Srbija utočište za još jednog optuženika za ratne zločine

Iva Martinović
Autor 24.4.2021. u 14:29

Srbija utočište za još jednog optuženika za ratne zločine

foto: DW

Srbija postaje utočište optuženima za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Žanić iz nevladinog Fonda za humanitarno pravo, komentarišući navode medija da je bivši vojni policajac Mirko Vrućinić, kojem se u BiH sudi za ratne zločine tokom devedesetih, dobio državljanstvo Srbije.

Ovu vest objavila je 22. aprila Balkanska istraživačka mreža (BIRN), navodeći da je Vrućinić državljanstvo Srbije dobio u junu 2020. godine, dva meseca pre nego što je pobegao iz Bosne i Hercegovine.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje je nadležno za državljanstva, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je i kada Mirko Vrućinić dobio srpsko državljanstvo.

Vrućinić se 31. avgusta 2020. godine nije pojavio pred Sudom BiH kada je njegova odbrana trebalo da iznese završne reči na suđenju za zločin protiv čovečnosti u Sanskom Mostu u BiH, 1992. godine.

Njegov advokat Branko Gudalo tada je pred sudom saopštio da mu je optuženi rekao da neće doći na ročište i da ide u Srbiju.

“Časni sude, u subotu u devet sati ujutro je (Vrućinić) došao u moju kancelariju i rekao mi – prenesi sudu da ja odoh u Srbiju, jer ja nisam imao pošteno suđenje”, rekao je Gudalo.

Vrućinićev branilac je naveo i da ne zna da li je optuženi zaista otišao u Srbiju.
Iz Suda BiH za BIRN je saopšteno da je Vrućinić u evidenciju državljana Srbije upisan u septembru 2020, a na osnovu rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz juna te godine. Utvrđeno je i da je on 30. avgusta prešao granični prelaz između BiH i Srbije, preneo je BIRN.

Bez izručenja optuženih za ratne zločine

Prema ugovoru o dvojnom državljanstvu između Srbije i BiH, državljanin jedne države može steći državljanstvo druge pod uslovom da “u državi čije državljanstvo stiče nije osuđivan za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine”.

Budući da Mirko Vrućinić u Srbiji nije osuđen ni za jedno krivično delo, ovo znači da nema zakonskih prepreka da dobije državljanstvo.

Takođe, sporazum o ekstradiciji između BiH i Srbije ne odnosi se na optužene za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratne zločine.

“Upravo iz tog razloga većina Srba koji su optuženi pred sudom BiH ima dvojno državljanstvo, BiH i Srbije, što znači da ih u trenutku kada iz Bosne dođu u Srbiju, srpske vlasti neće izručiti radi procesuiranja za zločine”, rekla je za RSE Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

Ona je dodala i da “po pravilu” za te zločine neće biti procesuirani ni pred sudom u Srbiji.

“I to je jedan od načina na koji se izbegava odgovornost za počinjene ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Zakonski, ta mogućnost postoji i određena lica to svoje pravo koriste kako bi izbegli krivičnu odgovornost”, rekla je Žanić.

Da li će se u Vrućiniću suditi u Srbiji?

Ni iz Ministarstva pravde, ni iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije RSE nije dobio odgovore na pitanja o davanju državljanstva optuženom za ratne zločine na samom kraju suđenja u BiH.

Tužilaštvo nije odgovorilo ni na pitanja da li sarađuju sa pravosudnim organima BiH, te da li bi postupak protiv Vrućinić mogla da preuzme Srbija.

Tužilaštva BiH i Srbije potpisali su 2013. godine u Briselu Protokol o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.

U protokolu se navodi da će Tužilaštvo BiH dostaviti Tužilaštvu za ratne zločine Srbije informacije i dokaze o postupcima za ratne zločine počinjene na teritoriji BiH ili Srbije, čiji počinioci imaju državljanstvo Srbije ili dvojno državljanstvo i koji imaju prebivalište u Srbiji.

U dokumentu piše i da je saradnja u razmeni dokaza i drugih podataka moguća tokom celog krivičnog postupka, sve do donošenja pravnosnažne odluke nadležnog suda.

Za šta je Vrućinić optužen?

Suđenje nekadašnjem načelniku Stanice javne bezbednosti i članu Kriznog štaba u Sanskom Mostu Mirku Vrućiniću počelo je pred sudom BiH 2015. godine.

Optužnica ga tereti za progon civilnog bošnjačkog i hrvatskog stanovništva, u sklopu kojeg su vršena ubistva, prisilna preseljenja, protivzakonita zatvaranja, prisilni nestanci te nanošene velike patnje civilima.

Prema optužnici, više stotina žrtava bilo je mučeno, premlaćivano, zlostavljano na ponižavajuće načine i držano u nečovečnim uslovima, a oko 1.000 zatočenih prebačeno je u logor Manjača.

Prema Tužilaštvu BiH, sa područja Sanskog Mosta prisilno je proterano više od 20.000 osoba, u čemu su učestvovale i policijske snage kojima je zapovedao Vrućinić.

Tužiteljka BiH Eldina Biuk je na ročištu 31. avgusta 2020. godine navela da su od Srbije više puta tražene informacije o tome da li je Vrućinić podneo zahtev za srpsko državljanstvo, ali da odgovor nisu dobili.

Nakon što im je u novembru 2020. godine pomoć pružilo tužilaštvo u Hagu, od Tužilaštva za ratne zločine Srbije je stigao odgovor da Vrućinić ima državljanstvo Srbije i prijavljeno prebivalište na području te države, rekao je za BIRN portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.

‘Sumnje’ Srbije

Ni BIRN iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije dobio odgovore o davanju državljanstva Mirku Vrućiniću. Međutim, kako su naveli, MUP je pokušao da dovede u pitanje pošteno suđenje Vručiniću kao Srbinu u BiH.

“Budući da postupak u BiH nije okončan, a pošto se ne vodi u Srbiji, ne možemo znati da li su sva njegova prava poštovana, a naročito pravo na fer i pošteno suđenje, imajući u vidu sve objektivne okolnosti procesuiranja pripadnika srpskog naroda za krivična dela počinjena za vreme rata u BiH, a koje su vršile institucije BiH i međunarodni sudovi”, navedeno je u odgovoru MUP-a Srbije za BIRN.

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo je ovakav odgovor ocenila kao “skandalozan”.

“Kada se to tako čita, ispada da se nekome sudi samo zato što je Srbin, a ne zato što postoji osnovana sumnja da je počinio ratne zločine. Ova konstrukcija je vrlo opasna i dovodi u pitanje pre svega regionalnu saradnju između BiH i Srbije, ali i samu celishodnost procesuiranja za ratne zločine jer na ovaj način veliki broj ljudi za koje postoji sumnja da su počinili zločine, dolaskom u Srbiju ne mogu biti isporučeni BiH i neće im se suditi”, rekla je Žanić.

Ko je još u Srbiji?

U Srbiji se nalazi i nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Novak Đukić.
Sud BiH je 2009. godine osudio Đukića na 25 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, između ostalog, i zato što je naredio granatiranje Tuzlanske kapije, u kojem je u maju 1995. godine stradala 71 osoba, a više od 180 ih je ranjeno.

Đukić je 2014. godine pušten na slobodu, nakon što je Ustavni sud BiH „zbog pogrešne primjene zakona“, ukinuo presudu. Iste godine, zatvorska kazna mu je preinačena na 20 godina, ali je Đukić u to vreme već otišao u Srbiju na lečenje.

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu se od februara 2016. godine vodi postupak za priznanje i izvršenje pravnosnažne presude Suda BiH protiv Đukića.

Medicinski stručnjaci u Srbiji su zaključili da je Đukiću potrebno psihijatrijsko lečenje i da se on ne oseća dovoljno dobro da prisustvuje suđenju u Srbiji do septembra 2021. godine.

RSE

Iva Martinović
Autor 24.4.2021. u 14:29

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija