Savremenoj nauci je nepoznata biološka funkcija mladeža ili neva, kako se nazivaju u medicini. Ne zna se čak ni da li su oni nekakav defekt ili odraz određenih procesa u organizmu. Ipak, nema čoveka bez mladeža, jer ih priroda, očigledno, poklanja svima bez izuzetka, mada ne u istom broju, boji ili obliku. Mogu se pojaviti bilo gde: na kosmatom delu glave, na grudima, leđima, ispod pazuha, između prstiju
Većina ljudi ima između 10 i 40 mladeža, iako njihov broj varira tokom života. To znači da novi mogu da se pojave u mladosti, a pošto traju oko 50 godina, neki od njih mogu nestati u kasnijem dobu.
Danas su mladeži potpuno normalna pojava, međutim, u srednjem veku su se smatrali pečatom đavola. Trista godina kasnije prevladalo je verovanje da donose sreću i da deluju erotično. Žene su počele same da ih crtaju ili lepe ne samo na licu, već i na drugim, skrivenim delovima tela.
U naše vreme mladeži nisu obavijeni bilo kakvom mistikom, mada ima ljudi koji smatraju da je ogrebati mladež isto što i razbiti ogledalo. Ali to nema nikakve veze s mistikom. Onkolozi kažu da u retkim slučajevima mladeži mogu da se izrode u rak kože, naročito posle povrede ili preteranog sunčanja.
Britanski genetičari i američki stručnjaci za starenje čoveka, na čelu sa Veronikom Batajli i Timom Spektorom iz londonskog Kraljevskog koledža, objavili su u časopisu “Cancer Epidemiology Biomarkers & Prevention” Američkog udruženja za istraživanje raka rezultate svog 10-godišnjeg rada. Naučnici su pregledali skoro dve hiljade ljudi (preko 900 pari blizanaca) starosti od 18 do 79 godina i došli su do sledećeg zaključka: što su mladeži krupniji i brojniji na telu čoveka, to on sporije stari.
“Na telu čoveka evropeidne rase u proseku može da se nabroji oko 30 mladeža”, kaže Veronika Batajli. “Njihov prečnik iznosi od jedan do pet milimetara. Međutim, ima i osoba sa stotinu mladeža, među kojima se nađu i oni krupniji.” Naučnica kaže da ona i njeni saradnici nisu imali za cilj da otkriju koliko su srećni ljudi sa tako mnogo mladeža. “Ali smo ustanovili da duže žive. A ukoliko dve osobe imaju isto godina, biološki je mlađa ona sa više mladeža. Razlika dostiže i do 10 godina.”
Ako je verovati rezultatima ovog istraživanja, svakih 25 mladeža mimo onih prosečnih 30 snižavaju biološku starost za dve do tri godine i približno toliko produžavaju život.
Pravo na dug život
Proučavajući mladeže, genetičari su došli do sledećeg zaključka: Što čovek ima više mladeža, to je veća verovatnoća da njegov DNK poseduje poseban mehanizam zaštite od starenja. Ali, nažalost, oni za sada nisu uspeli da otkriju tajnu tog mehanizma. Međutim, ipak su ustanovili vezu između broja mladeža i dužine telomera – končastih krajeva hromozoma, koji se sve više skraćuju kako organizam stari. Na kraju nestaju, ćelija prestaje da se deli i umire. Ispostavlja se da čovek sa više mladeža ima duže telomere, što znači da su mu ćelije dugovečnije. Ali zašto – ostaje tajna. A dok je naučnici ne odgonetnu, onkolozi savetuju osobama “obdarenim ” brojnim mladežima da ne preteruju sa sunčanjem da bi maksimalno iskoristili svoju biološku predispoziciju za dug život.
blic
