Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Građani žele političke promene

IFIMES
Autor 30.9.2019. u 15:13

Izdvajamo

  • Analitičari smatraju, da će predstojeći prevremeni izbori na Kosovu biti u znaku ponovnog obračuna dela srpske opozicije i albanskih političkih stranaka sa Srpskom listom (SL), koju predvodi Igor Simić i podržava predsednik Srbije Vučić. Ustvari preko Srpske liste, koja je favorit izbora u srpskoj zajednici na Kosovu pokušat će, da se obračunaju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Zbog toga će na Kosovu u završnici izborne kampanje posebno rasti tenzije usmerene prema Srpskoj listi, ne isključujući i mogućnost korišćenja nasilja. Od izuzetne važnosti je, da se okonča dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma, ukinu granice u regionu i otklone barijere i tako započne intenzivna međusobna saradnja, jer to je onda istinsko evropsko ponašanje.

Povezani članci

Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Građani žele političke promene

Foto: EPA/Valdrin Xhemaj

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES je povodom prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, koji će se održati 6.oktobra 2019.godine pripremio analizu aktualne političke situacije. Iz opširne analize „Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Građani žele političke promene“ izdvajamo najvažnije i najzanimljivije delove.

Na Kosovo će se 6. oktobra 2019. godine održati četvrti parlamentarni (prevremeni) izbori od samoproglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. godine. Skupština Kosova ima 120 poslanika, od kojih je 20 poslaničkih mesta zagarantovano za pripadnike manjinskih zajednica. Srpskoj zajednici pripada 10 poslaničkih mandata, bošnjačkoj tri, turskoj dva, Romima (RAE zajednice) četiri i goranskoj jedno poslaničko mesto. Za 120 mesta poslanika u Skupštini se nadmeće 1.060 kandidata za poslanike. Iz biračkog spiska su kao umrli i kao oni koji su se od lokalnih izbora 2017. do sada odrekli kosovskog državljanstva, uklonjena imena 46.917 birača.

Za predstojeće prevremene izbore u evidenciji Centralne izborne komisije Kosova (CIK) evidentirano je 1.937.869 birača podeljenih u 38 opština u kojima živi 1.780.021 stanovnika. Građani u dijaspori mogu da glasaju do 5. oktobra 2019. CIK je prihvatio da 35.087 birača putem pošte glasa van Kosova. Na izborima učestvuje 20 stranaka, četiri koalicije i jedan nezavisni kandidat iz bošnjačke zajednice. Izborna kampanja počela je 25.septembra 2019. i trajat će svega 10 dana. Analitičari ocenjuju, da su ovo jedni od najneizvesnijih kosovskih izbora, ali i za mnoge, „sudbonosni“. Do sada najznačajnije stranke razmenjuju teške optužbe, na osnovu kojih se čini da je postizborna koalicija među njima gotovo nemoguća.

Kosovo je jedna od zemalja u regionu (zajedno sa Severnom Makedonijom), koja ima probleme sa konačnim biračkim spiskom, koji je nepročišćen i neverodostojan, jer je nelogično da na Kosovu ima više birača nego stanovnika.

Koreni kriminala na Kosovu

Aktuelno političko rukovodstvo Kosova preuzimanjem vlasti najavilo je ubrzan razvoj sa obećanjem, da će izgrađivati snažne institucije, koje će biti faktor unutrašnje stabilnosti i mira te da će tako doprinositi stabilnosti i miru u regionu. Ta obećanja nisu se ostvarila, čak štaviše građani Kosova su duboko razočarani vladajućim političkim strukturama, jer su jedini u regionu, koji nemaju bezvizni režim. Nigde na svetu, iz dosadašnje prakse, nije zabeleženo, da političko-kriminale strukture izgrađuju jake institucije, nego upravo suprotno. Tako je Kosovo postalo ilustrativan primer. Kosovo se nalazi u permanentnoj političkoj krizi, produkovanje kriza je politički koncept i način opstanka na vlasti aktuelnih političkih struktura. Kosovske vlasti su do sada imale zanemarljive uspehe u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Borba protiv kriminala i korupcije započinje tada kada se vlasti počinju da obračunavaju sa kriminalom i korupcijom u vlastitim redovima. Zašto nije uhapšen i procesuiran nijedan aktuelni visoki zvaničnik Kosova?

Nepotizam je prisutan u svim segmentima kosovskog društva, a sve se odvija pod kontrolom vrhova političkih stranaka. Kriminal na Kosovu svoje korene vuče još iz vlade u egzilu. Jezgro kriminala su komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (UÇK-OVK) i (para)obavještajna služba (ShIK) u saradnji sa političkim strukturama. ShIK je trebao biti raspušten 2008. godine, jer je 2009. godine osnovana zvanična Kosovska obaveštajna agencija (AKI-KIA).

Kada se sagleda nedavna prošlost mogu se primetiti snažne veze između sadašnjih političkih lidera i ogromnih suma novca, koje su sakupljane kroz različite fondove. Fond Vendlindja thrret (Domovina zove), je fond koji je kontrolisao jedan od sadašnjih čelnika Demokratske partije Kosova (PDK) i njegov brat. U taj fond je sakupljan novac po Evropi. Narodni pokret Kosova „Levizja Popullore e Kosoves“ nastao 1997-98, sakupljao je novac u dijaspori, a iz toga je nastala Demokratska partija Kosova (PDK) 1999. godine te „Fond 3%“ nastao je 1991. godine pod kontrolom Demokratskog saveza Kosova (LDK). Te aktivnosti bile su netransparentne i dovode se u vezu sa najbližim članovima porodice predsednika Kosova Hashima Thaçija (PDK). Do sada su već bili procesuirani pojedini članovi porodice aktuelnog kosovskog predsednika što otvara prostor za procesuiranje Thaçija pred Specijalnim sudom za ratne zločine (KSC-SPO), koji još uvek ne deluju u punom kapacitetu. Jedan od braće predsednika Thaçija ima posebnu ulogu u Nacionalnom birou za osiguranje Kosova (BKS) i kontrolira celokupni finansijski sistem preko Centralne banke Kosova (BQK).

Brojne privatizacije kompanija bile su netransparentne kao što su Sharrcem (cementara), gde se sa vlasničkom strukturom povezuje Hashim Thaçi, kompanija Amortizeri iz Prištine, Feronikel iz Glogovca (Drenas). Postavlja se pitanje kako su Kosovska energetska korporacija (KEK), distribucija i aerodrom te gradnja puteva bili privatizirani ili dati na koncesiju Turcima. Na Kosovu su zabeleženi brojni primeri kriminala, korupcije i zastrašivanja. Predstavnici EU na Kosovu, misije EULEX izrazili su zabrinutost povodom prijavljenih slučajeva pretnji, zastrašivanja i pritisaka. Interesne sfere između političkih elita podeljene su i funkcionišu po neformalnom dogovoru da „niko nikoga ne dira“.

Kriminal i korupcija su nastavljeni i posle međunarodne intervencije i rata na Kosovu 1999. godine. Nepotizam je prisutan u svim segmentima društva, a odvija se pod neposrednom kontrolom i usmeravanjem iz vrhova političkih stranaka. Navodi se i primer kompanije Devolli iz Peći/ Pejë koja je u arbitraži sa državom Kosovo odnosno Telekomom Kosova (PTK) navodno oštećena za 30 miliona EUR, iako je faktički arbitražom oštećena država Kosovo za navedeni iznos i to se dovodi u vezu sa predsednikom LDK Isa Mustafom i predsednikom Kosova Hashimom Thaçijem. Tu se radi o pojavi „politizacija kriminala i kriminalizacija politike“.

Enver Hoxhaj definitivno zaustavio međunarodna priznanja

Međunarodna priznanja Kosova zaustavljena su u poslednjih pet godina. Kosovo nije iskoristilo povoljan međunarodni trenutak za priznanja. Tadašnji koalicioni partneri Demokratski savez Kosova (LDK) premijera Isa Mustafe i Demokratska partija Kosova (PDK) Kadrija Veselija doveli su Kosovo u tešku situaciju u svim segmentima, posebno kada se radi o međunarodnim priznanjima. Na Kosovu je ukradena država i demokratija od strane političkih elita. Zaustavljen je proces međunarodnog priznanja. Međusobni rivalitet je išao čak do toga, da je tadašnji ministar inostranih poslova Kosova Enver Hoxhaj (PDK) blokirao aktivnosti na daljem međunarodnom priznanju Kosova, kako se eventualni uspeh ne bi mogao pripisati tadašnjem premijeru Isa Mustafi i LDK. Srbija se aktivno angažovala, da se zaustave nova međunarodna priznanja Kosova i povuku postojeća priznanja u čemu je u značajnom delu i uspela.

Izbori u znaku tri glavna politička rivala 

Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu odvijaju se u znaku tri glavna politička rivala: Demokratskog saveza Kosova (LDK) Isa Mustafe, Pokreta Samoopredjeljenje ‘Vetëvendosje’ (LVV) Albina Kurtija i Demokratske partije Kosova (PDK) Kadrija Veselija. Pored „velike trojke“ kao četvrti pokušava se uvrstiti i Ramush Haradinaj sa svojom Alijansom za budućnost Kosova (AAK). Haradinaj je uvođenjem nelegalnih 100% taksi na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije grubo prekršio međunarodni centralno evropski trgovinski sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA i naneo nepopravljivu štetu Kosovu u međunarodnim odnosima. Nepoštivanje međunarodnog sporazuma otvorilo je prostor protivnicima nezavisnosti Kosova, da osporavaju presudu Međudržavnog suda u Haagu (ICJ), koji je doneo presudu po pitanju opravdanosti kosovske nezavisnosti, tako da će i dalje nastaviti sa zaustavljanjem međunarodnih priznanja. Nanesena je i šteta građanima Kosova, jer nemaju mogućnost da kupuju i konzumiraju konkurentu robu koju žele i time im je uskraćeno pravo na slobodu izbora. Očito je Haradinaj želeo, da tim potezom pridobije političke poene kod dela birača na štetu Kosova. Simptomatično je, da se njegova stranka zove Alijansa za budućnost Kosova, a da bolje budućnosti Kosova sa njim nema ni na vidiku.

Albin Kurti uverljivo vodi kao premijerski kandidat

Sprovedena istraživanja javnog mnenja na Kosovu pokazuju snažan trend pada popularnosti PDK. Zbog toga će završnica izborne kampanje odrediti izbornog pobednika, jer su minimalne razlike u predizbornim anketama između dve vodeće stranke LDK i LVV. Situacija na političkoj sceni Kosova odnosno raspoloženje građana usmereno je ka Pokretu Samoopredjeljenje (LVV), koje je u blagom vodstvu ispred Demokratskog saveza Kosova (LDK), dok se za treću poziciju nadmeću Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK). Kao peti akter pojavljuje se stranka Nisma, koja bi mogla ući u kosovski parlament

Neopredeljeni glasači nisu naklonjeni koalicijama oko PDK i AAK, posebno mladi koji prepoznaju svežinu na političkoj sceni u političkim opcijama, koje do sada nisu vršile vlast na Kosovu, a to je LVV i njegov lider Albin Kurti. Takođe, i 2017. godine godine bilo je moguće uspostaviti koalicionu vlast LVV i LDK, jer su te stranke zajednički mogle obezbediti 61 poslanički glas u 120-članskoj skupštini Kosova. Problem LDK je u tome, da jedan deo čelnika te stranke ima tesne veze sa kriminalnim strukturama u PDK i AAK i žele koaliciju sa njima. To je realna opasnost i sada, jer glas kosovskih birača za LDK može istovremeno značiti glas za PDK.

Mišljenje neopredeljenih birača je, da je potrebno kazniti aktuelnu koalicionu vladu (PDK – AAK – AKR – Nisma), jer su očekivanja, da birači kazne dosadašnju neprincipijelnu koaliciju i njihove politike, koje su opterećene kriminalom, korupcijom, nepotizmom, zastrašivanjima, pretnjama, ratnim zločinima, likvidacijama i ucenama. Iza sadašnje vlasti ostala su jedino brojna prazna obećanja i šteta, koju će morati plaćati naredne generacije Kosovara.

Ključni politički akteri pre početka izborne kampanje nominovali su svoje premijerske kandidate. Uverljivo vodi premijerski kandidat Albin Kurti (LVV), pred ostalim kandidatima Vjosa Osmani (LDK), Kadri Veseli (PDK), Ramush Haradinaj (AAK) i  Fatmir Limaj (Nisma).

Analitičari upozoravaju na sinhroniziranu kampanju i napade političko-kriminalnih struktura na Kosovu i pokušaje diskreditacije usmerene protiv socijaldemokratskog Pokreta Samoopredjeljenje i njegovog predsednika Albina Kurtija, jer će posle ovih izbora doći „trenutak istine“ sa kojim će se morati suočiti Kosovo, a to je proces dekriminalizacije Kosova i političke scene, zaustavljanje trenda iseljavanja, osiguravanja bolje egzistencije građana kroz razvoj ekonomije i ekonomsku obnovu, uspostavljanje vladavine prava i afirmacija Kosova u regionalnoj i međunarodnoj saradnji.

Analitičari smatraju, da je Kosovu potrebno novo političko vodstvo, koje nije opterećeno hipotekama prošlosti te da bi promena na čelu Vlade Kosova bila zdrava i motivirajuća za mladu kosovsku demokratiju. PDK, AAK, a pre njih LDK, su opterećeni hipotekom katastrofalnog vođenja Kosova, kriminalom, korupcijom, nepotizmom, nezakonitim bogaćenjem, ratnim zločinima, likvidacijama, a pojedinci i nerazjašnjenim ubistvima za koje postoji osnovanost da se radi o politički motivisanim. Dolazak na vlast pokreta Samoopredeljenje može predstavljati pozitivni preokret, jer se Kosovo nalazi na svojevrsnoj prekretnici i potrebne su mu političke promene. Pokret Samoopredeljenje do sada nikada nije bio deo kosovske vlade.

Kada Ustavni sud suspenduje demokratiju?

Izborni zakon na Kosovu je apsurdan, jer onemogućava postizanje postizbornih koalicija, dok dozvoljava formiranje predizbornih koalicija. To je anomalija koja se mora otkloniti. Ustavni sud Kosova je u jednoj od svojih presuda (KO 103/14 1. jula 2014. godine) proglasio formiranje postizbornih koalicija neustavnim, dok je npr. u Albaniji postizanje predizbornih koalicija neustavno. U oba slučaja Ustavni sud je suspendovao demokratiju, jer su predizborne i postizborne koalicije sastavni deo svake razvijene posebno zapadne demokratije.

Analitičari smatraju, da je potrebno „suspendovati“ odluku Ustavnog suda, koja ograničava i onemogućava demokratiju putem formiranja predizbornih i postizbornih koalicija, koje su sastavni deo političkog/izbornog procesa u razvijenim zapadnim demokratijama.

Građani „taoci“ Veselija i žele političke promene

Međunarodni institut IFIMES smatra, da predstojeći prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu predstavljaju najneizvesnije parlamentarne izbore od proglašenja nezavisnosti te zemlje. Najvažnije za novu vlast je, da zaustavi negativne trendove u skoro svim segmentima kosovskog društva. Dosadašnja koaliciona vlast (PDK – AAK – AKR – Nisma) pokazala se nesposobnom za rešavanje izazova sa kojima se suočava Kosovo. Posle 19 godina vladavine kosovsku vlast karakteriše kriminal, korupcija i nepotizam. Na Kosovu su nestale odnosno uzaludno potrošene dve milijarde EUR novca poreskih obveznika iz EU. EU ne treba kažnjavati građane Kosova, kojima treba ukinuti vizni režim, a uvesti ga pojedinim političkim zvaničnicima. Kosovu je preko potrebna dekriminalizacija politike. Zbog toga je od izuzetne važnosti izvršiti dekriminalizaciju kosovskih Albanaca, sudskim procesuiranjem nosioca kriminala, korupcije i počinioca ratnih zločina. Stanje na stranačkoj sceni je pod kontrolom PDK i SHiK – (para)tajne službe. Bez suočavanja sa prošlošću kosovski Albanci ne mogu osigurati bolju budućnost. PDK i AAK pali su na ispitu, a zbog njihovog dosadašnjeg načina vođenja zemlje uništili su građanima Kosova svaku nadu i pomisao na bolju budućnost. Zbog toga su ovi izbori najvažniji izbori od proglašenja nezavisnosti. Mladi traže promene, a Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi. Svaki drugi stanovnik Kosova mlađi je od 30 godina. Na biračkom spisku za prevremene parlamentarne izbore je i 111.733 mladih, koji će imati priliku prvi put da izađu na izbore i da glasaju. Analitičari smatraju, da je pravna država na Kosovu nefunkcionalna, da nema pravde, nema sankcionisanja, nema funkcionalnih sudova, čime se zemlja dovodi u situaciju da je država ohromljena, a da građani sve manje veruju institucijama. Tome doprinosi i nedelovanje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu (KSC-SPO), koji nikada nije zaživeo u punom kapacitetu. Građani Kosova žive u strahu kao svojevrsni „taoci“ političko-kriminalnih struktura i (para)vojnih i (para)obavještajnih struktura, čiji je simbol Kadri Veseli (PDK), koji će teško izbeći procesuiranje pred Specijalnim sudom za ratne zločine (KSC-SPO).

Na ekonomskom planu, većina neopredeljenih birača smatra, da je privatizacija promašena, i da se pretvorila u alat za ostvarivanje ličnog bogaćenja. U nekim slučajevima privatizacija nije bila potrebna, a u pojedinim slučajevima je izvršena na vrlo netransparentan, sumnjiv, često kriminalan odnosno pogrešan način.

Susret Merkel-Vučić u New Yorku

Kompleksna situacija na Kosovu koja traje već duže vreme dovela je do toga, da se kosovski političari međusobno obračunavaju i pripremaju za izbore. EU je izgubila kontrolu nad procesom dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine. Potreban je novi pristup, nova ideja i novi posrednik, koji bi priveo dijalog potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma. Na drugoj strani predsednik Srbije Aleksandar Vučić (SNS) potvrđuje svoju poziciju – ključnog političkog lidera u regionu. Tu poziciju mu je na svojevrstan način priznala i potvrdila nemačka kancelarka Angela Merkel (CDU), koja je tražila susreta sa Vučićem na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u New Yorku. Merkel se nije sastala ni sa jednim drugim čelnikom iz regiona. Upravo su Merkel i Vučić najzaslužniji za pokretanje Berlinskog procesa u avgustu 2014. godine, koji se pokazao kao do sada najvažnija inicijativa za jačanje regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana i njihove evropske integracije. To će doprineti ubrzanju pozitivnih procesa, ekonomskom oporavku i saradnji u regionu.

Merkel i Vučić u New York; foto: Tanjug

Dok se Kosovo nalazi u svojevrsnoj (samo)izolaciji predsednik Srbije Vučić će 7. i 8. oktobra 2019. godine biti domaćin predsedniku Turske Recepu Tayyipu Erdoğanu (AKP) i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine, koji učestvuju na trilateralnom sastanku Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Turske. Tada će biti položen i kamen temeljac za početak izgradnje najvećeg infrastrukturnog projekta u regionu, gradnja autoputa Beograd – Sarajevo.

Predsednik Srbije Vučić će 9. i 10. oktobra 2019. godine biti domaćin u Novom Sadu premijerima Albanije i Severne Makedonije, Ediju Rami (PS) i Zoranu Zaevu (SDSM). Na svim tim susretima neće biti predstavnika Kosova. Vučić intenzivno radi na re-brendiranju Srbije i na njenoj ulozi u regionalnim i međunarodnim odnosima.

Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću, ipak, postala epicentar dešavanja u regionu i ključna za mir i stabilnost. Zajednički ekonomski razvoj i uspostavljanje malog Schengena su prioriteti u regionalnoj saradnji. Pojedinačno male zemlje ne mogu da privuku globalne investitore i teže mogu da osiguraju održiv ekonomski rast i razvoj. Zbog toga bi za odstranjivanje unutrašnjih graničnih barijera, carina, bilo dobro za zemlje Zapadnog Balkana da imaju usaglašenu infrastrukturnu politiku i da zajednički rade na ekonomskoj obnovi regiona. Nedavno otvaranje integrisanog graničnog prelaza „Preševo/Tabanovce“ između Srbije i Severne Makedonije je korak u tom smeru. Najava otvaranja integrisanog graničnog prelaza „Kafasan/Qafë Thanë“ između Severne Makedonije i Albanije je nastavak započetih aktivnosti, koje vode ka stvaranju carinske unije što je jedna od namera Berlinskog procesa.

Analitičari smatraju, da će predstojeći prevremeni izbori na Kosovu biti u znaku ponovnog obračuna dela srpske opozicije i albanskih političkih stranaka sa Srpskom listom (SL), koju predvodi Igor Simić i podržava predsednik Srbije Vučić. Ustvari preko Srpske liste, koja je favorit izbora u srpskoj zajednici na Kosovu pokušat će, da se obračunaju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Zbog toga će na Kosovu u završnici izborne kampanje posebno rasti tenzije usmerene prema Srpskoj listi, ne isključujući i mogućnost korišćenja nasilja. Od izuzetne važnosti je, da se okonča dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma, ukinu granice u regionu i otklone barijere i tako započne intenzivna međusobna saradnja, jer to je onda istinsko evropsko ponašanje.

IFIMES
Autor 30.9.2019. u 15:13

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija