EU poziva da se u Crnoj Gori okonča blokada institucija

Povezani članci

• SNJEŽNE RADOSTI UZ DUBIOZA KOLEKTIV
• Inicijativa FHP-a za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći
• Srđa Pavlović: Nova Crna Gora i postizborne lekcije
• Darko Suvin: Jedini spas je u radikalnoj ljevici
• Franjevci Bosne Srebrene ogradili se od podrške Draganu Čoviću
• BiH je po korupciji najgora u regionu

Foto: Delegacija EU u Crnoj Gori

Evropska unija (EU), “veoma pažljivo i za zabrinutošću”, prati unutrašnju političku situaciju u Crnoj Gori, poručio je portparol EU, Peter Stano u ponedeljak, 28. novembra.

On je pozvao na hitno okončanje blokade institucija i normalizaciju situacije u zemlji.

“Podsećamo i insistiramo na tome da bi svi politički akteri trebalo da se uzdrže od bilo kakvih akcija koje bi mogle dodatno produbiti institucionalnu krizu u zemlji i narušiti funkcionisanje demokratskih institucija. Izgradnja koncenzusa bi trebala biti glavni prioritet”, poručio je Stano na konferenciji na novinare.

Briselski portparol je podsetio da kontinuirani napredak Crne Gore u pristupanju zahteva od svih političkih aktera da podrže funkcionalnost demokratskih institucija zemalja.

Inače, Crna Gora se nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj krizi jer je Ustavni sud zemlje u blokadi od septembra ove godine, od kada ima svega troje sudija od ukupno sedam, a zbog čega nema kvoruma za odlučivanje.

Bez funkcionalnog Ustavnog suda nije moguće proglasiti konačne rezultate nedavnih lokalnih izbora u nekoliko opština, nije moguće oceniti ustavnost spornih zakona, niti odlučiti o inicijativama koje se odnose na ustavnost poteza predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Krajem oktobra u Skupštini je propao pokušaj da se izaberu sudije Ustavnog suda.

Ranije tokom novembra je skupštinska većina od 41 poslanika, koju predvode proruski Demokratski front (DF), Demokrate i Građanski pokret Ura usvojili su izmene Zakona o predsedniku Crne Gore, kojim nameravaju da Mila Đukanovića ograniče u ustavnim nadležnostima.

Ograničenja se, prema izmenama Zakona, odnose na proceduru izbora mandatara za sastav Vlade koja se prenosi na skupštinsku većinu i na postavljanje i opoziv ambasadora, što se sa Đukanovića praktično prenosi na Vladu.

Prema Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost predlaganja mandatara za sastav nove Vlade pripada predsedniku države.

Politički interes Demokratskog fronta je da se formira treća Vlada nakon pada prethodne dve – Zdravka Krivokapića u februaru i Dritana Abazovića u avgustu ove godine.

Na drugoj strani Đukanović se zalaže za raspuštanje Skupštine i organizovanje prevremenih izbora, kao i opozicione stranke u crnogorskom parlamentu.

RSE