Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

Časlav Ninković
Autor 28.3.2018. u 09:45

Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

U ponedeljak, 12. marta 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je predstavilo nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023. (nacrt), u skladu sa obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je način predstavljanja nacrta bio netransparentan, te da sâm nacrt strategije ne nudi rešenje za prevazilaženje ključnih nedostataka u dosadašnjem radu TRZ-a, kao i da propušta da odredi adekvatne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina.

Na osnovu Akcionog plana za Poglavlje 23, Tužilačka strategija je trebalo da bude usvojena u prvoj polovini 2016. godine. Kako se sa njenim usvajanjem kasni dve godine, FHP smatra da je predloženi nacrt trebalo da bude mnogo sadržajniji, određeniji i precizniji.

Nacionalna strategija je predvidela da će izradu i usvajanje Tužilačke strategije pratiti „transparentan konsultativni proces sa svim relevantnim subjektima.” Međutim, TRZ je predstavljanje nacrta organizovalo za veoma uzak krug lica, bez prisustva medija. Da TRZ nije imalo ozbiljnu nameru da organizuje transparentan proces na kojem bi se izneli stavovi o predloženom nacrtu Tužilačke strategije, govori i činjenica da je TRZ FHP-u dostavilo nacrt u petak, 9. marta posle podne, da je predstavljanje nacrta bilo zakazano za ponedeljak, 12. mart, dok je rok za dostavljanje pisanih komentara na nacrt strategije bio sreda, 14. mart. Netransparentan proces predstavljanja nacrta zainteresovanim licima, kao i izuzetno kratak rok za dostavljanje komentara na taj važan strateški dokument TRZ-a, dovodi u sumnju iskrenu nameru TRZ-a da usvoji Tužilačku strategiju kojom će trasirati put procesuiranju ratnih zločina u narednom periodu.

Osim netransparentnog načina predstavljanja, FHP smatra da predloženi nacrt sadrži i brojne manjkavosti kojima se TRZ-u ostavlja mogućnost za buduća reinterpretiranja obaveza, ali i očekivanih rezultata.

Najočigledniji nedostatak predloženog nacrta predstavlja odsustvo jasnih kriterijuma kojima će se TRZ voditi prilikom određivanja slučajeva koji će imati prioritet prilikom procesuiranja u narednom periodu, iako je Nacionalnom strategijom predviđeno da će ti kriterijumi biti bliže određeni Tužilačkom strategijom. Tako nacrt samo referiše na kriterijume koje je odredila Nacionalna strategija, bez da ih bliže odredi i razradi. Odsustvo jasnih kriterijuma za određivanje prioritetnih predmeta može dovesti do nastavka prakse TRZ-a da procesuira samo manje zahtevne slučajeve ratnih zločina. Naime, FHP je u prethodnom periodu iznosio primedbe na rad TRZ-a koje su se pre svega odnosile na politiku procesuiranja manje zahtevnih predmeta koji obuhvataju manji broj žrtava, predmeta koji se odnose na izolovane i manje incidente, kao i na odsustvo predmeta u kojima su okrivljeni visokorangirani počinioci. Isto tako, podizanje nedovoljno pripremljenih optužnica koje su dovele do oslobađajućih presuda predstavljalo je neracionalno trošenje ionako ograničenih resursa TRZ-a. Iz tog razloga, FHP podseća da je odgovornost TRZ-a da prikupi dokaze visoke dokazne vrednosti, da prvenstveno procesuira slučajeve sa velikim brojem žrtava, kao i da optuži visokopozicionirane počinioce iz redova vojske i policije.

Druga zamerka koju je moguće uputiti na nacrt jeste što iz teksta nacrta nije moguće jasno identifikovati koje će tačno aktivnosti preduzeti TRZ, kao ni koji su rokovi u kojima će se te aktivnosti sprovesti. Tako nacrt Tužilačke strategije ne definiše rok u kojem će TRZ odrediti kriterijume koji će se uzeti u obzir prilikom određivanja prioriteta u postupanju; do kada će se odrediti petogodišnji plan istraga; do kada će se završiti sa popisivanjem predmeta tužilaštava opšte nadležnosti, itd.

Takođe, nacrtu strategije nedostaje ključni indikator uspešnosti – očekivani kvantitativni (npr. broj osuđujućih presuda, broj optužnica protiv visokorangiranih počinilaca, broj optužnica sa većim brojem žrtava) i kvalitativni (npr. unapređena regionalna saradnja, smanjen broj lica koja se vode kao nestala usled proaktivnijeg rada Tužilaštva za ratne zločine) napredak u procesuiranju ratnih zločina. Bez takvih odrednica, nije moguće pratiti učinkovitost Tužilačke strategije, kao ni efikasnost u radu TRZ-a.

FHP podseća da izrada i usvajanje Tužilačke strategije treba da predstavljaju srž napora za povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine, imajući u vidu da je TRZ inicijator krivičnih postupaka, kao i generator aktivnosti drugih državnih organa angažovanih u procesuiranju ratnih zločina. Naredni period od pet godina, koji pokriva period važenja Tužilačke strategije, ključan je za borbu protiv nekažnjivosti. Iako krivična dela ratnih zločina ne zastarevaju, životni vek osumnjičenih odmiče, ali takođe i žrtava i svedoka, što će svaku istragu i krivično gonjenje sa protokom godina činiti sve težim.

FHP smatra da strategija TRZ-a mora predstavljati okosnicu politike procesuiranja ratnih zločina, jer od kvaliteta i kvantiteta tužilačke aktivnosti u narednom periodu zavisi i uspešnost sprovođenja Nacionalne strategije kao krovne strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji.

FHP je detaljne komentare na nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji uputio Tužilaštvu za ratne zločine 14. marta 2018. godine.

Časlav Ninković
Autor 28.3.2018. u 09:45