Advokati zločina

Izdvajamo

• Ovo laska, u srpskoj himni, opevanom Bogu pravde, ali ne i "lažljivoj" planeti, pa Lazanski upozorava Bodunskog: Ali svet je prihvatio da jeste, da su Srbi krivi za masakr. A zašto da ne prihvati, pita se američki ekspert i dodaje kako su Srbi ionako bili demonizovani. Zapadni novinari su gori od vas, koji me ovde krivo pitate i stalno sečete. No, da završim oko Markala. Jedan američki list hteo je da objavi istinu, ali je Bela kuća nazvala odgovornog urednika i odatle mu je rečeno: Nemoj da pokušavaš to da objaviš. I nije objavio. Onda je Milošević kazao Vašingtonu uradite sve što hoćete. Posle je došao Dejton. Znate, Izetbegović je bio malo lukaviji, ali u B i H ništa nije bilo belo-crno.

Povezani članci

• Bh. intelektualci: Milanović je Tuđman u malom izdanju
• MAĐELIJEV SARAJEVSKI PRVIJENAC
• Berić: Bosna kao Rubikova kocka
• Neka reka Sava poteče uzvodno i neka odnese ovo pismo Šamčanima
• Amalia Mindutriu u Institutu za umetničku igru
• O zastavama licemjerja

Pogotovo sad u vreme kad, naspram Haškog suda, ustanovljenog odlukom Ujedinjenih nacija, koji je osudio za genocid u Bosni na doživotne robije nekoliko srpskih generala, traži da Vučić uhapsi i vrati Šešelja u Hag. Bogami, biće to skoro nemoguća misija za dečka koji je spavao na Vojinim grudima. Tata, sve sa okruženjem koje sud takođe traži, neće da pomeri guzicu iz Beograda. Kako sam kaže njegovo prkno i zadnjice još tri člana četničke komande vagaju pola tone. Đavo zajašio ponovo Srbiju, smeši mu se stolica u parlamentu i izgleda da će Vučić sam morati na krkače da ga odnese u bajbok.

Dva beogradska gosta advokatisali su ovih dana u korist jednog od najvećih zločina koje je Evropa videla od završetka velike klanice zvane Drugi svetski rat. Jozef Bodunski i Aleksandar Dorin krvavi pir vojske Republike Srpske i njenih generala u Bosni pokušavaju da izbrišu iz planetarne svesti. Kao dva vrana gavrana lete iznad bosanskih stratišta grakćući i podsmevajući se sarajevskim i srebreničkim žrtvama. Dve groteskne figure na pustoj obali, gluve za presudu svetske porote. Muslimani su sami sebe gađali na pijaci Markale 95. godine, kaže za Politiku Jozef Bodunski, američki stručnjak za terorizam, nedavni uvaženi posetilac Beograda. Izrekao je ovo, slučajno ili namerno, istog dana, kad je u Sarajevu komemoracijom obeleženo 22 godine od strašnog zločina Mladićeve soldateske u vreme opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine. Za Amerikanca važi da prezire žurnaliste, ali nije bio gadljiv na Miroslava Lazanskog. Pa je onda Politika prenela razgovor njih dvojice pod naslovom Markale nisu pogođene sa srpskih položaja. Štivo za potpalu grozomornih priča da su Muslimani donosili leševe iz bolnica na Markale, ako, naravno, nisu bili zauzeti bacanjem srpske dece lavovima u Zoološkom vrtu, kako je za rata izvestila najstarija novina na Balkanu.

Američki ekspert bio je učesnik Međunarodne konferencije o nacionalnoj i međunarodnoj bezbednosti i novim globalnim izazovima. Organizator skupa bio je Univerzitet Džon Nezbit. Za manje upućene, iza imena ovog futurologa krije se doskorašnji Univerzitet Megatrend, čiji je vlasnik i rektor doskora bio Mića Jovanović, lažni doktor nauka. Ovaj kvazi naučnik bio je i mentor Nebojši Stefanoviću, srpskom ministru unutrašnjih poslova, za doktorske studije. Iako je naučnička javnost obelodanila da je Stefanović dobar deo doktorskog rada prepisao, do danas ta stvar nije isterana na čistac.

Otkako je 2009. godine prestao da radi za Kongres SAD, Bodunski odbija da razgovara sa novinarima, a ovo je njegov prvi razgovor za medije, predstavio je sagovornika Lazanski. Razgovarao je sa Amerikancem o stvaranju Islamske države, ulozi SAD i Rusije u ratu u Siriji, bombardovanju Beograda… ali ga i podsetio na neke ranije izjave. Svojevremeno ste izjavili da su Muslimani u B i H sami sebe gađali na pijaci Markale 1995. godine. Naveli ste da je Nuvel Obzervater iz pera Žaka Danijela u članku Bez laži o B i H od 31. avgusta 95, pisao o tome i da je Žak Danijel postavio pitanje francuskom premijeru Eduardu Baladiru: Dali su Muslimani izvršili masakr nad sopstveni narodom, te da je Baladir odgovorio: Da, ali su bar privoleli NATO da interveniše. Siguran sam da ta mina nije ispaljena iz srpskog minobacača, niti sa srpskih položaja, kategoričan je Bodunski.

Ovo laska, u srpskoj himni, opevanom Bogu pravde, ali ne i “lažljivoj” planeti, pa Lazanski upozorava Bodunskog: Ali svet je prihvatio da jeste, da su Srbi krivi za masakr. A zašto da ne prihvati, pita se američki ekspert i dodaje kako su Srbi ionako bili demonizovani. Zapadni novinari su gori od vas, koji me ovde krivo pitate i stalno sečete. No, da završim oko Markala. Jedan američki list hteo je da objavi istinu, ali je Bela kuća nazvala odgovornog urednika i odatle mu je rečeno: Nemoj da pokušavaš to da objaviš. I nije objavio. Onda je Milošević kazao Vašingtonu uradite sve što hoćete. Posle je došao Dejton. Znate, Izetbegović je bio malo lukaviji, ali u B i H ništa nije bilo belo-crno.

Dan pošto je Bodunski u Politici provalio suicidne Sarajlije koji su se ubijali pre nego što ih mina sa srpskih položaja pretvori u kašu mesa i kostiju, Večernje novosti ugostile su Aleksandra Dorina. Predstavljen je kao švajcarski publicista sa srpskim korenima. Do rata u Bosni, piše beogradski list, Dorin je bio “obični” džez muzičar u Bazelu. Od roditelja poreklom iz B i H. Za događanja u otadžbini zainteresovao se “posle suza majke koja je bila očajna kako mediji u Švajcarskoj izveštavaju o ratu u Bosni”. Suza njegove majke naspram suza hiljada srebreničkih majki i udovica. Tako se Dorin dohvatio pera. Nekadašnji muzikant sad umesto napojnica skuplja tantijeme od lažljivih knjiga. Svetu i veku podsmehnuo se knjigom “Srebrenica, kako se zaista zbilo“. Dorin, intimus sa Jugoslavom Petrušićem, legionarom koji je i sam kasapio po Bosni, vlasnikom četiri pasoša, bezočnim likvidatorom i kriminalcem, kaže da je dopao zatvora zbog pisanja o ratnim događajima u Podrinju. Tačnije, Švajcarci me utamničili zbog Srebrenice, jada se. Poručuje kako će nastaviti da se bori za istinu o Srebrenici. Koliko li će džakova soli Dorin još potrošiti da sipa na žive rane bosanske, dok zajedno sa Bodunskim, svetu drsko baca smeće u oči?

Domaćini ne mare za prljave biografije. Njima milo zvuči i sto dukata vredi oda lažima. Pogotovo sad u vreme kad, naspram Haškog suda, ustanovljenog odlukom Ujedinjenih nacija, koji je osudio za genocid u Bosni na doživotne robije nekoliko srpskih generala, traži da Vučić uhapsi i vrati Šešelja u Hag. Bogami, biće to skoro nemoguća misija za dečka koji je spavao na Vojinim grudima. Tata, sve sa okruženjem koje sud takođe traži, neće da pomeri guzicu iz Beograda. Kako sam kaže njegovo prkno i zadnjice još tri člana četničke komande vagaju pola tone. Đavo zajašio ponovo Srbiju, smeši mu se stolica u parlamentu i izgleda da će Vučić sam morati na krkače da ga odnese u bajbok.

Pred takvim iskušenjem hiperaktivni srpski premijer, pred prolećne izbore, pronalazi staze i bogaze da se dodvori biračima. Dalje ruke od Srbije, poručuju preobučeni radikali Hagu. Po ko zna koji put čuje se refren o antisrpskom tribunalu koji je dozvolio da Zdravko Tolimir, osuđen na doživotnu robiju, gle opet, zbog zločina u toj Bosni, koju je zajedno sa generalskim kompanjonima pretvorio u laboratoriju smrti, umre u ćeliji. Transparenti sa podrškom, jednom od glavnih izvođača radova viju se na sportskim tribinama iznad rojeva naci-navijača. Ta porota amnestirala je mrtvog Tolimira. Petnaesti februar je Dan državnosti Srbije i dan kad pravoslavci slave Sretenje – mit o susretu Isusa i njegovog boga Oca. Kad će se Srbija susresti sa svojom mračnom ulogom u Bosni?