Razmišljanje jednog mazluma

Dragan Banjac
Autor 16.5.2021. u 17:46

Razmišljanje jednog mazluma

Nema nikakve sumjne da je srpski svet samo drugi izraz za ono što smo zvali stvaranje velike Srbije, a stvaranje velike Srbije odmah povlači sa sobom stvaranje velike Albanije ili velike Hrvatske. “Nije slučajno da baš Vulin frekventno spominje sintagmu srpski svet, jer stiče se utisak da upravo on govori ono što predsjednik Aleksandar Vučić misli, ali ne želi da to javno kaže”.

Piše: Dragan Banjac

S jeseni 2020. godine jedan od megafona srpskog predsednika Aleksandra Vučića  najavljivao je da aktuelni srpski vladar treba da stvara “srpski svet”. U početku, neukom i neobaveštenom srpskom puku to je izgledalo donekle bezazleno. Da li je baš tako?! Bivši vođa nekakve izumrle levice i pulen supruge Slobodana Miloševića, Mire Marković, najpre se pojavio kao “komunistički klinac” sa “kosurdačom” skoro do zadnjice i s razdeljkom posred čela, sada u cirkusantskoj ulozi srpskog ministra odbrane, da kaže kako aktuelni srpski predsednik (ništa manja karikatura od njega) “jeste, mora i treba da bude predsednik svih Srba gde god da žive” i da treba da stvara “srpski svet”.

Budite strpljivi, sledi rasčlanjivanje “velikih” misli političkog skarambeža, Aleksandra Vulina, potomka ličkih (najviše ih je bilo u okolini Donjeg Lapca) doeseljenika u Vojvodini. “Da smo imali hrabrosti da u dve bivše Jugoslavije nacrtamo i kažemo gde živimo, ne bismo danas o ovome pričali. Ali nismo imali hrabrosti, a i velike sile nikada nisu dozvolile Srbima da se ujedine“, izjavi o je Vulin na TV Prva. Ističe da svi Srbi treba da donose zajedničke političke odluke o važnim pitanjima, da su se dosta “izvinjavali za “veliku Srbiju”, i dodao da teritorijalno ujedinjena Nemačka nije nikome problem, ali da politički ujedinjeni Srbi jesu.

Kada su u Hrvatskoj dovukli Borisa Miloševića na Kninsku tvrđavu, nastavlja Vučićev megafon, nije im

trebalo da ga vide Hrvati, nego Srbi, prevashodno Vučić, kako bi pokazali da Srbi iz Hrvatske nisu deo ovog političkog prostora“, rekao je Vulin i ocenio da oni to ipak jesu, i da svi Srbi treba odluke da donose zajedno. Bravo, majstore!

Na suvišno (obraza nema a zadnjici se ne boji) pitanje da li se plaši reakcije na ovakve izjave Vulin odogovara upitom da mu “neko” objasni “šta nije isitina u onome što je rekao”. Zadribatina je komentarisala i pisanje pojedinih medija iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvara  „srpski svet“. On ne kaže da to nije istina nego konstatuje da stvaranje srpskog sveta “rešava naše nacionalno pitanje” i da je “proces ujedinjenja počeo”. Najviši policijski žbir, Vulin kao papiga ponavlja “da nikome nije smetalo što su se Nemci ujedinili i tako završili reviziju rezultata Drugog svetskog rata”, ali da smeta što Srbi žele da žive u jednoj državi. Možda bi ovom Vučićevom kopcu, koji mu služi za ono čemu je nekad on služio Vojislavu Šešelju, pomogla ona latinska quod licet Iovi, non licet bovi ili naški – što je dopušteno Jupiteru nije dopušteno volu.

Više od veka Srbi ne uspevaju da reše svoje nacionalno pitanje i stoga  je teško zamisliti da će da ga reše Vučić i Vulin. Ali jastreb je uporan. “Verujem da stvaranje srpskog sveta rešava nacionalno pitanje Srba, da zaustavlja širenje velike Albanije, garantuje Srbima da se genocid nad njima nikada više neće ponoviti, a iznag svega osigurava se dugotrajan mir na Balkanu”. izjavio je Vulin za uvek na dupeuvlakačke Večernje novosti.

Nešto je zaboravio – aneksiju Crne Gore i pola Bosne i Hercegovine. Kosovo je, podrazumeva se, “deo Srbije”.  Ovaj naprednjački cirkusnat kaže  kako često čuje “kako ćemo svi živeti u Evropskoj uniji pa zato nema potrebe da se okupljamo u srpskoj državi”, i konstatuje da se zaboravalja “da smo mi tako već živeli, vekovima u Osmanskom carstvu, nekoliko decenija u Austro-Ugarskoj, a četiri godine pod komandom Trećeg rajha”. Samo nije rekao da je Srbima ropstvo i sluganstvo u genima i da im je u navedenim periodima bilo mnogo bolje. U zadnji vakat stvari su se izmenile. Umesto stranim gospodarima Srbi sada, nakon raspada Jugoslavije, robuju vođama, trenutno gorem od najgoreg.

