U Novom Sadu odobren drugi ‘grad na vodi’ u Srbiji

Sonja Gočanin
Autor 30.12.2021. u 07:45

U Novom Sadu odobren drugi ‘grad na vodi’ u Srbiji

Foto: Norbert Sinković(RFE-RL) 

“Novi Sad na vodi” trebalo bi da iznikne narednih godina na obali Dunava u glavnom gradu Vojvodine.

Taj plan da se na priobalju Dunava u Novom Sadu gradi poslovni kompleks godinama su pratile kritike aktivista i dela javnosti koja projekat upoređuje sa “Beogradom na vodi”. To je kompleks takođe na obali reke, Save, koji država gradi u Beogradu, sa privatnom firmom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izgradnja novosadskog stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru starog brodogradilišta na obali Dunava sada je i ozvaničena Nacrtom Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030.

Ovaj dokument objavljen je 28. decembra na sajtu Javnog preduzeća „Urbanizam”, koje izrađuje prostorne planove Novog Sada. Javni uvid trajaće do 5. februara, što znači da u tom periodu građani i zainteresovana javnost mogu dati primedbe na plan.

Šta predviđa urbanistički plan?

U nacrtu ovog plana navedeno je da „bivše brodogradilište koje se nalazi na veoma atraktivnoj i vrednoj lokaciji već duži niz godina nije u funkciji, te se nameće potreba preispitivanja namene tog zemljišta”.

Prema planu, na tom mestu biće izgrađeni „kompleksi sa stambenim i poslovnim sadržajima, okruženi javnim prostorima, u okviru kojih će se nalaziti šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze, i koja će biti pristupačna svim građanima”.

“Pristupačnost i privlačnost priobalja svim stanovnicima grada u takvom rešenju postaje novi urbani i socijalni kvalitet uređenja obale, koliko prema gradu toliko i prema vodi”, navodi se u planu.

U nacrtu se takođe navodi i da je realizacija tog projekta uslovljena dogradnjom nasipa, odnosno sistema odbrane od poplava.

Generalni urbanistički plan, inače, predstavlja strateški plan kojim se utvrđuje, između ostalog, namena prostora grada, granice građevinskog područja, gradnja infrastrukture, a planovi gradnje se dalje razrađuju drugim dokumentima, kao što je plan generalne regulacije.

Nacrt generalnog urbanističkog plana nakon javne rasprave razmatra Komisija za planove lokalne samouprave, onda će biti upućen Gradskom veću, a potom predložen Skupštini Grada Novog Sada na usvajanje.

Generalni urbanistički plan na kraju cele procedure ide Skupštini Grada na usvajanje (fotografija sa jedne od sednica Skupštine Grada)
Generalni urbanistički plan na kraju cele procedure ide Skupštini Grada na usvajanje (fotografija sa jedne od sednica Skupštine Grada)

Za koga se gradi ‘Novi Sad na vodi’?

“Ovaj urbanistički plan cementira proces odumiranja grada koji ima elemente humanosti. Ovo se gradi u korist privatnih profitera, a ne građana”, komentariše aktivista i istoričar umetnosti iz Novog Sada Novi Nebojša Milenković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Aktivista Novi Nebojša Milenković kaže da se nada da spomenuti plan neće biti usvojen.

On smatra da se stambeno-poslovni kompleks gradi kako bi privatni investitori zaradili od prodaje stanova na spomenutoj lokaciji za koju tvrdi da je jedna od najatraktivnijih u Novom Sadu, a da građani neće imati od toga veliku korist.

“Verovatno da će tu biti promenada kojom će ljudi moći da šetaju, ali to ne znači da je to javno dobro. Termin javno očigledno gradskoj vlasti nije jasan”, navodi on.

Marijana Mutavčijeva iz pokreta Ekološki front iz Novog Sada kaže da je prostor brodogradilišta, ali i neke druge lokacije, u Nacrtu plana obeleženo kao “opšte gradski centar” čime se, kako tvrdi, maskira prava namena tog prostora.

“To je jedno opšte mesto koje praktično daje investitorima slobodu, da li će to biti stambeni kompleks ili kombinovani kompleks stanovanja i poslovnih sadržaja”, kaže ona.

Pojam “opšte gradskog centra” za Slobodana Jovića iz Društva arhitekata Novog Sada je takođe najsporniji deo plana.

„To je omiljeni pojam investitorskog urbanizma. To je nedefinisani termin koji prikriva fleksibilno razmatranje spratnosti i koeficijenata izgrađenosti i u realnosti to omogućava da se investitori dogovaraju sa Gradom kako će da realizuju planove”, kaže Jović.

Sa druge strane, direktor Javnog preduzeća “Urbanizam” Dušan Miladinović na pitanje RSE ko će graditi spomenuti stambeno-poslovni kompleks na prostoru brodogradilišta kaže da ne zna.

“Vlasništvo zemljišta, odnosno građevinskih parcela je promenjivo, pa samim tim i mogući investitori”, piše u odgovoru.

Direktor Javnog preduzeća "Urbanizam" Dušan Miladinović kaže kako ne zna ko će graditi spomenuti stambeno-poslovni kompleks na prostoru brodogradilišta (na fotografiji napušteni prostori starog brodogradilišta)
Direktor Javnog preduzeća “Urbanizam” Dušan Miladinović kaže kako ne zna ko će graditi spomenuti stambeno-poslovni kompleks na prostoru brodogradilišta (na fotografiji napušteni prostori starog brodogradilišta)

Staro brodogradilište je sada u vlasništvu novosadske kompanije “Uni-Galens doo”.

Mediji su ranije pisali da se na ovom području planira izgradnja hotela od dvadeset spratova, ali iz JP “Urbanizam” navode da to još uvek planovima nije definisano.

U odgovoru na pitanja RSE takođe se navodi da je tačno da se spomenuto područje obeležava kao “opšte gradski centar”. Prema objašnjenju Miladinovića, to znači da će se plan za to područje dalje razrađivati drugim planovima.

“U zavisnosti od konkretne namene neke lokacije unutar tog Planskog dokumenta, npr. stambeno-poslovni kompleks, poslovno-stambeni ili poslovni, biće i određeni urbanistički parametri zauzeća parcele, indeksa izgrađenosti kao i spratnosti objekata”, navodi se u odgovoru.

Miladinović je na prezentaciji nacrta 27. decembra, kako su preneli mediji, rekao da je prethodnim dokumentima na području brodogradilišta planiran hotelsko turistički sadržaj, a da sada to prerasta u kompleks koji će biti dostupan javnosti.

“Imaće sadržaj koji će unaprediti priobalje, sferu poslovanja, turizma i koji će svakako doprineti oživljavanju Dunavca (naselje u Novom Sadu, prim. aut.) koji je sada bara”, rekao je on.

Zašto se ulaže u odbranu od poplava?

Marijana Mutavčijeva iz pokreta Ekološki front kaže da plan predviđa da se javna sredstva grada ulažu u odbranu od poplava Dunava kako bi se omogućilo investitorima na grade “Novi Sad na vodi”.

“To je velika investicija za grad iako mi sada imamo jedan solidan nasip. Nasip mora da se pomeri u korito reke da bi se investitoru omogućila izgradnja na tom zemljištu”, kaže ona.

Naime, prema rečima Slobodana Jovića iz Društva arhitekata Novog Sada, deo zemljišta na prostoru brodogradilišta je pod vodom, iza postojećeg nasipa. Prema planu, nasip se pomera dublje ka reci kako bi se na tom sada vodnom zemljištu gradilo.

“Zbog čega mi imamo interes da ulažemo u to? Linija sadašnjeg nasipa prolazi po sred Kameničke ade (prirodni deo obale u blizini, prim. aut.) i izgradnjom nove će se narušiti prirodni ambijent”, ističe Jović.

Direktor Javnog preduzeća “Urbanizam” Dušan Miladinović je 27. decembra rekao medijima da će “odbrana od poplava novim planom biti unapređena”, kao i da “hidrološka studija pokazuje da je nova obaloutvrda (nasip) opravdana”.

TV Liberty: Nove poplave, stari problemi

Zašto se povlači paralela sa ‘Beogradom na vodi’?

Za arhitektu Slobodana Jovića sličnost između ova beogradskog i novosadskog projekta “na vodi” ogleda se, pre svega, u tome što, kako tvrdi, novosadska vlast uporno pokušava da sprovede projekat na priobalju uprkos otporima dela javnosti i struke.

“Ugrožavamo ekološki ambijent (priobalja, prim. aut.), menjamo nasip zbog čega? Radimo to zbog desetak, petnaest stambenih zgrada i jednog hotela i veliko je pitanje opravdanosti tog projekta”, kaže on.

Gradnji stambeno-poslovnog kompleksa i ranije se suprotstavljalo više nevladinih organizacija u Novom Sadu i opozicionih partija.

Više opozicionih političkih partija organizovalo je u oktobru 2020. akciju prikupljanja potpisa “Novi Sad na vodi? Vidi, gari, ne može!” tvrdeći da će “Novi Sad na vodi” uticati na životnu sredinu.

'Beograd na vodi' gradi se na obali Save u Beogradu (fotografija gradnje iz marta 2021.)
‘Beograd na vodi’ gradi se na obali Save u Beogradu (fotografija gradnje iz marta 2021.)

Sa druge strane, na pitanje RSE kako vidi sličnost između kolokvijalno nazvanog projekta “Novi Sad na vodi” i “Beograda na vodi”, Direktor JP “Urbanizam” Dušan Miladinović kaže da je jedina sličnost “pozicija prostora prema reci”. On navodi da je namena prostora takođe slična, ali da se razlike ogledaju “u spratnosti objekata, indeksu izgrađenosti i indeksu zauzetosti”.

Iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja vodi grad, na ranije negodovanje aktivista i stranaka poručili su 2020. da je reč o projektu koji će Novi Sad svrstati među gradove sa najmodernije uređenim priobaljem.

Sa druge strane, projekat uređenje priobalja u Beogradu nosi naziv “Beograd na vodi”, a ovaj projekat se realizuje od 2015. godine. “Beograd na vodi” je zajedničko preduzeće kompanije “Belgrade Waterfront Capital Investment” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (68 odsto) i Republike Srbije (32 odsto).

Ovaj projekat u Beogradu je privukao veliku pažnju nakon što su maskirane osobe bagerima srušile više objekata koji su se nalazili u zoni izgradnje tog projekta u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Pet godina od rušenja u beogradskoj Savamali

Policija se te noći nije odazvala pozivu građana da interveniše, a do danas je procesuirana samo jedna osoba – šef smene u policiji Goran Stamenković, koji je bio dežuran u noći rušenja.

Vrednost „Beograda na vodi“ je tri milijarde dolara.

RSE

Sonja Gočanin
Autor 30.12.2021. u 07:45