Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Časlav Ninković
Autor 6.8.2018. u 16:12

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

U petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.

Autorka izveštaja Višnja Šijačić ukazala je da, prema nalazima FHP-a, dve godine od usvajanja Nacionalne strategije nema napretka u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji: implementacija Nacionalne strategije drastično kasni; od 12 optužnica koje su podignute od usvajanja Strategije, 11 nije rezultat inicijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz Bosne i Hercegovine; suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, a takođe nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava. Do danas, od 61 aktivnosti koje Nacionalna strategija predviđa, 29 nije implementirano, dok se za svega 12 aktivnosti može zaključiti da su implementirane. Jedna od najvažnijih aktivnosti Nacionalne strategije, koja je i realizovana u izveštajnom periodu, jeste usvajanje Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina, od koje se očekivalo da će utvrditi prioritete po kojima će postupati Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ). Međutim, prema rečima Višnje Šijačić, iz teksta Tužilačke strategije nije moguće jasno uočiti kriterijume kojima će se TRZ voditi prilikom prioritizacije slučajeva u narednom periodu.

FHP je ovom prilikom predstavio i dokument pod nazivom Predlog praktične politike: Potraga za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina, koji pruža pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima koja su nestala tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, te predlaže preporuke za unapređenje potrage. Preporuke FHP-a za unapređivanje ovog procesa, koje je predstavila Šijačić, uključuju depolitizaciju potrage za nestalima, efikasnu primenu potpisanih sporazuma i protokola između država, unapređivanje regionalne saradnje, otvaranje relevantnih arhiva, unapređivanje saradnje između domaćih institucija, donošenje zakona o nestalima, jačanje kapaciteta institucija u čijoj je nadležnosti potraga za nestalim licima i prioritizaciju utvrđivanja činjenica o nestalima tokom istražnih i sudskih postupaka.

Za Gordanu Đikanović, novinarku iz Prištine i članicu Udruženja porodica „Kosmetski stradalnici“, među problemima koji otežavaju potragu za nestalim osobama su i osetno smanjenje broja ekshumiranih i identifikovanih posmrtnih ostataka Srba i drugih nealbanaca sa Kosova; pogrešne identifikacije posmrtnih ostataka; neadekvatna zaštita svedoka-očevidaca zločina, zbog čega su oni sve manje voljni da svedoče; nedovoljna uključenost udruženja porodica žrtava u proces, kao i prekinuta komunikacija između udruženja koja okupljaju pripadnike različitih zajednica, usled finansijskih teškoća.

Đikanović predlaže da potraga za nestalim licima bude tema u okviru pregovora između Srbije i Kosova, koji se vode pod pokroviteljstvom EU, da se uspostavi mehanizam koji će omogućiti da one porodice koje još uvek nisu dale krv za potrebe identifikacije pronađenih posmrtnih ostataka to učine, da se otvore arhive svih relevantnih institucija na Kosovu i u Srbiji, kao i dokumentacija u posedu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, da se uspostavi sistem koji će očevicima dati sigurnost i zaštitu kako bi svedočili o događajima, da se udruženja porodica aktivno uključe u potragu za nestalima budući da porodice njima najviše veruju, te da se pomogne udruženjima da premoste finansijske prepreke koje im onemogućavaju da razgovaraju i sarađuju sa udruženjima koja okupljaju Albance sa Kosova.

Đikanović je takođe ukazala i na nezadovoljavajući socijalni položaj članova porodica nestalih osoba, koje su često na ivici egzistencije. Smatra da je neophodno da Srbija usvoji zakon o nestalima, te da se izmeni postojeći Zakon o civilnim invalidima rata koji porodice nestalih ne prepoznaju kao civilne žrtve rata.

Direktor programa za Zapadni Balkan Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), Metju Holidej (Matthew Holliday) informisao je prisutne da je MKNL zaključio sporazume sa Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Crnom Gorom, Hrvatskom i Srbijom o njihovom učešću u stvaranju jedinstvene regionalne liste nestalih osoba. Sve države dostavile su MKNL-u svoju listu nestalih lica, nakon čega su one sistematizovane u jedinstvenu bazu podataka u kojoj se trenutno nalazi više od 12.000 imena lica za kojima se još uvek traga.

Prema Holidejevim rečima, Zajednička deklaracija o nestalim osobama, koja je nedavno potpisana u okviru Berlinskog procesa, predstavlja iskorak i jasnu političku volju da se reši sudbina nestalih lica. Međutim, kako su za taj iskorak neophodna i konkretna dela, MKNL je predvideo usvajanje plana za pronalazak lica koja se i dalje vode kao nestala. Ovim planom MKNL će nastojati da osigura da Zajednička deklaracija ne ostane mrtvo slovo na papiru.

Časlav Ninković
Autor 6.8.2018. u 16:12

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija