Ko su gejevi “u najavi”

Povezani članci

• Lampe za uzgoj marihuane stižu na stadion
• Noć vještica: ukrasi i dekoracije za vaš dom
• Sarajlije i turisti uživali u kafi iz najveće džezve na svijetu
• Zemlje Balkana koriste najsporiji internet u Evropi
• Polarna svetlost: Dodir Sunca
• Kraj Hotmaila, Outlook.com oficijelno lansiran

Nijedna ne veruje. Njega čak i na poslu poneki smatraju homoseksualcem.

On je apsolutni heteroseksualac koji jednostavno odaje gej signale. Ti signali variraju od savršeno melodičnog glasa, preko kombinacije „obična majica i kravata“ pa sve do onih ženskih glasnih uličnih pozdrava (Pa gde si, maco, lepotice moja!).

Njega nikako ne možete zameniti sa metroseksualcima, recimo. Svaki muškarac danas zna da skrati dlake u nosu i da se namaže kremom posle tuširanja, a to ih ne čini gej muškarcima. Pa dobro, zbog čega je onda moj drugar u očima svih gej?

Nauka je pokušala da objasni ovaj, malo je reći, fenomen. Među proučavanim karakteristikama su „mešanje“ kukovima pri hodu, glas, frizura i predrasude nalik dužini prstiju. Ono oko čega su se složili je da ne postoje karakteristike koje stvaraju sliku da je neko homoseksualan ili ne, ali da svako ponaosob (pr)osuđuje o tuđem seksualnom ponašanju.

Nijedan muškarac ne voli (ako nije) da ga smatraju homoseksualcem. Iza porodične situacije (žena, deca) i ubeđivanja da zaista nije, stoji glasina da jeste, a nju je nemoguće zaustaviti. Ljudi vole da pretpostavljaju i kada vide burmu ali osoba sa burmom posmatra raf sa kozmetikom, još ako su tu preparati za samopotamnjivanje, šali nikad kraja.

Sećate se mladog pevača od prošle godine i najgore osude da je gej ako oblači uske pantalone, nosi roze džemper i voli da mu je kosa uredna. Ako nosi i ogrlicu, ha! – on mora biti gej „Vidi ga kako se obukao!“ To nikako ne mora da bude pravilo. Poznajem dosta muškaraca koji više vode računa o sebi nego neke žene.

Istina, njih uglavnom žene posmatraju kao prijatelje, retko je neka poželela da se sa njima zabavlja, ali njima i dalje ide sasvim dobro. Nikad nisu sami, neke druge žene su uvek u blizini. Neki od nazovi gejeva koje znam su sada srećno oženjeni, iako su se sve njihove supruge uglavnom na veče upozavanja raspitivale o njihovoj seksualnoj orijentaciji.

Čini se da se najviše predrasuda rađa na prvu loptu. Taj pakleni prvi utisak kada vidite muškarca u majici iz sedamdesetih sa sve šeširićem. Nikad nisam zamišljala da tako izgleda gej osoba, ali nekima to ne može da izgleda drugačije. Ako ćemo po prvom utisku i piskavom glasu, kukovima koji se njišu – šta je Džastin Timberlejk?

Autor knjige „Gender, Sexuality, and Sport”, Dejvid Koad, kaže da se tek u novije vreme toliko priča o tome ko je ko u krevetu. Po njemu, to dolazi iz druge polovine XIX veka kada su nemački lekari tražili nazive za uočene patologije.

Zbog čega i dalje volimo da nagađamo? Da li ljudi zaista osećaju neprijatnost i tenziju kada nisu sigurni sa kim imaju posla? Recimo, priđe vam muškarac koji želi samo upaljač ali vi ne znate sa kim spava pa ste vrlo rezervisani.

Neki se sa osuđivanjima nose jako teško, stoga je nabolje biti apsolutno indiferentan prema tome ko šta radi kad je golišav. Kako iko može da kaže da muškarac nije muškarac ako ne pije pivo iz flaše i nema bradu. Šta smo mi, kromanjonci i dalje? Pa to rade i žene (bez brade, mada…) pa niko ne osuđuje njihovo seksualno ponašanje.

Boja džempera, prekršetene noge ili ne (cela Evropa prekršta noge, ali, mi nismo Evropa), piskav glas ili razigrani kukovi – koga briga? Moj drug je vrlo heteroseksualac i potrebne su mu žene. Dok nosi svoj roze džemper, pa šta?