неразјашњеним околностима.

Најпознатији самозванац је био Јемељин Пугачов који је предводио сељачки устанак од  1773-1775.

Најлиберарније рефроме спроводио цар Алекснадр II

Од свих руских владара најлиберарније реформе је уводио цар Александр II и на њега је покушан највећи број атентата. После више неуспелих атентата, терористи су ипак успели да убију  цара –реформатора: погинуо је од експлозије бомбе коју су му под ноге бацили  терористи народовољци на обали Јекатарининог канала у Петербургу.

Последњег руслог цара  Николаја  кога су заједно са целом његовом породицом бољшевици погубили  1917. г. Руска праволсавна црква је прогласила за свеце мученике.

Бранко Ракочевић

tačno.net
Autor 7.3.2013. u 11:16