Negiranje genocida u Srbiji kao ‘deo folklora’

Negiranje genocida u Srbiji kao ‘deo folklora’

Foto: RSE(RFE-RL)

U prisustvu srpskih policajaca opuštenih na jednom privatnom slavlju, pred upaljenom kamerom, pevani su stihovi kojima se veliča genocid u Srebrenici i priziva Vukovar u većinski bošnjačkom gradu Novom Pazaru.

Kada je podeljen na društvenim mrežama, još jednom se uzburkala regionalna javnost, dok je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako je uveren da će nadležni preduzeti “zakonom određene mere”.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koje će mere preduzeti protiv svojih pripadnika, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.

O kakvoj pesmi je reč?

U pesmi koja se čuje na snimku nastalom u Priboju, gradu na granici Srbije i Bosne i Hercegovine u kojem živi srpsko i bošnjačko stanovništvo, poziva se na ponavljanje Srebrenice i silovanje i ubijanje Bošnjaka.

U pesmi se takođe poziva da se u Novom Pazaru, gradu na jugu Srbije sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, “desi Vukovar”.

Komentarišući incident u Priboju, antropolog Ivan Đorđević rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su te pesme “deo folklora” već ti decenije, zato što ne postoji niko ko će da kaže: “Ovo nije u redu”.

“Istina, takve pesme nećete čuti u 20 sati na javnom servisu, ali ako će u medijima o nekoj utakmici koju je Srbija odigrala pisati kako je bila fantastična atmosfera, a istovremeno se na tom stadionu gromoglasno ori ‘Ubij Hrvata da Šiptar nema brata’, onda govorimo o tome da je to neka vrsta društvenog konsenzusa da takve stvari nisu problematične”, rekao je Đorđević.

Vlasti u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, kako su presudili međunarodni sudovi, već koriste termin “strašan” i “užasan” zločin.

Izvinjenje organizatora slavlja

Dragan Zeković, jedan od policajaca – organizator slavlja na kojem se čula pesma, javno se izvinio svojim sunarodnicima Bošnjacima u objavi na Fejsbuku.

“Poštovani sugrađani, kao neko ko je odrastao i živi u multietničkoj sredini, ko ima puno prijatelja Bošnjaka, želim da uputim izvinjenje svima koje je povredila pesma koja se čula te večeri i koja je poslala veoma lošu poruku”, naveo je Zeković na svom Fejsbuk profilu 2. januara.

Prema rečima Zekovića, pesmu nije pevala cela kafana, niti većina ljudi koji se vide na snimku.

“Za vreme proslave nije bilo muzike uživo, već je puštana s liste skinute s interneta (naglašavam da nije bilo pojedinačnog naručivanja i puštanja muzike, niti je sporna pesma bila nečija pojedinačna želja). Navedena vesela atmosfera je bila od početka proslave i nije bila vezana za pojedinačne pesme”, dodao je.

Uz objašnjenje da je pesma emitovana nenamerno, Zeković je na kraju Fejsbuk objave obećao da će ubuduće na stihove ovakvih pesama reagovati isključivanjem muzike.

Traži se reakcija Tužilaštva

Incident u Priboju osudile su pojedine opozicione partije, a nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) zatražila je od Tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije da utvrde ko su osobe koje su u Priboju pevale u slavu genocida i ratnih zločina i kazni ih u skladu sa zakonom.

“Nacionalističke tenzije koje se podgrevaju u Beogradu, u Sandžaku proizvode osećaj straha, nebezbednosti i uznemirenosti, a snimak na kome policajci pevaju pesmu koja poziva na genocid otvaraju stare i nove rane i traume”, naveo je YIHR u saopštenju 3. januara.

‘Omiljena’ nacionalistička pesma ministra policije

Dok se traži reakcija MUP-a Srbije zbog policajaca iz Priboja, podsećamo da je i sam ministar policije Aleksandar Vulin više puta je pevao nacionalističke pesme u javnosti.

U avgustu 2021. godine, na manifestaciji “Kočićev zbor” u blizini Banjaluke u Bosni i Hercegovini, Vulin je sa članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom pevao pesmu “Pevaj Srbijo”, koju izvodi turbo-folk pevač Mirko Pajčin, poznat pod nadimkom Baja Mali Knindža.

Refren te pesme, pored ostalog, glasi: “Pevaj Srbijo, zemljo junaka/pevaj Srbijo, zemljo bitaka”. Nastavak pesme je: “Sad spomen osta na kome piše: Krvave bitke Srbi vodiše/Nek vetar tiho po polju piri/Nek naše srpstvo daleko širi”.

Istu pesmu je Vulin naručio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Dok su mu u novogodišnjoj emisiji na beogradskoj televiziji Pink muzičari pevali pesmu Baje Malog Knindže, ministar policije se veselio.

