Slovenija: imamo predsednicu

Izdvajamo

• Dve godine otpora vratile su mi veru u mlade, uverila sam se da čitaju, znaju, umeju da rade i da se smeju, da ih ništa ne može zaustaviti, pa neka su i manjina a ne svi. Napisala sam knjigu Pretnja i strah: razrastanje govora mržnje kao oruđa vlasti u Sloveniji, da bih se setila kako je bilo kada jedanput bude bolje, i kada se ja više ne budem sećala.

Povezani članci

• JNA (ni)je odgovorna za zločin u Lovasu
• Katarina Peović: Radnici zaslužuju slobodne dane
• Milan Pekić: Volimo se. Primarna zdravstvena zaštita i ja!
• Milanović: Ja od Čovića ovog trenutka ne mogu očekivati više
• Recikliranje bh. rata
• Juratović: Izetbegović, Čović i Dodik sarađuju, podijelili su institucije, a u političkim odlukama se kao koče

Foto: predsednica.bo

Nije ostvaren san, ali je prijatna java: na izborima za predsednika države u Sloveniji pobedila je ubedljivo Nataša Pirc Musar (oko 54%), na birališta je izašlo oko 53%, više nego u prvom krugu. U prvom krugu pobedio je Anže Logar, predstavnik desnice i Janeza Janše (SDS), Nataša Pirc Musar bila je druga. Sasvim neobična situacija, u kojoj su se razotkrili pravi odnosi u državi koji uistinu bude nadu; a protiv nade je sve što se događa u Evropi i u svetu.

Promene u Sloveniji počele su sa dvogodišnjom pobunom protiv vlade koju je vodio Janez Janša, i koja se oformila na dan kad je proglašena epidemija. Neizabran na izborima, uspeo je da korumpiranjem manjih stranaka napravi koaliciju. Kao i ranije, Janša je progutao sve te stranke – danas ih više nema – i zaveo je pravu strahovladu sa mnogim elementima diktature. Skandala, afera, krađe i korupcije, opšte čistke u institucijama i javnim službama bilo je preko svake mere, kao i kršenja građanskih prava, izigravanja zakona – ukratko svega onoga u čemu uveliko i dugo žive ostale države nastale posle Jugoslavije. U Sloveniji je dugo tinjala iluzija da je tu bolje i Janša ju je konačno uništio. Uništavanje iluzija zapravo je korisno. Bio je mogućan samo otpor. Zvuči logično, ali i to je danas još uvek iluzija negde drugde. Pošto sam doživela otpor, tvrdoglavo verujem da to nije konačna ni puna istina, i da posle iluzije može da sledi jedino otpor.

Vrhunac otpora i njegov smisao pokazao se onog junskog dana kada su ljude koji su mirno sedeli i glasno čitali ustav Slovenije na Trgu republike, ispred parlamenta, podigli i grubo vukli u marice robokapi: scenu sam gledala iza ograde koju nisam mogla preskočiti. Pretprošlog leta na referendumu o korišćenju voda pobedila je većina, koja vode neće da preda na usmrđivanje i usmrćivanje – to je bila prva velika pobeda protiv Janše. Najveći pobednici bili su mlađi, u raznim nevladinim organizacijama, koji su se razmileli po Sloveniji i širili informacije i znanje. Svojim sredstvima, svojim telima, bez pomoći stranaka, otvorili su sasvim nove puteve političke borbe bez nasilja. Na parlamentarnim izborima aprila ove godine, Janša je doživeo drugi veliki poraz: osnovane su nove partije, pojavila su se nova lica, nova vlada objavila je da prihvata nevladine organizacije kao dragocene savetodavce i uključila ih u parlamentarne komisije. Njihovi članovi masovno su izbegli mogućnost da pristupe strankama i profesionalnoj politici. Janšin odgovor bio je daleko preko granica razumnog i političkog ponašanja: pre formiranja vlade predložio je 39 zakonskih promena, nametnuo tri referenduma (o RTV-u, zaštiti starijih i strukturi vlade) da bi usporio delovanje vlade. Neki od predloga njegovog SDS-a poništavaju ranije predloge SDS-a ili sprečavaju njihovu realizaciju… Predizborna kampanja za izbore predsednika države trebalo je da bude posebno lukava: kandidat Anže Logar drugi je čovek SDS-a, bivši ministar spoljnih poslova sa nezahvalnom ulogom da pravda Janšine gafove u EU (a bilo ih je mnogo i bili su prava sramota), samouveren, ciničan i neprijatan političar koje se odjednom pretvorio u osobu koja takoreći ne poznaje Janšu. Nije odgovorio ni na jedno pitanje, izvlačio se, ispadao smešan i žalostan, prava žrtva amnezije, dok ga je medijski centar gazde prikazivao kao anđela koji se penje na planine, grli se sa zemljoradnicima, spasava ježiće, gavraniće i druge životinjice, svira violončelo i kuva za svoje kćerkice. Slovenija je pionirski izglasala dopunu zakona o tome da se životinjama priznaje osećajnost – Logar kao poslanik glasao je protiv, kao i njegova stranka.

U prvom krugu, daleko najzanimljiviji, najotresitiji i najjasniji bio je kandidat stranke Levica, mlad čovek i treći put poslanik Miha Kordiš, zadrugar koji je uspeo da organizuje veliku mrežu kupovine ekoloških i jeftinijih proizvoda domaćih zadrugara (i sam obrađuje malu njivu) i stranih predstavnika poštene trgovine; započeo je sa mačjom hranom. Kada su 7 kandidata pitali ko je za njih najbolji bivši predsednik, Kordiš je odgovorio – Josip Broz Tito.

Nataša Pirc Musar, nova predsednica države, imala je šarenu karijeru – novinarka, advokatkinja, zaštitnica ljudskih prava, preduzetnica. Imala je i vrhunsku podršku dva bivša predsednika, Danila Tirka i Milana Kučana. Elokventna je, ubedljiva, snalažljiva i prodorna. I nije bila članica nijedne stranke. Konačno, dobila je i podršku vladajuće stranke Pokret Sloboda, pošto je njena prva kandidatkinja, diplomatkinja sa karijerom Marta Kos odustala, i kada je novi kandidat stranke propao u prvom krugu. To u izvesnoj meri pokazuje stil Roberta Goloba, predsednika Pokreta Slobode i predsednika vlade: on misli brzo i tačno, i ne obazire se na omanje greške na putu. Tokom kampanje, Nataša Pirc Musar je pokazivala sve veću naklonost ka razumevanju i saradnji, bez obzira što su nju i poslove njenog muža najstrašnije pljuvali u Janšinim medijima. Između nje i njenog protivkandidata Logara razvilo se prijateljstvo, dokazano srdačnim zagrljajem posle njene pobede. Tumačenje bi moglo biti da je Logar, koji se za te iste stvari zalagao lažno, našao u njenom stavu neki oslonac, koji ga je bar malo oslobađao, kad ga već ništa nije moglo spasti od krivice i podsmeha većeg dela javnosti. Kako god bilo, rezultat bi mogao biti ustanovljavanje nekih novih standarda u javnom komuniciranju.

I tu se vraćamo večnoj politici podrivanja, zlobe i prostaštva Janeza Janše. Izborom predsednice Janša je doživeo treći ključni poraz, no još uvek se ne predaje. Na dan izborne tišine, Golob je imao kongres svog pokreta i u završnoj reči je pozvao Janšu da ode u penziju. Da bismo sve ovo razumeli, treba podsetiti na ono što je Sloveniju dovelo do same ivice članstva u klubu zemalja koje nikada nisu završile tranziciju. Janša je uz pomoć svoje stranke 2015. osnovao medijski centar sa televizijom i portalom Nova24TV, časopisom Demokracija i sa dvadesetak satelitskih portala i radio stanica. Zatim je dobio novac od Orbana, ali je ta pomoć presušila prošle godine. Janša je to iskoristio tako što je u programski savet RTV-a za vreme svoje vlade doveo svoje najvernije sluge: oni su na mesto direktora doveli Janšinog čoveka koji je otpustio ili pretio otpuštanjem neposlušnima, postavio još goreg glavnog urednika, a zatim su na javni servis počeli da dolaze najveći novinarski Janšini huškači, osobe koje za njegove medije pišu pod pseudonimima, ukratko – ološ je prevladao.

Na RTV-u je inače u toku štrajk (bez posledica po program) koji traje već više od godinu dana, sindikat se opire, ali ništa ne može da rastera Janšine jurišnike. Kada je sumirao prvih 100 dana svoje vlade, Robert Golob je istakao jedan veliki neuspeh – RTV. Vlada se uzdržala od legalnih, ali brzih i jakih poteza u vezi sa RTV-om i odlučila da striktno poštuje regulative i normative, dok je Janša navalio svim silama: psovačka kampanja njegovih medija (sa smradnim oblakom na društvenim medijima) dovela je do toga da je neki tip napao Niku Kovač, direktorku nevladinog Instituta 8. mart i jednu od najistaknutijih aktivistkinja u otporu Janši. Samo dva dana kasnije, najdivljiji Janšin poslanik takođe je doživeo napad, pred sigurnosnim kamerama i policajcem, a u međuvremenu su Janšini mediji utvrđivali da Nika Kovač laže, zahtevali njenu otpusnu listu iz hitne pomoći i analizirali kako joj je postavljen zavoj na ruci… Rekla bih da je ta dvojna afera konačno opredelila birače. Jedan od tri referenduma na kojima ćemo glasati za dve nedelje je o RTV-u: Janša bi hteo da sruši novi zakon, po kojem programske savetnike ne bi birale stranke, odnosno parlament. Ako izgubi i to glasanje – jer svi njegovi potezi zapravo su ponavljanje za njega traumatičnih parlamentarnih izbora – Janši zaista preostaje samo penzija, ali u normalnom svetu, u kojem on ne živi.

Dve godine otpora vratile su mi veru u mlade, uverila sam se da čitaju, znaju, umeju da rade i da se smeju, da ih ništa ne može zaustaviti, pa neka su i manjina a ne svi. Napisala sam knjigu Pretnja i strah: razrastanje govora mržnje kao oruđa vlasti u Sloveniji, da bih se setila kako je bilo kada jedanput bude bolje, i kada se ja više ne budem sećala.

Peščanik.net