Aleksandar V. i aleksandar v.

Povezani članci

• Moj Horacije…
• VRATIMO SE NA POČETAK: Ko je ubio Davida Dragičevića?
• Kad policija za-udara
• Laž je naša svetlost i naša tama
• ANTIFAŠIST SAM
• Biden protiv Tuđmana

1.Aleksandar V. gleda ravno u šahovsku tablu. Na licu mu zabrinut izraz iako se nalazi u lagodnoj poziciji, svega nekoliko poteza pred pobedu. Ispred njega je aleksandar v., sedi skrštenih ruku i protivnika posmatra zadovoljno. Čini se da je uveren u sopstveni poraz, što mu pričinjiva izrazito zadovoljstvo jer je pred sebe postavio pretenciozno težak zadatak: partija se mora izgubiti što prefinjenije, bez naglih ispada i nepromišljenih poteza, u blagoj ofanzivi do pred sam kraj, kada protivniku treba iznuditi nekoliko pobedničkih koraka. Aleksandar V. na trenutak podiže glavu:

• aleksandre, znaš li ti šta je Josip rekao studentima kad više nije mogao da trpi nezaposlenu bagru dok divlja ulicama Beograda?

Nije aleksandar v. očekivao razgovor o politici u trenucima blaženog zadovoljstva koje se simptomatično javlja pred svaki trijumf Aleksandra V.

• Josip je imao probleme sa nezaposlenim studentima?
• aleksandre, u Josipovo vreme su svi studenti bili nezaposleni.
• Znači da su naši studenti vredniji od Josipovih?
• Ne, znači da su Josipovi studirali besplatno i nisu morali da rade za vreme studija, ali nisam o tome hteo da razgovaramo. Pitao sam te, aleksandre, znaš li šta im je Josip rekao 68. kad se digla studentska kuka i motika da popravi partijska sranja?
• Rekao im je da se ne glupiraju jer će nepristojnim ponašanjem oterati strane investitore?
• Ne bre, aleksandre, kakvi sad strani investitori čoveče božji. Rekao im je da su u pravu.
• Kakva budala, zato su ga i ubili u Marseilleu jer je naivan i veruje studentima.
• Ama, aleksandre, ko je rekao da je Josip verovao u sopstvene reči. To je deo taktike, kao kada igraš šah, kapiraš, prvo zavedeš protivnika, diviš se njegovoj veštini i umeću, navedeš ga da odluta u opasne misli samoobožavanja, a onda sačekaš prvi nepromišljen potez i zadaš mu konačni udarac.

Činilo se da aleksandar konačno počinje da shvata. Pomisli kako Josip ipak nije bio tako glup kada je uprkos svom kraljevskom poreklu uspeo da savlada zakone ulice.

• Ništa ne brini, Aleksandre, sve sam razumeo i već imam opako dobar plan.
• Šta nameravaš aleksandre? Nećeš valjda opet da ideš u školu i onoj sirotoj deci priznaš kako su ipak u pravu što ne daju pet para za Kosovo?
• Ne, ne, Aleksandre, pridružiću se studentnskim zahtevima za smenu rukovodstva RTS-a.

Aleksandar, prijatno iznenađen reakcijom svog šahovskog protivnika, osmehnu se značajno i podiže čašu Dom Perignona.

• U to ime!

I aleksandar dohvati svoju polupraznu kriglu Apatinkog piva.

• U to ime, Aleksandre, u to ime!

2.aleksandar v. ulazi u kabinet premijera Srbije vidno zadihan.

• Šta se desilo, aleksandre, zašto si tako mokar? Jesi li opet progutao malu ružičastu tabletu?
• Nisam siguran da sam te razumeo baš najbolje.
• Zašto si došao?
• Pre nego što počnem molim te da se već jednom odlučiš u kom kabinetu sediš. Izvini na tonu, ali tražio sam te u predsedničkom i opet zatekao tomislava kako plače. U ruci mu crni sprej, a na zidu iza fotelje natpis JA, TOMISLAV NIKOLIĆ.
• Pusti sad tomislava, aleksandre, reci mi šta si uradio sa studentima?
• To je rešeno.
• Uradio si sve kako smo se dogovorili?
• Objasnio sam da nisu oni krivi što ne znaju da broje do 100, krivi smo mi odrasli, mi veliki, što smo im uopše spominjali krupne brojke kada smo govorili o novim radnim mestima. Krivi smo mi što nismo više razmišljalji i to ćemo ispraviti.
• A gde je RTS u celoj toj priči?
• U pozadini svega, iza spuštenih roletni, između zidova sa zavidnom zvučnom izolacijom…
• Nemoj da me zajebavaš sa tom proznom patetikom neko govori šta si uradio sa RTS-om.
• Zatražio sam smenu rukovodstva i optužio ih za izveštavanje o protestima. Ako je na ulici sto ljudi onda je to sto ljudi, a ne hiljadu. I televizijski prilog od tri minuta je potpuno bespotreban.
• Ali, aleksandre v., studenti su RTS optužili za neizveštavanje, jesi li poludeo?
• Ništa ne brini, Aleksandre V., sve sam razradio do kraja.
• Samo mi nije jasno zašto nisi stao na stranu studenata i priklonio se njihovim zahtevima?
• Zato što smo jebenog Bujoševića, da me izvineš na izrazu, mi postavili na čelo RTS-a i nije pametno da sad ulazimo u konflikt sa čovekom.
• A kako misliš da izbegneš konflikt kada si upravo zatražio smenu kompletnog rukovodstva?
• E tu je kvaka, Aleksandre. Vidiš, ja sam se postavio tako da RTS ostane negde u sredini. Studentima sam rekao da su u pravu što gaze po javnom servisu, a Bujoševiću da odlično radi svoj posao. Ako sve bude kako treba, on će se već sutra pojaviti sa izjavom da ga raduje što su na RTS svi ljuti i pokloniti se pred oltarom objektivnog novinarstva.
• aleksandre, ti si čist genije. Vrati to pivo u ladicu i dođi da popijemo nešto kao ljudi. Živeli!