GINU UKRAJINCI, GINU I RUSI: Baba se češlja, a Ukrajina gori!

Dr. Husnija Bitić
Autor 21.9.2022. u 22:21

GINU UKRAJINCI, GINU I RUSI: Baba se češlja, a Ukrajina gori!

Foto: screen shot sky news

Apel moćnicima „demokracije“ i demokracije, vratite se razumu.

Već punih sedam meseci od kada besni rat u Ukrajinu, ginu Ukrajinci ali ginu i Rusi, razaraju se putevi, mostovi, fabrike, stambene zgrade, ginu žene, starci, deca… a zapadne zemlje dano-noćno šalju najsmrtonosnije naoružanje Ukrajini. Izvolite dragi Ukrajinci, samo vi ratujte, oružje ćemo dati koliko god vam treba. Vaše pogibije će oslabiti Rusiju i na vojnom i na ekonomskom planu, a nama je to jedini cilj.

Vratimo se trideset godina nazad, da vidimo kako su se ponašale iste ove zapadne „demokratske nastrojene“ države prema ratu u Bosni i Hercegovini.

Prilikom raspada SFRJ i formiranja novih državica na njenom tlu, Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost. Njenu nezavisnost su priznavale još u aprilu 1992.godine skoro sve države sveta. Zastava BiH vijorila je pred zdanjem Ujedinjenih nacija u Njujorku. To znači da je ona priznata kao legalna održava u najvišem organu, organizacije koja okuplja sve dažave sveta.

Odmah iza rođenja nove države, protivnici nezavisne Bosne i Hercegovine, latili su se oružja. Počeo je prava rati između legalnih organa vlasti  i pobunjenika pod vodstvom Radovana Karadžića i njegovo kamarile. I gle čuda, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija donosi odluku o embargu naoružavanja i legalnoj vladi i pobunjenicima. Stavio na istoj ravni regularnu vojsku i pobunjenike.

Pobunjenici su imali otvorena vrata snabdevanja, jer granica između SRJ i BiH, nije ni postojala, tako da su, pobunjenici nesmetano unosili oružje koliko god im je trebalo. Ne samo lako pešadijsko naoružanje već i topove, haubice, borna kola i tenkove. Savetu bezbednosti OUN, i zapadnoj demokraciji nije smetalo to, zažmurili su, pravili se kao da ne vide. O moćnici sveta, vratite se razumu, ratom se svet unazađuje.

 Scena ispred tržnice Markale u Sarajevu nakon minobacačkog napada. 28. avgusta 1995. godine

Posle dugog trajanja takve sramote da bi pokrili sramotu i pokazali da ipak nešto rade u smirivanje situacije, donose odluku o proglašavanju nekoliko zaštićenih zona u BiH, na područjima gde žive muslimani, pod pokroviteljstvom UNPROFOR-a, vojnika „demokratskih i civilizovanih“ država, članica Ujedinjenih nacija.

Grad Srebrenica sa okolinom, bili su pod zaštitom kontingenta vojnika Holandije, i baš u toj zaštićenoj zoni desilo se užasni masakr. Vojnici Radovana Karadžića pobili su 11/07/1995.g., 8.000 civila, starce, žene i decu, mada tačan broj nikada nije utvrđen, ili možda ja nemam saznanje o tome.

Ajde malo da uporedimo situaciju u Bosni i Hercegovini 1992. i Ukrajine 2022.

I u jednoj i u drugoj državi ginu ljudi, vojnici i nedužni civili. Razara se ekonomije, legalne vlasti se bore protiv nezakonite neke druge vojne sile. Razlika je samo u interesima, ništa više. U BiH su ginuli Muslimani, Hrvati i Srbi, pa neka ginu, šta nas briga, ne ginu naši. Jednog dana ipak će se oni pomiriti. Zapadnoj „demokraciji“, ništa ni u džepu ni iz džepa.

                     Pogođena stambena zgrada kod Odese – Ukrajina 2022.

E Ukrajina je nešto drugo. I tamo ne ginu naši ljudi, tamo ginu Ukrajinci i Rusi. Neka ginu što više, ionako njih ima mnogo, ali njihovo međusobno uništavanje, Rusija će slabiti, vojnički i ekonomski. To je cilj zapadnoj demokraciji, pa se takmiče ko će više i ko će bolje, uništilačko sofisficirano oružje da šalje Ukrajincima.

A to je sramno delo, bilo ko da čini, Ne treba se radovati tuđoj nesreći, a nesreća je, ne samo za Ruse i Ukrajince, već za celo čovečanstvo.

U početku rata održane su dve runde pregovora između pregovarača Rusa i Ukrajinaca. Jedan u Minsku, koji nije nagoveštavao ništa pozitivno. Drugi u Istanbulu iz kojeg je dato saopštenje da, je postignut izvesni napredak. Sećam se jedne konferencije za štampu ukrajinskog ambasadora u Londonu u početku rata. U 9 sati, izjavio je da je Ukrajina spremna da se odrekne uključenja u NATO savez, i da pregovara za autonomiju za Donjeck i Lugansk. Istog dana popodne je rekao da, nema pregovora, nema istupanja ni pedalj teritorije, idemo do konačne pobede.

Ne mogu da prognoziram, kada i kako će se završiti ovaj besmisleni rat, ali u jedno sam siguran da, nisu se umešale države zapadne „demokracije“, rat bi bio odavno završen, sa mnogo manje ubijenih, osakaćeni i ekonomskog razaranje, naravno i bez ovakve energetske krize naročito u Evropi.

Kad bi bio rat samo između Ukrajine i Rusije, ne možemo znati kako bi izgledala njihova međusobna granica, ali znamo da, mnoge majke danas bi imale svoje sinove, mnogo dece imali bi oba roditelja, mnoge sestre imale bi u zagrljaju svoga brata, A to je najveće bogatstvo za sve normalne i civilizovane ljude širom sveta.

Dr. Husnija Bitić
Autor 21.9.2022. u 22:21