Srbija već sada, otvoreno kaže mazlum “kontroliše pola teritorije BiH, a cilj je da u svoj projekat uključi i celu Crnu Goru”. Da li zato što dalabu niko ne shvata ozbiljno (što je pogrešno) ili zbog iskustva da se takve poruke uglavnom šalju lokalnom puku/glasačima, rekcije su bile slabašne. Kako u Srbiji tako i u okruženju, da ne kažem regionu. Pisac Filip David kaže da Vulinove izjave  bude strpenju. Ove su poruke, preteći su zazvučale, stvarajući u određenom delu javnosti, gotovo svih zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, stanovite nemire. Strepim, jer vidim da ništa nismo, barem nismo dovoljno, naučili od prošlosti od svega onoga što nam se događalo, a stalno se ponavljaju te iste strasti i ti nacionalizmi koji u sebi nose nešto ukleto, nešto uništavajuće, nešto što je katastrofa”.

Sve frekventnija upotreba fraze srpski svet, kaže David, samo je revitalizacija stare ideje o stvaranju velike Srbije. Za mnoge ljude ovde, a i izvan Srbije, ta nova fraza izaziva blagu jezu i razmišljanje: šta će iz svega toga izaći. Jer nema nikakve sumjne da je srpski svet samo drugi izraz za ono što smo zvali stvaranje velike Srbije, a stvaranje velike Srbije odmah povlači sa sobom stvaranje velike Albanije ili velike Hrvatske. “Nije slučajno da baš Vulin frekventno spominje sintagmu srpski svet, jer stiče se utisak da upravo on govori ono što predsjednik Aleksandar Vučić misli, ali ne želi da to javno kaže”.

Zaista, ako pažljivo slušate srpskog predsednika on ne poziva na mržnju, čak izbegava termin srpski svet, ali ga razobličuju njegovi najbliži saradnici, u ovom slučaju Vulin, koji redovno forsira stvaranje tog, koji put ga pominjem srpskog  sveta i iz njegove reetorike vidite da ono na scenu vraća sve što smo mislili da je prevaziđeno. To osim Vulina govore svi Vučićevi skupštinski deputati. Evo nekoliko njih, Aleksandar Martinović, Marko Atlagić, “knindža, prozvan doktorom za uvrede, Maja Gojković… Iz njih kulja nataloženo vekovno nasleđe.

Ljubomir Filipović , crnogorski analitičar primećuje kako “to što Aleksandar Vulin govori to Aleksandar Vučić trijezan misli” tako da, “iako će se neko možda ograditi, iako će neko odmahnuti rukom i reći ‘dobro to je Vulin’, ono što on govori ostvaruje se na terenu. Baš zato što djeluje pomalo neozbiljno, Vulinove javne istupe treba shvatati mnogo ozbiljnije!”. On napominje da je svaka srpska vlast “imala ponekog klovna”, koji treba da deluje neozbiljno, ali da ipak na neki način govori ono što jeste “suštinski strateški prvac”. Mi smo svjesni toga na terenu, odnosno svjesni smo toga u realnoj politici da se Srbija nije odrekla svojih ambicija da kontroliše Srbe u regionu za ostvarivanje svojih interesa, što je bilo i legitimno sem kada se radi o bukvalno destabilizaciji zemalja u kojima Srbi čine određen procenat stanovništva. Aleksandar Vulin, iako djeluje neozbiljno i smiješno, sprovodi svoju agendu, on je reformisao vojsku, obnovio je u vojsci neke kultne jedinice, nametno je sebi pravac da okupi, kako bih rekao, kafanske nacionaliste oko sebe i da, bukvalno, bude glasnogovornik te vrste politike u Srbiji“.

A ta politika, nastavlja Filipović, nastoji da ponovo objedini srpske zemlje pod jednu kapu. Samo, i u Srbiji su svjesni da zbog drugačijeg konteksta to neće moći da se radi na način kako je Miliošević pokušao 90-tih godina”. Vreme je za jedan sidranizam. Naime, meni veoma dragi Abdulah Sidran jednom je izrekao da nema ništa protiv velike Srbije. Onda je Avdo napravio malu dramsku pauzu i kazao da nema ništa protiv – ako će da se pravi – na sprat!

Ali, Srbija nije odustala od starih (iako promašenih i neostvarivih) projekata. Ona se neprekidno

na različite načine, često i krajnje otvoreno i drsko, meša u untrašnja pitanja susjednih zemalja, naročito Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Za razliku od BiH (što ne odobravam!) u Crnoj Gori je teže povući geografsko – političku granicu. Podela u “srpskoj Sparti” je dubinska i ona postoji u svakom gradu, u svakoj porodici, i u svakom čovjeku. Zato im istek nije polovina već hoće vascelu Crnu Goru.

Na kraju sam kverulant. Imam želju da tužakam bedaste Srbe. I prizivam Radoja Domanovića koji u Razmišljanju jednog srpskog vola  kaže: Kod nas ima ljudi sa vrlo velikim položajima koji ništa ne misle, a u naknadu za to, ili možda iz drugih razloga, počeo je razmišljati jedan običan seljački vo, koji se ništa ne razlikuje od ostalih srpskih volova. Bog će znati šta je bilo da se taj genijalni brav odvaži na tako drsko preduzeće – mišljenje, jer se dosad dokazalo da se od tog nesrećnog zanata u Srbiji samo moglo imati štete.

 

 

 

Dragan Banjac
Autor 16.5.2021. u 17:46

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija