Evropska komisija: Srbija da demonstrira posvećenost rešavanju nasleđa ratnih zločina

Časlav Ninković
Autor 20.4.2018. u 21:45

Evropska komisija: Srbija da demonstrira posvećenost rešavanju nasleđa ratnih zločina

Evropska komisija (EK) objavila je 17. aprila 2018. godine Izveštaj o Srbiji, koji prikazuje napredak u ispunjavanju političkih, ekonomskih i administrativnih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji (EU). Izveštaj ponavlja da dinamika pregovora zavisi od kvaliteta sprovedenih reformi, naročito u uspostavljanju vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom. Ocena EK je da je Srbija dostigla određeni nivo spremnosti da primeni pravne tekovine i standarde EU u oblasti vladavine prava, ali da su dalje reforme neophodne u nekoliko oblasti, među kojima i domaća suđenja za ratne zločine. U odnosu na sve prethodne izveštaje EK o Srbiji, ovaj poslednji značajno veću pažnju posvećuje problemima u uspostavljanju krivične pravde za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1991. do 1999. godine.

Izveštaj EK sadrži preporuke koje je Fond za humanitarno pravo dostavio prilikom pripreme ovog dokumenta.

Okvirni nalaz EK je da Srbija treba da demonstrira čvršću posvećenost rešavanju nasleđa ratnih zločina, da neguje međusobno poverenje i pomirenje, da uspostavi okruženje koje podstiče smislenu regionalnu saradnju, te da efikasno adresira sva otvorena pitanja u vezi sa ratnim zločinima. EK i upozorava da na kreiranje ovakve atmosfere znatno utiču izjave državnih zvaničnika i postupci državnih tela. Naime, izjave visoko rangiranih političara su povremeno dovodile u pitanje sudski utvrđene činjenice o ratnim zločinima. Bilo je primera da su državne instance omogućavale javnu platformu osuđenim ratnim zločincima, a primećen je i slučaj postavljanja jednog osuđenika za gostujućeg predavača na Vojnoj akademiji. Za EK ovi postupci predstavljaju zabrinjavajući razvoj događaja, te ona poziva Srbiju da pokaže spremnost za suočavanje sa prošlošću, čiji je neodvojivi deo potpuno i nedvosmisleno prihvatanje svih presuda i odluka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

EK konstatuje da je Srbija nastavila da aktivno podržava inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ (REKOM).

Suđenja za ratne zločine

Primena Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina kasni i mora joj se odlučnije pristupiti. Situacija sa strategijom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) je još nepovoljnija, budući da ona još uvek nije ni usvojena. Ova strategija treba da uspostavi jasne kriterijume za prioritizaciju slučajeva i vremenski okvir za njihovu istragu, te da osigura fokusiranost na žrtve i adekvatnu zaštitu svedoka, procesuiranje onih koji su najodgovorniji za zločine bez obzira na njihov čin, kao i da ojača međuinstitucionalnu saradnju.

Nepostojanje tužioca za ratne zločine niti formalnog rukovodioca poslova TRZ-a u periodu od januara 2016. do maja 2017. godine, dodatno je odužilo ionako već prolongirana suđenja za ratne zločine, budući da su zastupnici odbrane ovaj vakuum iskoristili kako bi doveli u pitanje validnost suđenja koja su se odvijala u navedenom periodu.

Tokom 2017. godine podignute su samo tri nove optužnice, i sve tri su u predmetima koji su srpskom tužilaštvu ustupljeni iz Tužilaštva BiH. Sva suđenja koja su u toku obuhvataju nisko rangirane pripadnike vojske i policije, dok optužnice protiv visoko rangiranih pripadnika snaga bezbednosti još uvek izostaju. Veliki broj suđenja je otkazivan, pod izgovorom zdravstvenih razloga optuženih i na osnovu potvrda koje su im izdavale vojne medicinske ustanove.

Srbiju čeka 926 slučajeva u predistražnoj fazi, koje je TRZ preuzelo od tužilaštava opšte nadležnosti.

Baza podataka o predmetima ratnih zločina još uvek nije uspostavljena.

Neophodno je zadržati u predmetima one sudije koje imaju značajno iskustvo u procesuiranju kompleksnih predmeta ratnih zločina. Pravosudna akademija treba da obezbedi adekvatne treninge na temu procesuiranja ratnih zločina.

Prvi put nakon 2005. godine, EK ocenjuje da je zaštita svedoka unapređena, i to zahvaljujući potpisivanju protokola o saradnji između Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a Srbije i TRZ-a. Protokol uređuje njihovu saradnju u primeni hitnih mera za osobe koje su pod zaštitom tokom krivičnog postupka. Međutim, EK primećuje i da su izostale mere koje bi osigurale unapređivanje radnih uslova za zaposlene u Jedinici za zaštitu, zapošljavanje psihologa, kao i zakonske izmene u pogledu promene identiteta zaštićenih svedoka.

Seksualno nasilje tokom oružanih sukoba 1990-ih još uvek nije adekvatno adresirano i neophodni su dalji napori u ovoj oblasti.

U pogledu regionalne saradnje, EK očekuje snažnije napore sa svih strana, kako bi se osigurala efikasna podrška borbi protiv nekažnjivosti.

Nesaradnja sa Hagom

Srbija nije sarađivala sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u pogledu izvršenja obavezujućeg naloga da izruči troje pripadnika Srpske radikalne stranke zbog optužbi za nepoštovanje suda. Od Srbije se očekuje da u vezi sa ovim slučajem ostvari potpunu saradnju sa naslednikom MKSJ-a, Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove.

Prava žrtava

Pravni okvir koji samo ograničenom broju žrtava ratnih zločina garantuje socijalne beneficije (Zakon o civilnim invalidima rata) nije izmenjen. Komitet UN za ljudska prava i Komesar Saveta Evrope za ljudska prava izrazili su svoju zabrinutost zbog diskriminatorne prirode ovog zakona.

Pristup pravdi ometa i nepostojanje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i neefikasnost ostvarivanja prava na kompenzaciju kroz parnične postupke.

Utvrđivanje sudbine nestalih

Nerešena sudbina osoba koje su nestale u kontekstu oružanih sukoba 1990-ih i dalje predstavlja humanitarni problem. Prema podacima iz marta 2018., u regionu je nerešena sudbina 10.332 osobe: 6.675 je nestalih osoba u vezi sa sukobom u BiH, 2.057 u vezi sa sukobom u Hrvatskoj, a 1.658 u vezi sa sukobom na Kosovu.

Ključna prepreka u rešavanju ovih preostalih slučajeva jesu nedostatak informacija o lokacijama grobova i poteškoće u identifikaciji već ekshumiranih ostataka.

Interno raseljeni

Prema podacima iz jula 2017. godine, u Srbiji je bilo 201.047 interno raseljenih lica. Mere usmerene na rešavanje problema sa kojima se suočavaju interno raseljena lica su spore i ograničene. Zakon o stalnom i privremenom boravku, koji omogućava prijavljivanje prebivališta na adresi centra za socijalni rad na čijem se području nalazi, mora se doslednije primenjivati.

Pet kolektivnih centara sa 108 interno raseljenih lica se postepeno zatvaraju. Romi su i dalje najugroženija populacija unutar kategorije interno raseljenih lica.

Časlav Ninković
Autor 20.4.2018. u 21:45

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija