Konferencija: Svedočanstvo. Komemoracija. Blagostanje.

tačno.net
Autor 23.4.2018. u 21:24

Konferencija: Svedočanstvo. Komemoracija. Blagostanje.

Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Historijski muzej Bosne i Hercegovine iz Sarajeva i Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda organiziraju konferenciju „Svedočanstvo. Komemoracija. Blagostanje“ od 20. do 27. aprila 2018. (Sarajevo, 20-24. april 2018. i Beograd, 26-27. april 2018) u okviru projekta SVEDOČANSTVO – ISTINA ILI POLITIKA: Koncept svedočenja u komemoraciji jugoslovenskih ratova. Cilj konferencije je da demokratizuje istorijske narative u regionu i da ojača uključivanje jugoslovenskih ratova u prakse evropskog sećanja.

Koncept konferencije

Svedočenje je čin učestvovanja kao i čin govorenja, sa mnogim adresantima u isto vreme, bilo da se odnosi na one koji svedoče o situaciji, na samu situaciju svedočenja ili na adresiranje koje konstituiše razne govornike. Istovremenost prostora i vremena stvara oduvek promenljiv skup singularno-pluralnih društvenih odnosa, intimnih i političkih, koji deluje i posle samog čina svedočenja i stvara se iznova pri svakom slušanju. Raznolikost društvenih odnosa u osnovi svedočenja čini odnos sa realnošću složenim, bilo da se radi o iskustvu ili o onome što se sluša. Takav odnos čini nestabilnim zahtev slušaoca za Istinom, celovitim značenjem koje bi konstituisalo svedoka kao Subjekta ili generičkog Subjekta, kao i za svedočenjem činjeničnim situacijama koje bi se imenovalo Događaj.

Mišel Fuko opisuje ulogu institucija u kojima se događa svedočenje kao “arhiv gde je prvi zakon onoga što može da se kaže, sistem koji označava pojavljivanje izjava kao izuzetnih događaja. Međutim, arhiv je takođe ono što određuje da se sve izrečene stvari ne akumuliraju beskonačno u amorfnu masu, niti da se upisuju u nesalomivu linearnost, niti da se prepuste volji slučajnih spoljašnjih nesreća, već su događaji grupisani zajedno u različite figure, stvorene zajedno u ravni sa različitim odnosima, održivi ili magloviti, shodno specifičnim regularnostima… Sve to određuje ono što definiše način događanja neke izjave-stvari, u pitanju je priroda sistema funkcionisanja. Daleko od toga da unifikuje svaku stvar koja je izrečena u nekakav šapat diskursa, daleko od toga da je to jedino što omogućava da postojimo usred sačuvanih diskursa, radi se u pravo o tome što diferencira diskurse u mnogobrojna postojanja i specifikuje njihovo trajanje.“ (Arheologija znanja, 145-146).

Jedna od početnih lingvističko-teatralnih scena svedočenja je u sudnici i pravnom sistemu. Govorni čin svedočenja se spaja sa zahtevom da se predstave dokazi za činjeničnu istinu i na taj način reguliše multiplicitet društvenih odnosa u osnovi svedočenja. Označavajući svedoka kao bezinteresnog, svedočenje odbija tvrdnju i zahtev da bilo koji govorni čin, uključujući i čin svedoka, bude iskazan. Zbog takvih restrikcija, pravni sistem nudi svoju ideju pravde, čak i ako je dostižna. Međutim, da li je to sve što je neophodno? U periodu posle Drugog svetskog rata pojavila se rastuća uloga međunarodnog pravnog sistema kao centra koji nudi pravdu za žrtve kršenja ljudskih prava, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, sa kojima su se pojavili pojmovi kao što su tranziciona i restorativna pravda.

Konferencija želi da preispita kako se različite globalne i ideološke paradigme (ljudska prava, komemoracije Holokausta, upravljanje konfliktima, pomirenje, marksizam) i institucionalni režimi (lokalni i međunarodni sudovi, NVO, arhivi, državne i privatne obrazovne institucije) ponašaju kao regulativne mere koje stvaraju adekvatna svedočenja. Glavno pitanje na koje želimo da odgovorimo je u kakvim prostorima višak, koji svedočenje već oduvek stvara, može da stvori mogućnost za alternativne društvene odnose koji bi u kontekstu komemoracije jugoslovenskih ratova omogućili da se živi zajedno u blagostanju.

