Može li država da zabrani Evroprajd?

Maja Živanović
Autor 29.8.2022. u 08:56

Može li država da zabrani Evroprajd?

Foto: EPA/Andrej Cukic

Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Europrajd u Beogradu biti otkazan ili odložen, organizatori su poručili da država ne može da zabrani događaj koji ne organizuje.

Zakoni Srbije predviđaju mogućnost ograničenja sloboda okupljanja. Međutim, Ustav Srbije, kao najviši pravni akt, garantuje slobode. Srbija je i članica Saveta Evrope, čime se obavezala na poštovanje evropskih vrednosti.

U Beogradu je od 12. do 18. septembra najavljeno održavanje Evroprajda (Euro Pride). U pitanju je međunarodni događaj koji uključuje Paradu ponosa, čiji domaćin svake godine bude drugi evropski grad.

Šta kaže zakon?

Zakon o javnom okupljanju Srbije kaže da svako ima pravo da organizuje okupljanje i da u njemu učestvuje. Zakon takođe naglašava odmah na početku da je mirno okupljanje slobodno.

Međutim, sam zakon predviđa i ograničenja.

Tako okupljanje nije dozvoljeno kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Srbije.

Upravo je ugrožavanje morala jedan od argumenata ekstremno desničarskih grupa uz zahtev da se Evroprajd zabrani. Zakon ne pojašnjava šta “ugrožavanje morala” znači, ostavljajući prostor za različita tumačenja, niti je jasno kako bi se to moglo odnositi na Evroprajd, koji promoviše ljudska prava.

Takođe, događaj može da se zabrani i kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Evroprajd u svojim proklamovanim vrednostima, međutim, ima promociju tolerancije i solidarnost.

Zakon predviđa i da okupljanje može da se zabrani kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu.

Vlada Srbije je u svom obrazloženju za zabranu Evroprajda navela da je tako odlučeno zbog trenutnu političke situacije u regionu, ali posebno imajući u vidu činjenicu da bi pojedine ekstremističke grupe mogle da iskoriste i zloupotrebe ovaj događaj i volju Srbije da ga organizuje kako bi dodatno povećale tenzije i uvele Srbiju u nestabilnost.

Sredinom avgusta hiljade ljudi okupile su se u Beogradu, sa glavnim zahtevom da se Evroprajd zabrani. Događaj je imao religiozni karakter i simboliku.

U tim danima izjave u kojima se traži zabrana skupljanja LGBT+ zajednice istakli su predstavnici desno orijentisanih stranaka u Srbiji, koje se protive uvođenju sankcija protiv Rusije, ali i predstavnici Srpske pravoslave crkve (SPC), koja tradicionalno ima bliske odnose sa Rusijom.

Pojedine izjave bile su ekstremne. Tako je episkop zadužen za okrug Banata na severu Srbije, Nikanor, naveo da bi upotrebio i oružje protiv, kako je naveo, propovedanja LGBT+ ideologije, da ga ima. Aktivisti su zbog te izjave podneli i krivičnu prijavu protiv Nikanora. Slučaj je još uvek u fazi postupanja.

SPC je u svojoj reakciji na zabranu Evroprajda 27. avgusta pozdravila takvu odluku i ponovila da je protiv LGBT+ vrednosti.

Desničarske grupacije najavile su nova okupljanja, kao i predloge zakona kojima bi se zabranila promocija LGBT+ vrednosti. Sličan zakon Rusija je već usvojila, pozicionirajući se vrlo nisko na lestvici poštovanja ljudskih prava.

Šta kaže Ustav?

Najviši pravni akt u državi garantuje primenu ljudskih i manjinskih prava zajemčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima.

Takođe navodi i da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Ustav napominje i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Akt zabranjuje svaku diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito, između ostalih, po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, političkog ili drugog uverenja.

Ustav navodi i da se okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju državnom organu, te da se sloboda okupljanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Srbije. Ustav ne precizira ove kategorije.

Međutim, da su zabrane održavanja Parada ponosa neustavne, Ustavni sud Srbije je već potvrdio. On je 2013. godine zaključio da je zabrana Parade ponosa 2011. godine u Beogradu bila neustavna, i da je njom bio povređen član 54, koji propisuje slobodu okupljanja.

Međunarodne obaveze

Upravo ono na šta se Ustav poziva – međunarodno pravo i ugovori – važan je faktor u slučaju Evroprajda.

Srbija je članica Saveta Evrope, međunarodne organizacije evropskih zemalja sa sedištem u Strazburu.

Samim tim, Srbija se obavezala i da poštuje presude Evropskog suda za ljudska prava, koji je već ocenio da je pravo na održavanje Prajda osnovno ljudsko pravo.

Taj sud je 2010. godine u presudi moskovskim vlastima zamerio što su aktivistima u više navrata uskraćivale pravo na održavanje Parada ponosa. Sud je u presudi naveo i da je zabrana prekršila pravo na slobodu okupljanja.

Kao članica Saveta Evrope, Srbija je ratifikovala i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Konvencija garantuje slobodu mirnog okupljanja, ali i zabranu svake diskriminacije.

Konvencija takođe garantuje svima kojima su povređena prava i slobode pravo na delotvoran pravni lek pred domaćim vlastima.

RSE

Maja Živanović
Autor 29.8.2022. u 08:56