ALEKSANDAR VUČIĆ PREMIJER

Izdvajamo

• Može Aleksandar Vučić i grešiti i pogrešno proceniti ali posle mnogo godina životnog iskustva, tvrdim, ne poznajući ga lično, da ono najvrednije što ima u sebi i što je možda najvažnije, to je da nikada neće ukrasti. To je ono što najviše boli one koji bi ga rušili. To je ono što je za njih suludo i neshvatljivo. Biti na vlasti i to kakvoj a ne pljačkati i ne baviti se kriminalom i korupcijom. Po tom pitanju, Aleksandar Vučić je veoma redak primerak u muzeju Srbije, njene istorije i njenih vođa.

Povezani članci

• Holokaust kojeg nema
• 40 godina kultne predstave Zijaha A. Sokolovića u Narodnom pozorištu Mostar
• Boris Dežulović: Kako je Newton zajebo Bakira
• Nasilje nad povratnicima: Muniza Oprašić će morati platiti hiljade maraka čovjeku koji je bespravno koristio njenu kuću
• Prodajem bubreg da sačuvam mozak
• Polustranci i polupederi

                                                   “Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će
                                                         vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli”.

                                                                                                               Zoran Đinđić

Još uvek ima onih koji bi se svetili dahijama i ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onih koji bi hteli da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom.

                                                                ***

Stalno je na vetrometini. Šibaju ga sa svih strana, vređaju, pljuju, ponižavaju, nipodaštavaju sve ono dobro što radi za Srbiju i onda postaje jasno da onima koji se predstavljaju kao opozicija, skarabudžena s konca i konopca, plaćeni mediji od domaćih i stranih kriminalaca koji bi ga rastrgli kao divlje zveri  i oni koji uporno sebe i ono malo oko sebe nazivaju „elitom“, ustvari nemaju nikakav interes da Srbiji bude bolje, oni svi dobro žive ali voleli bi ponovo da budu na vlasti. Još malo da se pokrade narod, jer ovo do sad što su ukrali troši se brzo.

Vešto ekvilibrira između Aleksandra Vučića običnog čoveka i Aleksandra Vučića predsednika Republike Srbije. Izleti mu ponekad nešto, što je ljudski. Ponekad mu treba malo više vremena za odgovor na pitanje novinara. Meri u sebi, premerava, zna da ovi mogu sve ono što kaže da obrnu, da izvrnu, da promene značenje. Oduzimaju mu dragoceno vreme gotovo uvek istim pitanjima. Da li je odgovor u nedotupavosti novinara i njihovih urednika ili nečem drugom?

Treba o svemu brinuti. I Zapad i Istok. I one u stranci i one van nje. I Kosovo i odnose sa Prištinom. I poplave i zemljotrese i sindikalce i štrajkove i Brisel i MMF i Evropsku Uniju,  poglavlja i BiH i Republiku Srpsku i Srebrenicu i migrante sa strane i folirante u zemlji, sve to treba držati i održati u normali.

Ne mogu mu oprostiti mladalačke, pa i kasnije grehe. Sve ovo što je do sada uradio i što će još učiniti za zemlju i narod, abolira ga svake „krivice“.

Kako i čime će to postići opozicija. Za njih nema oproštaja. Godinama su uništavali Srbiju i to je bilo skoro. Nemaju ni čistog obraza, ni časti ni čojstva. Narod to ne zaboravlja.

Aleksandar Vučić vodi državu kao osuđenik osuđen na godine teškog psiho-fizičkog rada i u svemu tome nalazi zadovoljstvo i sreću.

Niko da kaže – Ovo si dobro uradio Vučiću, samo nastavi tako. Ovo je težak narod kao crna zemlja. Ništa mu ne valja i niko mu nije dobar. Ovde kad učiniš nešto dobro za zemlju i narod, očekuj odmah posledice. Govorio je nekad davno jedan moj komšija – Ne znam šta smo, ali narod nismo!

Ide 14. decembra u Brisel da otvori prva dva pregovaračka poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Hajde, nije to toliko teško i recimo – To je dobro Vučiću. To je plod tvog mukotrpnog rada … Idemo dalje.

Može Aleksandar Vučić i grešiti i pogrešno proceniti ali posle mnogo godina životnog iskustva, tvrdim, ne poznajući ga lično, da ono najvrednije što ima u sebi i što je možda najvažnije, to je da nikada neće ukrasti. To je ono što najviše boli one koji bi ga rušili. To je ono što je za njih suludo i neshvatljivo. Biti na vlasti i to kakvoj a ne pljačkati i ne baviti se kriminalom i korupcijom.

Po tom pitanju, Aleksandar Vučić je veoma redak primerak u muzeju Srbije, njene istorije i njenih vođa.

U Srbiji jeste na sceni rušenje premijera i državni udar ali to ne rade oni koje optužuju za to, već sam Aleksandar Vučić, lično. Radi od ranog jutra do kasno u noć. Radi i subotom i nedeljom i praznicima. On nije normalan. Hoće da natera Srbe da rade!? Hoće da nam oduzme ono najslađe što smo mnogo godina imali na poslu. Višečasovna kašnjenja i rane odlaske sa radnog mesta. Višemesečna bolovanja uzeta za vreme ubiranja letine. Pauze za doručak, ručak, užinu i kaficu sa par cigareta. Slaninicu i luk na masnoj hartiji kancelarijskog stola. Traži nam znanje stranih jezika i rad na kompjuteru. Da imamo uniforme, da budemo ljubazni sa strankama i da se stalno smešimo a nemamo pola zubi u ustima. Dobro, to je za običan „radni“ narod ali udariti na nekolicinu teških kriminalaca koji kradu Srbiju već mnogo godina i zavrnuti slavinu posebnog, popriličnog novčanog dodatka na platu, od strane stranih država koje preko svojih ispostava, poznatijih kao ambasade, plaćaju one koji suludo misle o sebi da su novinari, urednici, analitičari … Sada i sami stranci koji bi rušili Srbiju uviđaju da je to bila velika propala investicija.

Dobro je što se prilikom posete u Kini setio da pored Novaka Đokovića spomene i Batu Živojinovića kao Valtera, koga generacije kineza pamte i obožavaju. Ukoliko kinezi ulože novac u neke projekte u Srbiji bilo bi dobro da Aleksandar Vučić posveti bar malo pažnje i vremena i da se seti i Kulture i umetnika u ovoj zemlji i da neki procenat koji će dobiti na Batino ime, uloži u poniženu, zgaženu i zapuštenu Kulturu Srbije, koja pamti mnogo bolje dane.