Komšić poredi BiH i Ukrajinu, Dodik pominjanje rata naziva histerijom

Izdvajamo

• Rasprava u Briselu je i prvi put da se pred evropskim zvaničnicima pojavio Milorad Dodik, nakon što je izložen američkim sankcijama. Naime, Sjedinjene Američke Države su u 5. decembra donele proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i Milorad Dodik, koji je i lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vodeće partije u RS-u.

Povezani članci

• ‘Stazama emancipacije: rod i društvo’ – drugi dan Otvorenog Univerziteta u znaku feminizma
• Za ratni zločin počinjen nad osmero djece u Vitezu još niko nije odgovarao
• Poziv na Borbu protiv VLADE FBIH I VLADE BIH-Pokret “Udar” 1. JULI DAN ODLUKE
• Makedonija – Lokalni izbori 2017: Građani vratili „ukradenu“ državu i demokraciju
• Mile Stojić: Hotel na Labi
• Slavo Kukić:Kakvi bi nam susjedi odgovarali?

Foto: RFE/RL

Članovi Predsedništva BiH razmenili su međusobno različite ocene o razlozima krize u kojoj se država nalazi, ne izbegavajući i poređenja sa Ukrajinom u kojoj besni rat izazvan invazijom od susedne Rusije.

Željko Komšić je naveo da odnos suseda prema BiH podseća na odnos Rusije prema Ukrajini, Šefik Džaferović optužio predstavnike Hrvata i Srba za sprečavanje reformi, a Milord Dodik svako pominjanje rata nazvao histerijom.

Njih trojica ocene o prilikama u BiH su izneli u raspravi pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta. Odbor diskusije ovog tipa organizuje kada smatra da je tako nešto neophodno. Reč je o razmeni mišljenja između evropskih zastupnika i pozvanih gostiju koja se završava bez zaključaka ili preporuka.

Diskusija se odvija dve sedmice nakon što je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg BiH svrstao sa Gruzijom i Moldavijom među tri države koje su izložene negativnom ruskom uticaju, te zbog toga u sličnom riziku u kome je današnja Ukrajina.

Do izbijanja ukrajinske krize pitanje izborne reforme, šest meseci pred opšte izbore u BiH, dominiralo je u raspravama o problemima te države.

Komšić poredi BiH sa Ukrajinom

“Ustavno pravna struktura sa djelimično građanskim principom, veći je izvor za sada političkih konflikata koji se vide u blokadi države”, rekao je u svom izlaganju Željko Komšić, hrvatski član bh. Predsedništva.

“Etnički struktuiran izbor koji se pokušava nametnuti je definitivno početak disolucije BiH sa veoma neizvjesnim ishodom”, podvukao je on, dodajući da se pokušava narušavanje suvereniteta BiH kroz “koncept brige susjeda”.

“Taj koncept ide do te mjere da se direktno miješaju u unutrašnju politiku BiH. Ako vam iz nekog razloga liči na Luganjsk i Donjeck – u pravu ste”, objasnio je Komšić poredeći prilike u BiH sa dve separatističke regije na istoku Ukrajine čiju nezavisnost je Rusija priznala pred započinjanje agresije.

“Jedina razlika od ruskog pristupa, za sada, jeste da susjedne države ne pokušavaju oružanom agresijom to ostvariti”, zaključio je Komšić.

Džaferović optužuje RS

Džaferović, član Predsedništva iz reda Bošnjaka, je naglasio da se BiH nalazi na prekretnici i dodao da više od pola godine traje kriza koja je izazvana iz eniteta Republika Srpska (RS), rekavši da vlasti RS na čelu sa Miloradom Dodikom otvoreno ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum (mirovni sporazum kojim je završen rat u BiH 1995.).

“Da su ovi potezi vlasti secesionistički, primijetili su i međunarodni akteri”, kazao je Džaferović.

“Vlasti RS nastoje zamagliti ovu evidentnu istinu tako što se pozivaju na nekakav ‘izvorni Dejton’. To je sofistička formula koja zanemaruje činjenice”, optužio je Džaferović.

On je naveo da Dejtonski mirovni sporazum nije statičan okvir, čiji bi cilj bio večito zadržavanje BiH u stanju iz završne godine rata u toj zemlji, 1995. Kazao je da je Dejton okvir za reforme.

“Sve reforme kojima su uspostavljene državne institucije su dio evropskog puta BiH i njihovo ugrožavanje značilo bi kraj evropskog puta naše zemlje”, poručio je.

Džaferović o poziciji Hrvata u BiH

Džaferović je podsetio da je u svojim presudama Evropski sud za ljudska prava tražio jednaka prava nacionalnih manjina.

“Mnogo puta čuli smo neistinu da je hvratski narod ugrožen”, naveo je.

Dalje je podvukao kako vodeća stranka Hrvata u BiH, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), ima zahteve koji podrazumevaju promene Dejtona.

“Većina Bošnjaka i Hrvata u BiH živi zajedno u entitetu Federacija BiH. Treba naći način normalnog zajedničkog funkcionisanja, međutim to se ne može činiti tražeći dalje etničke podjele, već uključivanjem međunarodnih standarda”, kazao je Džaferović.

Dodik poziva na Dejton

“Nisam došao da polemišem sa svojim kolegama, mada se ne slažem sa mnogim stvarima koje su iznesene, pogotovu pokušaj da se održi tenzija i krivica”, naveo je Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz srpskog naroda.

“BiH je u permanentnoj krizi. Svi koji je bolje poznaju znaju da je u krizi od samog formiranja. BiH je nedovršena, nestabilna i mnogi kažu nemoguća država, imajući u vidu neke istorijski stečene etničke i druge razlike”, kazao je Dodik.

On je poručio da Republika Srpska insistira od međunarodnog faktora da ispoštuje Dejtonski sporazum. I on se pozvao na primer Ukrajine, ali u drugačijem kontekstu.

“Ova histerija u Sarajevu i priče o ratu. Ovdje smo došli da pričamo o BiH, a ne o Ukrajini. Nijedan plan ni potez ne preduzima RS da bi se otcijepila od BiH. RS hoće svoju ustavnu poziciju u BiH. To nije otcjepljenje. Da bi mogli ići u reforme morali bi promijeniti ustav”, kazao je.

Dodik o Ukrajini i Rusiji

Govoreći o ratu u Ukrajini, Dodik je naveo da podržava teritorijalni integritet te države, koja trpi tronedeljnu rusku invaziju u kojoj je već više hiljada ljudi izgubilo živote.

“Osuđujem svaki rat i svako stradanje. Osuđujem silu kao sto sam osudio bombardovanje Beograda, tako osuđujem silu bez obzira iz koje strane dolazi”, kazao je Dodik.

“Ne radim pod ruskim uticajem bez obzira na stereotip koji se pokušava proširiti”, dodao je, te pojasnio:

“Pričao sam sa Lavrovom (ministar inostranih poslova Rusije), ništa skriveno. U Rusiji sam boravio i razgovarao o nekim privrednim aktivnostima. Veoma sam ponosam što, recimo sada, BiH iz nekog razloga ili mog delovanja ili nedelovanja nije na listi sankcija u pogledu izvoza nekih ergenata. Nikakvih tajnih pregovora nije bilo sa Lavrovom, razgovarali smo telefonom. To sa telefonom se ne može kriti, a ako vas zanima, možete pitati vaše obavještajne službe, a mogu vam i ja predati stenogram”, kazao je Dodik.

Podsetimo, četiri dana po početku invazije na Ukrajinu, Lavrovi i Dodik su razgovarali o čemu je javnost obaveštena saopštenjem Ambasade Rusije u BiH.

“Razlozi odluka koje je donijelo rukovodstvo Rusije primljeni sa razumijevanjem”, navedeno je u tom saopštenju.

Dodik o visokom predstavniku

Dodik se u svom obraćanju osvrnuo i na funkciju visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Aktuelnog visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) RS ne priznaje.

“Ne postoji visoki predstavnik u BiH, jer ga nije imenovao Savet bezbjednosti Ujedinjenih nacija. On je juče ovdje bio da bi govorio o nama loše, a vi ste mu dali legitimitet. Anex 10 Daytonskog sporazuma uvodi visokog predstavnika. Tamo je rečeno da se visoki predstavnik imenuje odlukom strana Anexa 10 i potvrđuje relevantnom rezolucijom UN. Ni jedno ni drugo nije učinjeno. Nema visokog predstavnika, jer nema imenovanja”, rekao je Dodik.

Čović za BiH kao federalnu državu

Dragan Čović, koji je lider vodeće stranke Hrvata u BiH i predsedavajući Doma naroda (gornji dom bh. parlamenta), izneo je da je “politčka dominacija predstavnika jednog naroda nad drugim” dovela do nepoverenja. To nepoverenje, nastavio je, glavna je kočnica reformi u zemlji.

“Neprihvatljivo je da se Hrvati u BiH, iako konstitutivni narod, ne osjećaju sigurno. Politička prava Hrvata nisu jednaka sa političkim i građanskim pravima ostalih naroda”, uveren je Čović, dodajući da se samo dijalogom mogu rešiti svi problemi.

“Kako bi osigurali potpuno ustavnu jednakoparvnost svih naroda, BiH se mora razvijati kao federalna država sa elementima konsocijacijske demokratije”, kazao je Čović.

Sugerisao je i da je izlaz iz nesigurnosti u kojoj je država, samo kroz promenu izbornog zakonodavstva:

“Time bi se relaksirali odnos između Bošnjaka i Hrvata u BIH”, kazao je Čović.

Komentari evro parlamentaraca

Paolo Ranjeli, izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, direktno je pozvao RS i Dodika da se vrate u državne institucije. Predstavnici RS stupili su bojkot državnih institucija nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Inzko nametnuo zabranu negiranja genocida počinjenog u Srebrenici.

Bojkot je prekinut odlukom Skupštine entiteta RS 1. februara. Tada je odlučeno da se vrate u državne institucije, ali “na način da u svom odlučivanju uvažavaju stavove i odluke institucija iz RS”.

“Pozivam predstavnike RS posebno gospodina Dodika da se vrate u državne institucije i rade u okviru Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. Svaka vrsta secesionističkih aktivnosti naići će na snažnu reakciju evropskih institucija i udaljiće vašu zemlju od država kandidata”, kaozao je Ranjeli, nastavljajući ocenom da je važno je da se RS pridruži evropskim zemljama u osudi agresije Rusije u Ukrajini.

Romeo Franz (Franc) iz Delegacije za odnose sa BiH u Evropskom parlamentu, ukazao je na različita kretanja u toj državi koja, po njemu, nameću potrebu hitnog delovanja.

“Uticaj Rusije ovde pokazuje da moramo da radimo brže. 24. februara smo videli da su Putin i Kremlj promenili naš evropski centar mira. Nismo skrenuli pogled sa zapadnog Balkana. Znamo da Rusija i Putin imaju ogroman interes za proširenje sukoba i on vidi BiH kao potencijalnu zonu interesa”, naveo je on.

Šta je prethodilo?

Uoči zasedanja hrvatska agencija HINA, pozivajući se na svoje izvore, javila da je visoki predstavnik Christian Schmidt izrazio nadu da bi uskoro moglo doći do dogovora o novom izbornom zakonu u BiH. Navodno to očekivanje je izneo na zatvorenoj sesiji evropskih zvaničnika, u ponedeljak, 14. marta.

Rasprava u Briselu je i prvi put da se pred evropskim zvaničnicima pojavio Milorad Dodik, nakon što je izložen američkim sankcijama. Naime, Sjedinjene Američke Države su u 5. decembra donele proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i Milorad Dodik, koji je i lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vodeće partije u RS-u.

Evropska unija do sada nije uspela da postigne konsenzus da uvede sankcije onim političarima u bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj (RS) koji krše Daytonski sporazum i ugrožavaju funkcionisanje državnih institucija BiH.

RSE