Mirko Pajčin, odnosno Baja Mali Knindža, popularnost je stekao tokom devedesetih godina i ratova na području bivše Jugoslavije. U nekim od svojih najpopularnijih turbo-folk pesama veliča osuđenike za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Šta pevaju sportisti na proslavama?

Osude iz regiona stizale su i zbog postupaka sportista iz Srbije na slavljima.

Tako je Fudbalski savez Kosova reagovao u novembru 2021. godine, zbog pesme “Veseli se srpski rode”. Naslovni stih te pesme našao se na majicama pojedinih fudbalskih reprezentativaca Srbije na terenu u Lisabonu, tokom proslave plasmana na Svetsko prvenstvo.

Na majici je pored stihova pesme bila i mapa, na kojoj je Kosovo predstavljeno kao deo Srbije. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine.

Fudbalski savez Kosova je tada saopštio da će se međunarodnim fudbalskim organizacijama, UEFA i FIFA, žaliti na postupak srpskih fudbalera, koji su se pojavili “u majicama sa iredentističkim nacionalističkim natpisom”.

Naveli su i da je “neprihvatljivo propagiranje nacionalističke pesme fudbalera reprezentacije Srbije u čijem se tekstu pominju dva grada susednih država”.

U pesmi su stihovi “Nek’ se srpski barjak vije, od Prizrena do Rumije”, u kojima se pominje grad Prizren na Kosovu i planina Rumija u Crnoj Gori.

Olimpijski reprezentativci Srbije i građani pevali su istu pesmu letos ispred gradske skupštine Beograda, na zvaničnoj proslavi medalja sa Olimpijade u Tokiju.

Nacionalističke pesme na proslavama sportista, Ivan Đorđević je ocenio kao “saundtrek koji mi živimo”.

“Svima se to toliko uvuklo u uši da o tome niko ni ne razmišlja… Dakle, to je do te mere totalizujuće da svako ko dođe na taj nesrećni balkon ispred Skupštine sada igra tu vrstu nacionalističke igre, makar privatno bio nešto potpuno drugo”, kaže Đorđević.

Nacionalistički narativ na državnim proslavama

Pesma “Veseli se srpski rode”, pevačice Danica Crnogorčević, izvedena je u septembru 2021. godine i na zvaničnoj ceremoniji proslave novoustanovljenog praznika – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Proslavi je prisustvovao ceo državni vrh Srbije i politički predstavnici Srba iz država regiona.

A par meseci ranije, u junu 2021, Danica Crnogorčević je na zvaničnoj ceremoniji za Dan policije Srbije pevala pesmu “Vila sa Košara”.

Košare su ime karaule na planini Prokletije na Kosovu, a bitka za Košare je naziv koji se upotrebljava za sukob na tadašnjoj jugoslovensko-albanskoj granici u vreme NATO bombardovanja 1999, gde su se sukobili pripadnici Vojske Jugoslavije i Oslobodilačke vojske Kosova. Kako se procenjuje, na obe strane stradalo je na desetine boraca.

U Srbiji se o Košarama govori kao o tragediji mladih vojnika koji su poginuli braneći granicu. Istovremeno, negiraju se zločini koje je srpska vojska i policija na Kosovu počinila nad albanskim civilnim stanovništvom.

U pesmi “Vila sa Košara”, pominje se vila koja doziva “mrtvu braću” da se vrate da “brane” Kosovo, stihovima “Vratite se sokolovi, vratite se meni amo/Traže od nas pradedovi, da dušmane isteramo”.

Ova pesma, koja je ranije pevana i na promociji oficira Vojske Srbije, nalazi se i na zvaničnom Jutjub kanalu javnog servisa, Radio-televizije Srbije.

Veličanje ratnih zločinaca na TV programu

Dok na javnom servisu Srbije, ipak, ne gostuju pevači koji otvoreno u svojim pesmama veličaju ratne zločince – poput Baje Malog Knindže, oni su česti gosti nekih drugih privatnih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Baja Mali Knindža redovno nastupa na beogradskoj televiziji Happy, a u jednoj od svojih emisija na kablovskoj televiziji 2019. godine ugostio ga je i Vladimir Đukanović, republički poslanik i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nakon devedesetih kada su mu pesme imale nacionalističku retoriku, Pajčin je počeo da peva o nostalgiji za “rodnim krajem”, aludirajući na teritorije van granica Srbije, o ljubavi i alkoholu, ali u poslednjim pesmama ponavlja narativ zbog kojeg je stekao popularnost devedesetih.

Tako je u pesmi “Kosovo je Srbija”, pevao stihove “Čitav svet da vas brani, vi ste samo takozvani/Znam ja šta vas ubija, Kosovo je Srbija”.

Pajčina na Jutjubu prati više od 130 hiljada ljudi, pesme mu imaju višemilionske preglede, a redovno gostuje po diskotekama u Srbiji i na proslavama, kao što su rođendani i svadbe.

Još jedan od nacionalističkih pevača iz devedesetih danas je ponovo na malim ekranima. U pitanju je pevač Miroslav Pržulj sa nadimkom Lepi Mića, koji je, pored ostalog, pevao “Svi su Srbi Ratkovi vojnici”, posvećenu osuđeniku za genocid i ratne zločine Ratku Mladiću, kao i stihove u kojima vređa Bošnjake.

Pržulj je trenutno učesnik rijaliti programa na televiziji Pink, koji se emituje uprkos brojnim scenama nasilja.

Na slavljima po Srbiji mogu se čuti i turbo-folk pesme nacionalističke tematike drugih izvođača. O brojnosti takvih numera govori i spisak sa jednog od nacionalističkih internet sajtova, na kojem je pobrojano više od 500 naslova.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da su pevači novokomponovane muzike sa nacionalističkom tematikom, koji su bili aktuelni devedesetih godina, i dalje popularni u Srbiji, Ivan Đorđević kaže da je današnje vreme u izvesnom smislu “produžetak devedesetih”, uz bitnu razliku:

“Mladi ljudi danas ne razmišljaju o tome kao devedesetih da se kao suprotstavljaju nekom neprijatelju, nego oni to podrazumevaju. Dakle, kada konzumiraju takvu muziku, oni smatraju da u Sjenici i Novom Pazaru žive nekakve ‘balije’, da su Hrvati naši neprijatelji, to se podrazumeva i za Albance. Dakle, ovo nije promovisanje nekakvog nacionalističkog narativa, on je tu i on obuhvata sve”, smatra Đorđević.

Nacionalističko pevanje na tribinama

Neke od tih novokomponovanih numera preselile su se i na navijačke tribine. Tako u slavu Ratka Mladića navijači na utakmicama pevaju pesmu “Đenerale, nek je tvojoj majci hvala/što junaka rodila je da se srpstvu vrati slava”.

Prvi stihovi te pesme ispisani su i na muralu Ratku Mladiću u centru Beograda.

Mural sa likom Ratka Mladića u naselju Vračar osvanuo je tokom leta 2021, mesec dana nakon što je Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina i genocida u Bosni i Hercegovini. I pored rešenja komunalnih službi, i dalje nije uklonjen. Svi pokušaji da bude prekrečen ili oštećen su propali jer ga neidentifikovani muškarci u roku od nekoliko sati vraćaju u prvobitno stanje.

Pored brojnih nacionalističkih skandiranja na tribinama u Srbiji, u javnosti su ostali zapaženi i incidenti od pre nekoliko godina, kada su navijači Crvene zvezde u više navrata angažovali guslara koji je na međunarodnim utakmicama protiv klubova iz Turske i domaćim utakmicama protiv klubova iz Novog Pazara sa tribina recitovao stihove u kojima se veliča borba protiv ‘Turaka’ “, odnosno muslimana.

Gde je izlaz?

Ivan Đorđević, koji je i autor knjige “Antropolog među navijačima”, ocenio je da se taj performans “savršeno uklapa” u navijački folklor, u kojem je dominantna teza da navijače “ne zanima politika, nego samo srpstvo”.

“Taj narativ – koji se dešava i u ostatku društva – govori o tome da se nacionalizam ne smatra ideologijom, nego nečim što je nadideološki. Tako da je to guslanje, ili bilo koji transparent tog tipa ili priča o Kosovu, deo šireg narativa koji samo pokazuje kako izgleda društveni mejnstrim”, kaže Đorđević.

Da bi se to promenilo, smatra Đorđević, institucije Srbije bi morale da sprovode zakone koji sankcionišu širenje mržnje na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi.

Primera radi, u aprilu 2021. godine mediji u Srbiji su preneli da su trojica Užičana osuđeni zbog pevanja pesme u Novom Pazaru u kojoj su pozivali na paljenje džamija. Kako je navedeno, ovo je tretirano kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Njima je kaznu od 60 dana zatvora zbog remećenja javnog reda i mira odredio Prekršajni sud u Novom Pazaru.

A prema Krivičnom zakoniku Srbije, kazna za raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje ili netrpeljivosti među narodima je od šest meseci do pet godina zatvora. Za teže oblike ovog krivičnog dela raspon zatvorske kazne je od godinu do deset godina.

Zakon propisuje i kaznu za negiranje genocida, od šest meseci do pet godina zatvora.

Međutim, ovaj član važi samo ukoliko se negiraju presude za genocid donete pred sudom u Srbiji ili Međunarodnim krivičnim sudom, ali ne i za presude pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je presudio da je u Srebrenici počinjen genocid, što Srbija ne priznaje.

RSE