LAŽI I ZLOUPOTREBA IMAJU KRATKE NOGE
Ne gradi kule na tuđim ruševinama

Povezani članci

• Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“
• Vrijeme je za obračun sa avetima tuđmanizma, Mamiću Remetinac vas čeka
• Svečano otvoren vjetropark Podveležje kod Mostara
• Besjeda i apatrid
• BROJAČ NOVCA METAFORA JE MOĆI I NEDODIRLJIVOSTI
• BANZAI KOMIKAZE

Ne gradi kule na tuđim ruševinama" />

Skupština Kosova 16. maja usvojila je Rezoluciju kojom se Srbija osuđuje za genocid i zločinačke radnje protiv civilnog albanskog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998-1999. Tokom široke diskusije koja se vodila na ovu temu, poslanik iz reda DPK (PDK – Partija Demokratike e Kosoves) Flora Brovina, koja u svom bagažu ima nekoliko godina robije u srpskom zatvoru, pred poslanicima je prezentirala jednu fotografiju u kojoj se vide tri vojnika kako siluju jednu ženu. Ona je tvrdila da je ta fotografija snimljena tokom rata negde u Dukahjinu (Metohija), da su vojnici vojske SFJ, zapravo srpski vojnici, a žrtva albanske narodnosti. Dalje je govorila da dobro poznaje osobu koja joj je fotografiju dala, čak je tvrdila da zna i tu nesretnu ženu koja je silovana.

Radio Slobodna Evropa 17/05/2019

Ko ne bi poverovao narodnom poslaniku, lekaru, pesnikinji i aktivistkinji u odbrani ljudskih prava, kao što je gospođa Brovina. Posle široke diskusije Skupština je usvojila gore pomenutu rezoluciju. Međutim još se nije osušilo mastilo, već se u kosovskim medijima pojavila sumnja da fotografija nije originalna. Nakon par sati već je otkriveno da je ta fotografija skinuta s google websitea koja je publikovana pre mnogo godina.

Gospođa Brovina i dalje je tvrdila da je ta fotografija sa kosovskog područja, čak je i pred TV kamerama jedne prištinske televizije uporno tvrdila da je sve to istinito.

Flora Brovina je za vreme rata bila uhapšena i osuđena i to bez ijednog valjanog dokaza. Ona sigurno ima razloge, a ne samo ona, da bude ljuta na režim soldaterske tadašnje države, ali to joj ne daje za pravo da se služi lažima. Takva izjava pred poslanicima može i treba da se tretira kao krivično delo. Jer je svojom tvrdnjom navela narodne poslanike da donosu jednu veoma delikatnu i značajnu odluku. Možda bi Skupština donela pomenutu rezoluciju i bez izlaganja gospođe Brovine, ali posle takvog skandala svakako treba da povuče i pravne posledice.

Dana 20. aprila 1999.g. Flora Brovina biva uhapšena od strane tadašnje policije i optužena da se prihvatala dužnosti Ministra zdravstva u Vladi Republike Kosovo, koja je tada bila u egzilu. Kakva ironija, vlada u egzilu, u Saveznoj Republici Nemačkoj, a ministar zdravstva u Prištini bavi se lekarskim poslovima u jednoj humanitarnoj zdravstvenoj stanici, koja je dobijala lekove i sanitetski materijal od raznih donatora. Jedan od glavnih donatora je bila i humanitarna organizacija OXFAM iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Javni tužilac je “uspeo da dokaže“ njenu krivicu jer je imao za sud “neoborive dokaze.“ Krunski dokaz je bio jedan članak objavljen u dnevnom listu Bujku, u kome je pisalo o ministrici zdravstva Republike Kosovo, Flora Brovina i njenom putovanju u Drenicu, posle jedne vojne intervencije na tom području. Gospođa Brovina je tvrdila da kao osoba koja se bavi humanitarnim radom, saznala je da je jedna devojčica od šest godina ostala bez roditelja pa je htela da to dete usvoji. Kada su joj predočeni pravni problemi oko usvojenja, ona je odustala. Tužilaštvo nije imalo kao dokaz odluku o njenom izboru za ministra. Čak i kada bi postojala takva odluka ona nije dovoljan dokaz za osudu. Treba da postoji jasno izražena volja da se prihvata te dužnosti i konkretno aktivnosti o tome. Tužilaštvo nije prezentiralo nikakav dokaz niti šta je gospođa Brovina radila tamo na terenu, kada je bila u Drenici, čak nije navedeno ni mesto gde je ona bila sa grupom ljudi, s kim se sastala, šta su razgovarali i dr. Sud nije morao da prihvati odbranu optužene da je bila radi usvajanja jednog deteta, ali nije mogao niti doneti osuđujuću presudu samo na osnovu jednog napisa u novinama i tvrdnje tužilaštva da je u Drenicu putovala u svojstvu ministra zdravstva. Međutim, ona je osuđena na 12 godina zatvora. Ja sam bio jedan od dvojice njenih branioca.

Nažalost, u prošlosti bilo je mnogo ovakvih nebuloznih presuda. Bio sam na više sličnih suđenja i ranije, a naročito sudskih procesa tokom 1998., 1999., 2000. godine održanih u Srbiji, kada su donete osuđujuće presude bez ikakvih dokaza.

Izneću samo još jedan drastičan slučaju gde su osuđena četiri moja klijenta bez ijednog valjanog dokaza. Bila je to grupa od 12 optuženih za terorizam. Kako se radi o optuženima koji su izvučeni iz grupe od 10.000 – 15.000 ljudi okupljeni u jednu dolinu kod sela Vranič u opštini Suva Reka, da se zaštite od granatiranja položaja OVK i okolnih sela od strane vojske i policije Savezne Republike Jugoslavije. Ja sam tražio da se suđenje prekine dok se ne dobije izveštaj MUP-a Srbije, iz kojeg će se videti da su ovi ljudi uhapšeni iz te grupe dana 30. septembra 1998.g. Taj izveštaj je bio od kapitalnog značaja, jer u optužnici se kaže da su optuženi učestvovali u borbama u mestima Birač, Bužalja i Budakovo, kada je ubijeno četiri policajaca i šestorica ranjeno.

Odbrana je imala dokaze da su optuženi bili opkoljenji policijom od 28/IX u 10:00 h do 30/IX 1998 kada su ovi lišeni slobode. Kako iz tog opkoljenja niko nije mogao niti da uđe niti da izlazi, to bio dokaz da oni nisu ni mogli da izlaze, da idu na ratište i vrate se ponovo na isto mesto. Predsednik sudskog veća mi je odgovorio: “Nemam vremena da to čekam, suđenje hoću završiti večeras. Tako je i bilo, suđenje u Okružnom sudu u Prokuplju je završeno u 18:30 h. Dan kasnije u 12:00, objavljena je presuda. Svih dvanaestorica dobili pod 14 godina zatvora. Dakle 168 godina zatvora bez nijednog dokaza.

Ova presuda je oborena na Vrhovnom suda Srbije. Naređeno je novo suđenje ali pred drugim većem i pred drugim sudom. Kako su do novog suđenja proveli 18 meseci zatvora, sada se osuđuju po godinu i po dana. Sada su svi zadovoljni. Osuđenici posle osude od 14 godina, istog tog dana kada se suđenje završava idu kući, a i tužilaštvo je zadovoljno  jer je “dokazalo“ krivicu, pa osuđeni neće moći da tuže državu za naknadu štete.

No, da se vratimo temi od koje smo i počeli. Pošto su stizala oštra reagovanja sa svih strana povodom skandala sa fotografijom, javilo se u tužilaštvo koje kaže da će početi za ispitivanjem slučaja. Pojavila se i policija. Pozvana je i gospođa Brovina na saslušanje u svojstvu svedoka koja je promenila mišljenje za 180 stepeni.

Brovina traži oprost za fotografiju, priznaje da je to falsifikat

Iz kosovske štampe saznajemo da je gospođa poslanik istu fotografiju objavila i 2012. godine. Posle izlaska iz policijske stanice ona ipak priznaje da je pogrešila, priznaje da publikovana fotografija nije iz rata koji je vođen na Kosovu.

Prenosimo današnju izjavu gospođe Brovina pred novinarima. “Tražim oprost za uznemirenja za koje sam doprinela sa ovom fotografijom. Izjavljujem da će se državni organi zanimati ovim problemom i konstatujem da je to jedan dokument falsifikat koji je zloupotrebljen mnogo puta još od 2003., kada je meni predat kao Predsedniku komisije za nestala lica.“

Telegraf.com 17/05/2019

Bilo bi katastrofalno štetno ukoliko bi se to završilo samo sa saslušanjem u policiji. Time pravda neće biti zadovoljena. Takva neistina mora biti i strogo kažnjena. Kosovske vlasti treba da na delu dokažu da je to demokratsko opredeljeno društvo,  da tu vlada pravda i zakon. A pravda i zakon će se zadovoljiti samo kada se vide konkretni rezultati, kada kršioci zakona izvuku konsekvence  za svoje postupke.

“Uvažena“ poslanica, lekarka po profesiji i pesnikinja u slobodno vreme kao i predsednik Komisije za nestala lica, za rad šake političkih poena koje može doneti sebi i njenoj plitičkoj partiji, vršila je silovanje moralnim normama i lekarske etike. Igra se osećajima traumatizovanih i silovanih žena i njihovih porodica, time donosi ogromnu štetu kosovskom društvu u celini u kojem i sama živi.