Partneri projekta: Učitelj neznalica i njegovi komiteti, BeogradMuzej savremene umetnosti, BeogradBoem, Beč (Austrija); Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa  (OBCT Transeuropa), Rovereto (Italija); Historijski muzej Bosne i Hercegovine, SarajevoCentar za kulturnu i socijalnu popravku, Banja LukaLeibniz-Institut für Ost- und Südosteuropaforschung (IOS), Regensburg (Nemačka).


Centar za kulturnu dekontaminaciju, gornja sala
Birčaninova 21, Beograd

Predavanja I: Svedočenje i blagostanje

10:00 – 10:45 Sećajte se budućnosti: Nenasilna komemoracija kao predviđanje zajedničkog života, Michael Eskin, Philosophers of the Upper West Side, Inc., SAD
10:45 – 11:30 Tuning In, Tuning Out and Tuning Past: Svedočenje i rezonancija na Tom Satu McCarthyju „Satin Island“ i Erri De Luca „Zločin vojnika“, Cornelia Gräbner, Univerzitet Lankaster, UK

11:30 -12:15 Negiranje, mistifikacija i politička instrumentalizacija početkom devedesetih. Rumunski slučaj političke rehabilitacije maršala Iona Antoneskua i negiranje i razaranja mesta masovnih ubistava. Studija slučaja Pogroma u Jašiju. Iulian Alexandru Muraru, Univerzitet „Alexandru Ioan Cuza” u Jašiju, RU

12:15 – 12:45 Pauza za kafu
12:45 – 14:15 Proganjanje duha – krvavi korijeni koncepta modernog blagostanja, Ramiz Huremagić, kriminolog i pjesnik
14:15 – 15:15 Ručak

Predavanja II: Komemoracija i proizvodnja društva

15:15 – 16:00 Alternativna istina – svedočanstvo u „Komisiji za istinu“, Jacqueline Nießer, Leibniz Institut za studije Istočne i Jugoistočne Evrope (IOS) u Regensburgu, DE

16:00 – 16:45 “Da ponovo čujemo zvuk mašina“ – radnici DITA-e od samoupravljanja do okupacije fabrike, Zoran Vučkovac, Univerzitet Justas Liebig u Giessenu, DE/BiH

16:45 – 17:30 Svedočenje o nastanku kapitalizma u Jugoslaviji – Fenomenologija (pre)vladanja srednje klase ili malo/građanizacije Jugoslavije, Dragomir Olujić Oluja, Udruženje ReEX, politikolog, novinar, komunista, Beograd, RS
17:30 – 19:00 Pauza za kafu

19:00 Specijalno gostujuće predavanje:

Svedočenje, demokratija i budućnost humanističkih nauka
Sara Guyer, predsednica Konzorcijuma humanističkih centara i instituta, direktor Centra za humanističke nauke Univerziteta u Viskonsinu-Medison
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

Petak, 27.04.2018.
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1. sprat
Kraljice Natalije 45, Beograd

Predavanja I: Budućnost komemoracije

10:00 – 10:45 Muzika nade: Dokumentarna istorija nenasilne, muzičke kontrakulture u regionu Bajo Lempa, Salvador, 1970-2020. Andrew Redden, Latinoamerička istorija, Univerzitet u Liverpoolu, GB
10:45 – 11:30 Manipuliranje sjećanjem u/izvan književnog teksta, Edisa Gazetić, Odsjek za BHS jezike i književnosti, Filozofski fakultet u Zenici, BiH

11:30 -12:15 Svedočanstvo i „suočavanje sa prošlošću“, Peyman Amiri, Amsterdamska škola za kulturnu analizu, Univerzitet u Amsterdamu, Iran/NL

12:15 – 12:45 Pauza za kafu
12:45 – 14:15 Upotreba simbola i mitova, Senadin Musabegović, načelnik Odsjeka za istoriju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, BiH
14:15 – 15:15 Ručak

Predavanja II: Pedagogija i revizionizam
15:15 – 16:00 Svjedokinje Drugoga svjetskog rata: dnevnička svjedočanstva hrvatskih intelektualki, Marijana Kardum, Suvremena povijest na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, HR

16:00 – 16:45 Kosovski rat tokom 1998-1999. u udžbenicima istorije na Kosovu i Srbiji, Shkëlzen Gashi, nezavisni istraživač, Kosovo
16:45 – 17:30 Dajte šansu ‘prekomernom’ antifašizmu: Suprotstavljanje istorijskim revizionizmima u post-jugoslovenskom prostoru, Ana Dević, Katolički univerzitet u Luvenu – Univerzitet Leuven, BE/RS

20:00 – Poema beogradske pobjednice, poetski performans, Ramiz Huremagić
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, Beograd

tačno.net
Autor 23.4.2018. u 21:24

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija