Desilo se na Dan pobede nad fašizmom

Autor 9.5.2011. u 11:08

Desilo se na Dan pobede nad fašizmom

Razlog što mnogo pominjani rad na prošlosti do danas nije uspeo i što se izrodio u svoju nagrdu, u prazni i hladni zaborav, leži u tome što i dalje postoje objektivne društvene pretpostavke iz kojih se rodio fašizam

Teodor V. Adorno

 9. maj se u civilizovanom svetu proslavlja kao Dan pobede nad fašizmom. Na taj dan je okončana borba sa nacističkom Nemačkom i zaustavljena pošast terora i genocida koju je sprovodila Hitlerova ubitačna politika. No, da li je pobedom nad nacistima i njihovim pomagačima i slugama, doista nestala i ideja fašizma? Gore spomenuta misao nemačkog filozofa Teodora V. Adorna upravo upozorava da opasnost od fašizma postoji i to dok ”…postoje objektivne društvene pretpostavke iz kojih se rodio fašizam”.  Ova jeziva misao i danas je aktuelna jer ’društvene pretpostavke’ itekako postoje i one nam se predstavljaju, u različitim izdanjima, gotovo svakodnevo. Ne mora neko ’okačiti’ kukasti krst  da bi prepoznali fašističku delatnost; ne mora neka organizacija, koja propagira segregaciju, rasizam ili progone određenih nacionalnih grupa, da naziva sebe fašitičkom da bi je prepoznali kao takvom. Fašizma je toliko oko nas da se logično i nameće pitanje: Da li je 9. maj doista i dan pobede? Istorijski ovaj datum je označio kraj nacističke Nemačke, ali su one jezive ’pretpostavke’ i dalje prisutne pa i u naprednim, tzv. demokratskim zemljama. Kako razumeti ’dobru prođu’ partija sa ekstremističkim programima kao što se to desilo u Holandiji? Gotovo u svim naprednim evropskim zemljama fašizam cveta: Italija, Francuska, Mađarska… Kako razumeti incidente koje su stvorili novo-hortijevski jurišnici u Mađarskoj koji su uspeli da proteraju Rome iz jednog sela? Danima su ovi fašisti maltretirali Rome, marširali kroz naselje gde su Romi živeli, napravili svoj kamp u blizini romskih kuća, patrolirali kako bi, kako su se sami izrazili, sprečili kriminalne aktivnosti romske populacije itd. Kako je ovo moguće u današnjoj Evropi? Ko daje legitimitet ovakvim ekstremističkim grupacijama? Pa, moramo se opet vratiti na one Adornove ’prepostavke’ i još jednaput utvrditi da one postoje i da nas upozoravaju da je fašizam još uvek na delu. Fašizam koji su ’upražnjavali’ fašisti u Italiji ili nacisti u Nemačkoj, za vreme svoje vladavine, samo je jedan od oblika fašizma koji se stalno vraća u novim varijantama. A kada nam neke ekstremističke grupe marširaju ulicama ili pak zasednu u Parlament ili Skupštinu onda se pitamo: Kako se to moglo desiti? Dešava nam se i dešavaće se dok god postoje ’društvene pretpostavke’ koje fašizam omogućavaju i to je prokletstvo savremnog sveta i njegove demokratije. Bez obzira na povode na koje se pozivaju fašističke grupacije tipa ugroženosti nacije ili nesposobnosti demokratije kao društvenog uređenja, razlozi za pojavu ovog zla se mogu svesti upravo na, gore pomenutu, Adornovu konstataciju.

No, nikako ne želim da se svrstavam u ’domaćeg’ agitatora  tzv. antiglobalsitičke grupacije koja sebe smatra braniteljem od pošasti  ’novog svetskog poretka’ kao tipično ’fašističke’ tvorevine . Ja bih pre voleo da se nekako zaštitim upravo od ovih branitelja koji se redovno aktiviraju po potrebi vladajućih struktura. Naslušao sam se fraza o ’nepravednim sankcijama’ u Miloševićevo doba koje su belosvetski moćnici smislili samo iz razloga da unište Srbiju kao poslednje utočište i ’zid odbrane’ od sila novog svetskog poretka. Danas te iste sile žele da nas uvuku u EU i tu konačno slome poslednji otpor koji pružaju časni predstavnici  ideje srpstva po matrici kosovke mitologike. Problem je u tome što su ovi tzv. branitelji  redom pravi fašisti koji mrze sve što narušava njihov mitomanski arhetip. Iste ovakve spodobe, samo sa drugačijim nacionalnim  ili verskim predznakom, prepoznajem širom ex Jugoslavije. Gotovo istim vokabualrom se koriste ekstremisti u Hrvatskoj ili BiH navodeći ’argumente’ od kojih vam se diže kosa na glavi. Pretpostavljam da nije potrebno da navodim primere, viđamo ih svakodnevno: na televiziji, na poslu, na ulici, u kući…

U Srbiji 9. maja, pored obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, desilo se još nekoliko neobičnih događaja. Uoči Dana pobede, tačnije 8. maja, penzionisani general Trifunović je potpisao sporazum sa Ministarstvom pravde koje se obavezalo da će isplatiti generalu 6,2 miliona dinara zbog neosnovanog boravka u pritvoru. Inače, general Trifunović je proveo 547 dana u pritvoru jer je optužen za izdaju. General je 1991. spasao vojnike u Varaždinu koji su bili pod opsadom, a tadašnja vlast je to okarakterisala kao izdaju i strpala ga u zatvor.

”Nema tog novca kojim se moja golgota može meriti. Posle svega i nemam snage da o tome razmišljam, verujte – rekao je nedavno u ispovesti za „Novosti“ Trifunović. Prošle godine imao je tešku operaciju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu:- Zdravlje je otišlo. Nekako sam se i držao, ali kad su mi javili za smrt sina… Kao da i nisam među živima. Željko je imao 44 godine. Zdrav i snažan. Njegova supruga i deca, moje dvoje unučadi, ispričali su mi da je umro na stolici, prelistavajući internet. Tada je bilo aktuelno ono da li će u postupku prema meni biti četvrtog suđenja. U trenutku smrti moga sina, ispred njega je bila upravo ta stranica. ” (Večernje novosti, 8.maj 2011.)

Ovako je govorio rehabilitovani general Trifunović, a o svemu ostalom govoriće istorija.

Na Dan pobede nad fašizmom stigla je i vest o presudi napadačima na snimatelja televizije B 92 (Boško Branković) koga su još 24. jula 2008. napali trojica huligana jer je snimao povorku koja je protestvovala zbog aktuelnog hapšenja Radovana Karadžića. Inače, snimatelj je prebijen i razbijena mu je kamera. Nakon toga su nasilnici pobegli, a glavni protagonista napada se danima skrivao od policije. Evo presude: Za napad na snimatelja B92 okrivljeni Milan Savatovicić osudjen je na 10 meseci kućnog zatvora, Stevan Milićević na šest meseci kućnog zatvora i uslovno na tri godine, a Nikola Lazović na četiri meseca tog zatvora i uslovno na tri godine. Bogami su ih kaznili surovo, za opomenu svim budućim nasilnicima. Kazna je toliko oštra da će nasilnici i huligani svih modela i tipova, nakon ove presude, velikodušno otvoriti sezonu lova na nepodobne ili antipatriotski raspoložene novinare, snimatelje, montažere, spikere itd. Smrt fašizmu, sloboda govoru!

No, najveći hit koji je obeležio ovaj 9. maj u Srbiji je svakako ’uspešan’ dogovor između Tužilaštva i Cece Ražnatović Arkan.

”Kazna koju na osnovu nagodbe Svetlana Ražnatović treba da odsluži je godinu dana kućnog pritvora, ali kako su joj uračunuta 4 meseca koje je provela u prtivoru tokom akcije Sablja 2003. godine, u kućnom zatvoru će provesti 8 meseci.
”Kaznu će “služiti” u svojoj kući u Ljutice Bogdana 3 u Beogradu. Njena sestra Lidija Veličković Ocokoljić biće u kućnom pritvoru od 6 meseci.
Njih dve solidarno u budžet Srbije treba da uplate milion i po evra. Pošto rešenje o nagodbi sestara i Tužilaštva postane pravosnažno, sud će im izreći presudu, a one će novčanu kaznu plaćati na tri rate.
Prva rata je 15 dana od pravosnažnosti presude, druga rata je 6 meseci kasnije, a treća rata dve godine od pravosnažnosti presude s tim što ta treća rata podrazumeva i stavljanje hipoteke na kuću u Ljutice Bogdana.” (B 92. net. 9. maj 2011.)

E, tako se to radi! Srpsko pravosuđe se pokazalo kao efikasno, ali i pravedno. Nema potrebe da se dotična Ceca i njena sestra ’smaraju’ predugim sudskim sporovima. Ovako je sve sređeno: i pravda sita i Ceca na broju! Smrt fašizmu, sloboda za Cecu!

Eto, i to bi bilo to. O onim ‘društvenim pretpostavkama’ za nastanak fašizma ćemo neki drugi put, ako ga bude…

 

Tagovi:
Autor 9.5.2011. u 11:08

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija