Crna crkva

Povezani članci

• Ne, nije trebao ići
• Fra Ivan Šarčević: Izgubljena je vjerničko-moralna dimenzija u susretu s politikom
• Zoran Milanović: Najmoćniji, a najslabiji
• Piš vrećice
• Za Baldasara imam vijest, ‘Za dom spremni’ nije stari hrvatski pozdrav!
• Ademir Kenović: U Sarajevu pod opsadom je bilo gore nego u koncentracionom logoru

Foto: Tanjug

Jedan drugi “Bog” ukazao im se u Sava Centru, gde je na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke aplauz Vučiću, trajao tri minuta. U Nišu 250 uramljenih slika sa njegovim likom planulo je na ulicama očas. Ikone živog sveca. Njegovi apostoli i propovednici uteruju novu veru, novu religiju. Milom ili silom. Nova Crna Crkva širi svoje dijeceze. Brutalno kao u banatskoj Beloj Crkvi. Već viđeno u drugim vojvođanskim gradovima.

Niš. Centar južne Srbije. Mesto apoteoze. Baba celiva sliku Aleksandra Vučića. Lik sa nove ikone. Sveti Sava je dobio konkurenta.

Bela Crkva. Vojvodina. Južni Banat. Vučićevi desperadosi suzavcem rasteruju lokalne čelnike i građane, branioce demokratski izabrane vlasti.

Da li su to one dve Srbije “Mi” i “Oni” kako kaže Vučić najavljujući da je doneo odluku o vanrednim parlamentarnim izborima. “Idu” naproleće zajedno sa lokalnim i pokrajinskim.

Eks četniku odavno cure bale na Vojvodinu. U Novom Sadu srpskoj Atini, kako Lale pretenciozno tepaju glavnom gradu pokrajine, stoluje Bojan Pajtić. Predsednik Demokratske stranke, kažu Vučićevi podrepaši, vlada pokrajinom već 16 godina. Gađaju ga kao glinenog goluba. Te opljačkao Vojvodinu, te ogrezao u svakakvom kriminalu. Te baca čini da odvoji pokrajinu od matuške Srbije. Takav naprednjački odijum prema ovom političaru nije viđen još od vremena hajke na Dragana Đilasa, njegovog prethodnika na čelu demokrata i bivšeg beogradskog lordmera. Zbog tolikog blata, Pajtić je postao pasionirani kolekcionar tužbi protiv naprednjaka. Naivko. Pa kerovođa i pujda pse da laju.  A dobro i zna da su pravosudnim delatnicima dobro podvezana jajca.

Uporedo sa defamacijom prvog čoveka pokrajinske vlasti, naprednjački stožer regrutuje okupacione trupe koje zalaze u Vojvodinu i ruše lokalne samouprave. Usiljenim maršem ta partijska soldateska osvojila je gradove i opštine prekoputa srbijanske strane Save i Dunava: Sremsku Mitrovicu, Kovin, Opovo, Kovačicu, Belu Crkvu… Okupacija u pet slika. Baš kao u onoj četničkoj popevci… Na kabanici drma mi se cveće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće, prete Vojvođanima ako ne daju siguran glas Vučiću. To ide ovako domaćin otvara kapidžik i susreće se sa agitatorima. Jeste li za Vučića? Ne, nisam. Uostalom šta vas briga za koga sam… odgovara domaćin. Vođa trojke naređuje pisaru Ovog obeleži žutim krugom… Jeste, to malo liči na one žute trake. Gazdini psi lavežom ispraćaju nezvane goste. Laju, laju kere dok naprednjački karavan prolazi panonskim šorovima.

Običan varoški i seoski svet ljubomorno čuva svoj građanski identitet i ne pristaje na kaljužanje kakvim se podvrgavaju nekadašnje vajne demokrate – Tadićevi pioni i ostala opoziciona gologuzija. Bivši predsednici opština, lokalnih parlamenata, odbornici i većnici lepe se kao muve na govna, na Vučića i naprednjake. Ima ih ko kusih pasa, a pristojni ljudi kad ih vide prelaze na drugu stranu ulice. Biće to onaj deo Vučićeve izborne armade koji će biti gurnut u prve borbene redove, da dokaže lojalnost, da otkrije zaostale džepove Pajtićevih demokrata koji se brane sa ono malo ljudstva i oružja koje im je ostalo. Suvišna ratna retorika? Ma ne! Videćete. Vojvodina će naproleće, pred izbore, biti bojno polje.

A u ovom predratnom stanju, umalo da pukne puška u banatskoj Beloj Crkvi. Nije puška, al “pukao” suzavac. Politička previranja u ovoj siromašnoj panonskoj varošici, gde skvoteri u bivšim velelepnim austrogarskim kasarnama kroz prozore bacaju jutarnju pišaćku i izmet, bila su pokazna vežba kako se stvara atmosfera straha. Dvadesetak odbornika, naprednjaci su autobusom odveli u nepoznatom pravcu na prevaspitavanje. Pošto su prošli toplog zeca, postali su deo glasačke mašine koja je proglasila pobedu nad Pajtićevcima.

Sutra pravoslavni Srbi slave Bogojavljenje (Otkrovenje Boga Sina ovaploćenog u Isusu Hristu). Jedan drugi “Bog” ukazao im se u Sava Centru, gde je na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke aplauz Vučiću, trajao tri minuta. U Nišu 250 uramljenih slika sa njegovim likom planulo je na ulicama očas. Ikone živog sveca. Njegovi apostoli i propovednici uteruju novu veru, novu religiju. Milom ili silom. Nova Crna Crkva širi svoje dijeceze. Brutalno kao u banatskoj Beloj Crkvi. Već viđeno u drugim vojvođanskim gradovima.