Na ‘Balkanskoj ruti’ duplo više pokušaja izbeglica da stignu u EU

Nevena Bogdanović
Autor 18.1.2022. u 09:22

Na ‘Balkanskoj ruti’ duplo više pokušaja izbeglica da stignu u EU

Foto: Reuters

Na izbegličkoj ruti preko Zapadnog Balkana, čuvari granica iz Evropske unije zabeležili su više od 60 hiljada ilegalnih prelazaka u protekloj 2021. godini.

Prema brojkama koje je objavio Fronteks, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, to je duplo više u odnosu na 2020. godinu, kada je počela pandemija korona virusa.

“Trag za većinu otkrivenih ilegalnih prelazaka granice ide do ljudi koji su već neko vreme na Zapadnom Balkanu i koji su više puta pokušavali da stignu do željenih zemalja Evropske unije”, opisao je Fronteks u godišnjem izveštaju za 2021. godinu.

Džafarova priča

Iranac Džafar je u Srbiju stigao 2016. godine. Od tada je nekoliko puta preko krijumčara pokušavao da stigne u Evropsku uniju – preko Hrvatske, Rumunije i Mađarske dalje ka zapadu.

“Nije bilo lako. Dešava se svašta na granicama. Uzimali su mi telefon, pare, tukli su me. Cena ‘gejma’ (engl. game, kolokvijalno -pokušaj prelaska granice) zavisi od krijumčara, koliko dugo ideš peške, a koliko kolima. Košta oko tri hiljade evra”, priča Džafar za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Njegovi pokušaji da se domogne Evropske unije, međutim, nisu imali uspeha. U međuvremenu je odlučio da ostane u Srbiji. Dobio je azil i radi kao prevodilac u kampu za izbeglice i migrante.

Naglašava da su u drugoj polovini 2020. godine, sa krajem vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije i otvaranjem granica, učestali i pokušaji njegovih poznanika iz kampa da pređu u Evropsku uniju. Nastavilo se i u 2021.

“Poznajem nekoliko njih koji su preko krijumčara uspeli da pređu granice. Dobili su posle azil za Rumuniju, Mađarsku, Italiju, Nemačku. Ima dosta onih koji nisu uspeli da prođu i opet su se vratili u Srbiju. Pokušavaju stalno dok ne pređu”, objašnjava Džafar.

RSE sa izbeglicama na severu Srbije: Svedočanstva o brutalnosti

Oko 200 hiljada ilegalnih prelazaka u EU

Fronteks je saopštio da je na nivou čitave Evropske unije broj ilegalnih prelazaka granice u 2021. bio oko 200 hiljada, što je najviše od 2017. godine i prevazilazi razmere pre pandemije.

“To je povećanje od 36 odsto u poređenju sa 2019. i povećanje od 57 odsto u poređenju sa 2020. godinom, kada smo mogli da primetimo snažan uticaj COVID-19 restrikcija na migracije. Brojevi sugerišu da su na povećani migracioni pritisak uticali i drugi faktori, osim ukidanja COVID-19 restrikcija na granicama”, ocenjuju u Fronteksu.

Jedan od faktora, smatra Fronteks, jeste i priliv hiljada migranata na istočne granice EU preko Belorusije. Evropski zvaničnici smatraju da je to bila akcija koju su svesno organizovale vlasti u Minsku, kao deo hibridne operacije koja je za cilj imala napad na spoljne granice Unije.

Prema izveštaju Fronteksa, takozvana “balkanska ruta”, koja prolazi kroz Srbiju, doživela je najveću ekspanziju u Evropi i bila je druga po aktivnosti – iza srednjemediteranske na granicama Italije, gde je zabeležena trećina svih prelazaka u EU u 2021.

Koliko je izbeglica na ‘balkanskoj ruti’?

Da li dupliran broj pokušaja da se granica pređe znači i da je na “balkanskoj ruti” u 2021. godini bilo dvostruko više izbeglica i migranata u odnosu na 2020?

“Nije nužno da je dupliran broj ljudi koji prolaze kroz ‘balkansku rutu’, ali da je povećanje značajno – jeste”, odgovorio je za Radio Slobodna Evropa Radoš Đurović iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Na kopnenim granicama Turske sa Bugarskom i Grčkom veći je broj migranata i izbeglica nego ranije. Oni dalje putuju ka zapadnobalkanskim državama – od Severne Makedonije, preko Srbije i Bosne i Hercegovine, ka granicama EU – Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj.

Đurović je dodao da je “razlika između 2021. i 2020. godine možda i u efikasnosti Fronteksa da se detektuju prelaske”.

On je upozorio na nasilna vraćanja ljudi preko spoljnih granica EU, takozvane “pušbekove” (engl.pushback – guranje), o čemu su izvestile i međunarodne organizacije poput Saveta Evrope.

“Broj pušbekova meri se u stotinama ljudi, u zavisnosti od granice do granice. To znači da jedna osoba može više puta da pokušava da pređe granicu i da je svaki put detektovana u tom prelasku”, naglasio je Đurović.

Kako se vraćaju ljudi na granicama Srbije?

Na severnim granicama Srbije i susednih članica EU – Rumunije, Mađarske i Hrvatske, ustalila se praksa “ilegalnog i najčešće nasilnog guranja izbeglih ljudi natrag u Srbiju”, kada pokušaju da uđu u te države, piše u izveštaju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

“U prvoj polovini 2021. godine samo je od strane službenika Centra zabeleženo 527 pušbekova iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, dok se procenjuje da se u proseku najmanje oko 200 ljudi svakodnevno gura natrag u Srbiju”, navodi se.

U drugom izveštaju, sa južnih granica Srbije, Centar iznosi podatak da je u prvih šest meseci 2021. dokumentovano više od 400 ilegalnih guranja izbeglica. Ovog puta, kako se navodi, Srbija je preko zelene granice gurala izbeglice u Severnu Makedoniju.

“Nasilje, mahom fizičko ali i zastrašivanje i pretnje, postaju sve češći u svedočanstvima izbeglih koji su bili žrtve ilegalnog guranja preko granice Srbije natrag u Severnu Makedoniju. Ipak, još uvek, nasilje na jugu Srbije je znatno manje prisutno nego na granicama Srbije sa pojedinim članicama EU (Hrvatska, Mađarska, Rumunija)”, stoji u izveštaju Centra.

Na granici Srbije i Severne Makedonije podignuta je ograda kako bi se sprečili ulasci izbeglica i migranata. Žičanu ogradu Mađarska je podigla na granici sa Srbijom još 2015. godine.

Kako stoji u izveštaju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u proseku između 100 i 150 ljudi dnevno pokušava da uđe u Srbiju iz Severne Makedonije, uglavnom krećući se u grupama od 20-30 ljudi.

“Deo onih koji uspeju da uđu odlazi u prihvatni centar Preševo, a deo pokušava da nastavi do Beograda ili put nastavi dalje, direktno ka severu zemlje”, podatak je iz izveštaja. Dodaje se i procena da je na severu države, svakog dana oko 1.000 ljudi pokušavalo da pređe granicu sa Mađarskom, dok u Hrvatsku i Rumuniju pokušava da pređe manji broj.

MUP Srbije do objave teksta nije odgovorio na upit RSE – da li se na južnim i severnim granicama Srbije događaju ilegalna i nasilna guranja izbeglica i da li policija Srbije učestvuje u tome.

Šta radi policija u Srbiji?

Od premeštanja migranata u kampove do hapšenja krijumčara – policija Srbije je u 2021. godini intenzivirala akcije kako bi sprečila ilegalne prelaske granice, pokazuju saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Prema oceni Radoša Đurovića, intenzivnu borbu protiv iregularnih migracija policija želi da pokaže u medijima.

“Od borbe protiv krijumčara do saradnje sa Evropskom unijom, susedima i Fronteksom koji je došao na srpsko-bugarsku granicu i pokušava da zaustavi migraciju iz Bugarske. To je sve deo strateškog odgovora EU da se ne ponovi situacija iz 2015, odnosno da Evropa u budućnosti bude spremna za sledeće prilive ljudi, da ih zaustavlja”, naveo je Đurović

Policija je samo u decembru 2021, kako je izvestio MUP, u Beogradu sprovela tri akcije premeštanja migranata u prihvatne centre.

U tim akcijama je policija u prihvatne centre premestila više od 240 migranata koji su u Beogradu boravili van kampova.

U decembru je MUP izvestio i o velikoj akciji protiv krijumčara – uhapšeno je 16 osumnjičenih za krijumčarenje više od 100 migranata iz Avganistana, Pakistana i Bangladeša. Kako je saopšteno 21. decembra, oni su nakon višemesečne istrage uhapšeni u više gradova u Srbiji – Vršcu, Pančevu i Beorgradu.

Uhapšenima se stavlja na teret da su migrante krijumčarili od aprila do septembra 2021 – da su ih smeštali u okolini Vršca, grada u blizini granice sa Rumunijom i dalje ih ilegalno prebacivali u tu državu.

Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je krajem 2021. da je za samo mesec dana 17 izbeglica i migranata stradalo u pokušaju da preko Srbije stignu do zemalja Evropske unije.

Koliko je ljudi u kampovima Srbije?

Kroz prihvatne centre Srbije tokom 2021. godine prošlo je više od 68 hiljada migranata i izbeglica, podaci su državnog Komesarijata za izbeglice i migracije.

Broj izbeglica i migranata u kampovima tokom prošle godine je za oko pet hiljada veći u odnosu na 2020. godinu, ali i duplo veći u odnosu na 2019. godinu, pre pandemije korona virusa.

Prosečno vreme zadržavanja u prihvatnim i centrima za azil je mesec dana.

Trenutno u 13 aktivnih kampova u Srbiji boravi 4.350 migranata i izbeglica, podaci su Komesarijata od 13. januara 2022.

Najviše izbeglica i migranata u kampovima je iz Avganistana, njih 35 odsto i Sirije – 22 odsto.

Polomljeni telefon čuva uspomene na dom u Avganistanu

Ističe se da su svi migranati i izbeglice koji su prošli kroz centre, čiji je najveći donator Evropska unija, dobili smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i human pristup zaposlenih u kampovima.

U Komesarijatu navode da su deca koja borave u centrima upisana u škole, da su migranti bili među prioritetnim grupama za vakcinaciju protiv COVID-19 i da je epidemijska situacija u centrima za sada stabilna.

Pored 13 aktivnih, šest centara je trenutno prazno, odnosno u stanju mirovanja, a u Komesarijatu navode da bi oni mogli biti aktivirani za kratko vreme – ako se za to pokaže potreba, uz dva centra za hitni prihvat – Miksalište u Beogradu i Miratovac na jugu Srbije.

RSE

Nevena Bogdanović
Autor 18.1.2022. u 09:22