Manastir Dečani u pravnom lavirintu

Povezani članci

• Predrag Kojović: Javni emiteri koji ne služe javnosti ne zaslužuju ni javni novac
• Tužilaštvo BiH još uvijek radi na predmetima protiv Bakira Izetbegovića i Milorada Dodika
• Sud BiH prvostepeno odlučio: Vlasnik Lagera može biti izručen Hrvatskoj
• Bratstvo i nejednakost
• ZAŠTO DEKAN FPN PODRIVA USTAV SVOJE DRŽAVE: Za koga filuje Filandra?
• Papa Franjo usamljenik u tumačenju Kristovih poslanja…

Foto: AFP

Prošlo je više od pet godina otkako lokalna vlast u Dečanima, na oko 90 kilometara od Prištine, odbija da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova prema kojoj je manastir Visoki Dečani vlasnik nad 24 hektara zemljišta i šume.

Ustavni sud Kosova sada traži od Državnog tužilaštva da reaguje, dok iz uprave ovog srednjevekovnog manastira u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve (SPC) navode da ostaju pri stavu da nadležni bi trebalo da potvrde njihovo vlasništvo nad zemljištem shodno sudskoj odluci iz 2016.

Šta Ustavni sud traži od Tužilaštva?

Ustavni sud Kosova je krajem septembra ove godine konstatovao da njegova odluka nije izvršena, te pozvao Državno tužilaštvo Kosova da preduzme dalje radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

Odluke Ustavnog suda Kosova su konačne i obavezujuće za sve strane.

Ustavni sud je u “Rešenju o neizvršenju presude” istakao da nema nadležnost za procenu odgovornosti za neizvršenje jedne odluke Suda od odgovornih organa, ali da takva procena pripada državnom tužiocu, u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Republike Kosova.

Šta je sporno sa zemljištem manastira?

Ustavni sud Kosova je 2016. godine doneo odluku u korist manastira Visoki Dečani, odnosno utvrdio da 24 hektara zemljišta pripada tom manastiru.

Međutim, lokalna vlast u Dečanima odbija da sprovede ovu odluku Ustavnog suda jer, kako tvrdi, ta imovina pripada društvenim preduzećima “Apiko” i “Iljirija”, te da nikada nije pripadala manastiru.

Lokalna vlast u Dečanima smatra i da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru.

Na čelu opštine Dečani je Baškim (Bashkim) Ramosaj, koji bi na istoj poziciji mogao ostati i naredne četiri godine, imajući u vidu da je pobedio na lokalnim izborima 17. oktobra kao kandidat za gradonačelnika ispred Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša (Ramush) Hardinaja.

Ramosaj 2. novembra nije bio dostupan za izjavu, ali je pre nekoliko meseci za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da lokalne vlasti nisu promenile stav i da odluka Ustavnog suda Kosova neće biti sprovedena.

U međuvremenu, ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode je 1. novembra na svom Twitter nalogu napisao da se u potpunosti slaže sa konstatacijom da se kasni sa sprovođenjem odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine.

“Samovoljna primena vladavine prava nije put napred”, napisao je Rode odgovarajući na objavu Viole Von Cramon, izvestiteljke za Kosovo u Evropskom parlamentu.

Ona je samo dan ranije, 31. oktobra, napisala da su “tolerancija i međusobno poštovanje suština multietničkog društva” i pozvala Vladu Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda jer “vladavina prava znači jednak tretman svih”.

Međunarodna zajednica godinama poziva Kosovo da sprovede odluku Ustavnog suda i dozvoli manastiru Dečani da 24 hektara zemlje upiše u registar.

Treba li Tužilaštvo da reaguje?

Radio Slobodna Evropa je poslao upit Državnom tužilaštvu Kosova o pitanju povraćaja 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani.

Na pitanje da li je dobilo zvanično obaveštenje Ustavnog suda o neizvršenju njihove presude, te da li Tužilaštvo planira da preduzme neke korake ili je već preduzeo, odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

Arsim Bajrami, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini, objašnjava da su sve presude Ustavnog suda obavezujuće i da niko nema prava da na njih ulaže žalbu.

To isto važi i za presudu Ustavnog suda iz 2016. godine, kojom je utvrđeno da je manastir Visoki Dečani vlasnik nad 24 hektara zemljišta.

On podvlači da je za sprovođenje odluka Ustavnog suda nadležna sam država, odnosno kosovske institucije.

Međutim, Bajrami napominje da u Ustavu Kosova nije precizirana jasna kazna za one koji ne poštuju odluku Ustavnog suda.

“On [Ustav] samo predviđa da su odluke Ustavnog suda ‘erga omnes’ – obavezujuće za sve. Država i drugi akteri – građani ili institucije – moraju da se pridržavaju odluke. Ne postoji organ koji je nadležan za sprovođenje odluka [Ustavnog suda], kao što je Policija ili bezbednosne institucije”, navodi Bajrami.

Nije utvrđeno, dodaje Bajrami, da punu odgovornost za sprovođenje odluke Ustavnog suda treba da preuzme izvršna vlast.

“[Izvršna vlast] sprovodi zakone i druge akte, ali na neki način cela država i državne institucije su u obavezi da obezbede punu implementaciju zakona, odnosno sprovođenje odluke Ustavnog suda”, navodi Bajrami za RSE.

Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu, ističe da svaka država, koja teži osnovnim principima vladavine prava, sprovodi odluke Ustavnog suda.

Dodaje i da sada Ustavni sud, pod pritiskom međunarodne zajednice, traži od Državnog tužilaštva da preduzme pravne radnje, koje, prema njegovoj oceni, nisu osnovane.

On objašnjava da Krivični zakonik jasno je propisuje da neizvršenje sudskih odluka redovnih sudova otvara put državnom tužiocu da pokrene krivični postupak protiv lica ili institucija koje ne sprovode te formalne odluke. Međutim, to se ne odnosi i na odluke Ustavnog suda.

“Ustavni sud nije redovni sud i ova odredba se ne primenjuje na odluke Ustavnog suda. Pritiskom međunarodnih partnera, Ustavni sud je na neki način preuzeo inicijativu koja, prvo, nije zasnovana na zakonu, a drugo, izuzetno je problematično da je državni tužilac sprovede”, navodi Miftaraj.

Miftaraj smatra i da je za sprovođenje odluke Ustavnog suda o manastiru Dečani nedostajala politička volja, odnosno da su trebali da budu uspostavljeni nadzorni mehanizmi za sprovođenje odluka Ustavnog suda.

“Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku je poslednji put usvojen 2019. godine i ako su smatrali da je nesprovođenje odluka Ustavnog suda problem, mogli su to da sankcionišu Krivičnim zakonikom. To se nije desilo”, naglašava Miftaraj.

Vlada Kosova bez konkretnog odgovora

Radio Slobodna Evropa se obratio i Kancelariji premijera Kosova sa pitanjem da li je Vlada Kosova za ili protiv sprovođenja odluke Ustavnog suda, odnosno da li 24 hektara zemlje i šume treba da se vrati manastiru Dečani.

Iz Kancelarije premijera nije stigao konkretan odgovor na ovo pitanje, već navode da će Vlada Kosova biti maksimalno posvećena “očuvanju legitimnih prava manastira Dečani, koji je deo bogatog kulturnog nasleđa Kosova”.

Dodaje se da i verski lideri manastira Dečani moraju da urade svoj deo posla.

“Dijalog sa pravoslavnim sveštenstvom na Kosovu jedini je put do trajnog rešenja”, navodi se u odgovoru iz kabineta premijera Kosova.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je krajem maja pozivao predstavnike Srpske pravoslavne crkve na dijalog, ali su iz eparhije Raško-prizrenske tada poručili da će razgovori biti mogući tek kada se sprovede odluka Ustavnog suda iz 2016. godine, prema kojoj 24 hektara zemljišta pripada manastiru Visoki Dečani.

Stav Srpske pravoslavne crkve na Kosovu

RSE je o neizvršenju odluke Ustavnog suda zatražio komentar i od igumana manastira Visoki Dečani Save Janjića, ali je on rekao da je Eparhija raško-prizrenska iznela stav o tom pitanju, a on je da “Srpska pravoslavna crkva na Kosovu očekuje od nadležnih institucija puno izvršenje odluke Ustavnog suda iz 2016. godine”.

“Odluka je konačna i neopoziva i njeno neizvršavanje samo dodatno pokazuje pravnu ugroženost manastira Visoki Dečani, koji je i zbog toga stavljen početkom ove godine na listu sedam najugroženijih kulturno-istorijskih objekata u Evropi od strane prestižne međunarodne organizacije Europa Nostra”, navode iz Eparhije uz napomenu da pozdravljaju međunarodne apele da se odluka Suda sprovede i crkvena zemlja ubeleži u katastar.

RSE