Mesić: Pomaci u BiH mogući, sprečiti uticaje Zagreba i Beograda, isključiti razbijače države

Izdvajamo

• „Moraš priznavati državu u kojoj živiš. A Dodik i Čović je ne priznaju. Ako predstavnici određenih političkih snaga kažu da su protiv građanske države, oni nemaju šta tražiti u Evropi. Pa o čemu oni govore? Oni govore o 17. stoleću! S druge strane, Evropa nažalost nema danas lidera, ona rešava svoje unutrašnje probleme i nema poruka onima koji imaju pogrešnu politiku prema BiH, koji razbijaju BiH“, ukazao je Mesić.

Povezani članci

• In memoriam: General Vlado Trifunović – Odlazak antičkog heroja
• Koalicija „Pod lupom“ pozvala političare na odgovornost i konačno unapređenje Izbornog zakona BiH
• Rusi traže utočište u Srpskoj: Burlakovi otvaraju rudnik uglja
• Ozren Blagovčanin: Moj san je Sarajevo Gorana Čengića i Bosna i Hercegovina Izeta Nanića
• Kako je smijenjen svemogući Bog
• Politika i ekonomija upravljaju medijima u BiH

Nekadašnji predsednik Hrvatske i SFR Jugoslavije, Stjepan Mesić, ocenio je da su pomaci u Bosni i Hercegovini mogući ukoliko se spreče negativni uticaji iz Zagreba i Beograda, i ukoliko EU konkretno sankcioniše lidere iz BiH koji neprestano rade na njenom raspadu.

„Ako se Zagreb pridržava principijelne politike da podržava BiH u njenim granicama, onda politika prema (lideru HDZ-a u BIH) Draganu Čoviću, razbijaču BiH, mora biti drugačija. Ovamo pričamo o tome kako podržavamo BiH, a onda podržavamo onoga koji razbija BiH. Isto to se odnosi i na Beograd koji je navodno za celovitu BiH, a u svemu podržava Milorada Dodika koji svakodnevno razbija BiH“, rekao je Mesić na onlajn Forumu Igmanske inicijative „Evroatlantske integracije i Zapadni Balkan“, u sredu, 26.5.2021.

Ocenio je da još uvek ima onih koji misle da je sporazum pokojnih predsednika Srbije i Hrvatske, Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana iz Karađorđeva 1991. godine o podeli BiH, moguće sprovesti, da je moguće razbiti BiH i promeniti granice u regionu.

Mesić je rekao da međunarodna zajednica treba da isključi iz politike u BiH one koji ne priznaju pravila.

„Moraš priznavati državu u kojoj živiš. A Dodik i Čović je ne priznaju. Ako predstavnici određenih političkih snaga kažu da su protiv građanske države, oni nemaju šta tražiti u Evropi. Pa o čemu oni govore? Oni govore o 17. stoleću! S druge strane, Evropa nažalost nema danas lidera, ona rešava svoje unutrašnje probleme i nema poruka onima koji imaju pogrešnu politiku prema BiH, koji razbijaju BiH“, ukazao je Mesić.

Profesor Univerziteta u Mostaru, Slavo Kukić, rekao je na istom skupu da BiH nema alternativu integracijama u EU i NATO jer „to je garancija mirne BiH, svi ostali scenariji su opasnost po BiH i po Evropu u celini“.

Po  njegovim rečima, pozicije glavnih političkih aktera su toliko udaljene, da je mogućnost kompromisa gotovo isključena.

Upozorio je da se sve što se iz Srbije i Hrvatske preliva u BiH, negativno se odražava na njenu stabilizaciju i integraciju: „I jedni i drugi bi popovali u tuđoj zemlji, i to ne malo, nego presudno. Rezultat svega toga je jedini koji može biti: BiH sve više zaostaje na evropskom putu i ona postaje žarište političkog virusa koji se može proširiti i regionom i Evropom. Evropsko integrisanje BiH nije samo njen, već i interes EU“, ocenio je Kukić.

Novinar i diplomata iz Sarajeva Zlatko Dizdarević ocenio je na onlajn Forumu Igmanske inicijative da je Dejtonski sporazum napravljen tako da nema ni pobednika, ni poraženog u ratu koji se u BIH vodio 1990-ih.

„Ali, kada bi postojao minimum volje i rezona da se popravi Ustav BiH, to bi se moglo uraditi za mesec dana. Međutim, drama BiH je potpuni raspad društva koji je projektovan i koji traje 30 godina“, ocenio je Dizdarević.

On je kao „političku sprdnju“ ocenio izjave predstavnika međunarodne zajednice da politički lideri treba da preuzmu odgovornost, jer su upravo ti lideri učinili sve kako bi proizveli situaciju kakva je u BiH.

„Projekat političkih oligarhija u BiH je da se ne napravi nijedan korak ka EU i da se ništa ne mrdne u pozitivnom pravcu, jer ukoliko bi BiH bila zemlja u kojoj je uspostavljena vladavina prava, 50 odsto njih bi završilo u zatvoru“, smatra Dizdarević.

Ocenio je da do raspada BiH ne može doći, jer to znači otvaranje teme pitanja granica, što se može proširiti celom Evropom.

Profesor Univerziteta u Zagrebu Dejan Jović izrazio je na skupu bojazan da proces dezintegracije Jugoslavije još nije završen.

„Ako EU ostavi zemlje Zapadnog Balkana van EU, one će dalje nazadovati. EU se mora okrenuti strateškim odlukama i primiti zemlje kakve jesu, jer će one biti sve gore ako ih ne primi. I to sve zajedno i to sada!“, kazao je Jović.

Političar i diplomata iz Hrvatske Božo Kovačević ocenio je na forumu da se politika proširenja EU na Zapadni Balkan pokazala kao neverodostojna.

On je ocenio da je po BiH povoljna okolnost što je američki predsednik Džozef Bajden zainteresovan za Balkan i generalno za dobre odnose sa EU, dok Rusija koristi BiH kao jedan od zamrznutih konflikta, s ciljem ometanja evroatlantskih integracija zemalja regiona.

„BiH je još međunarodni protektorat i to je okolnost koja se može iskoristiti u dobre svrhe. Ustav BiH je nametnut Dejtonskim sporazumom, i na način na koji je taj ustav nametnut možda bi ga trebalo i menjati. Treba ukinuti odredbu o državljanstvu entiteta i ostaviti samo jedno državljanstvo, a to je državljanstvo BiH. Građani na izborima treba da učestvuju na osnovu mesta boravka a ne na osnovu etničke pripadnosti. Treba ili uvesti treći, hrvatski, entitet, ili ukinuti entitete BiH. Predsednika BiH bi trebalo birati po principu jedan čovek-jedan glas i mogao bi se kandidovati svako, nezavisno od etničke pripadnosti“, predložio je Kovačević.

Profesorka Univerziteta u Podgorici i bivša ministarka za evropske integracije Crne Gore Gordana Đurović kazala je da Crnom Gorom vlada koalicija čiji su članovi bili u najvećem delu protiv nezavisnosti Crne Gore.

„Ljudi koji su na vlasti su negirali crnogorske simbole i sva postignuća koja su ostvarena. Sada imamo privid da se poštuje sporazum po kojem se spoljna politika Crne Gore ne menja, ali se to ipak menja, jer mnogi ‘šrafovi’ popuštaju na tim spoljnopolitičkim prioritetima. Mi smo u Crnoj Gori veoma zabrinuti. Napadnuti su temelji crnogorskog društva: antifašizam, građanski koncept države i multikonfesionalnost“, ukazala je Gordana Đurović.

Naglasila je da se u Crnoj Gori dešava „radikalni revanšizam“, pa su se u Vladi i drugim državnim institucijama našli ljudi koji ne samo da nemaju iskustva, već nemaju ni odgovarajuće obrazovanje.

Govoreći o dugu Crne Gore kineskim investitorima, ocenila je da se prodor kineskih investicija u Evropu ne može braniti samo na granicama Crne Gore.

Izrazila je žaljenje što EU nije stavila proširenje na Zapadni Balkan među svoje prioritete i ocenila da je to razlog za zabrinutost u regionu da Evropa „opet ne zakasni, kao što je 1990. godine zakasnila“.

Pozvala je EU da bude više uključena u zbivanja u Crnoj Gori jer, kako je rekla, „za tango je potrebno dvoje“.

Kopredsednik Igmanske inicijative za Crnu Goru, Branislav Radulović, podsetio je da pojave „non-pejpera“ i pokušaja prekrajanja granica u regionu nisu u skladu sa vrednostima EU.

Kopredsednik Saveta Igmanske inicijative za Srbiju, Aleksandar Popov, ocenio je da nedavni samit lidera regiona na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, pokazao da je region „u ulozi psa koji juri sopstveni rep“.

Kako je naveo, „Srbija, na primer, ne samo da ne napreduje u reformama, već nastavljaju sa urušavanjem vrednosti vladavine prava“, kazao je Popov i ocenio da je to i posledica činjenice da je EU zauzeta sopstvenim problemima i da se ne bavi politikom proširenja.

Podsetio je da već drugu godinu uzastopn Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o prijemu u EU.

„Režim kaže: ‘Evropa nas neće!’, što je kao pravdanje lošeg đaka da je loše ocene dobio jer ga mrzi učiteljica“, ilustrovao je Popov na onlajn Forumu Igmanske inicijative „Evroatlantske integracije i Zapadni Balkan“.

Danas.rs