Basara: Biznismeni, ti saputnici revolucije, polako odlaze u ropotarnicu istorije

Na pogrešan trag me je navelo biznismenovo prezime, u dlaku isto kao i naziv čuvene modne kuće Beko. Beko, mlađarijo, to vam je bio ex-Yu Armani. Na šta je to ličilo, mislim – u smislu estetike i kvaliteta? Pojma nemam. Ne mogu da se setim iako je i moja malenkost bila Bekova mušterija. Zaborav je izbrisao sve. Svejedno sad. Ličilo na šta ličilo, izbora mnogo nije bilo. Ako ti se ne bi dopao Beko, mogao si da okušaš sreću u konkurentskom Varteksu, koji je, da kažemo, bio ex-Yu Versaće. Kao što iz priloženog vidite, moja zabluda je imala izvesnog uporišta u stvarnosti. Čovek ti se, recimo, predstavi kao Milan Varteks. Kako da ne pomisliš da se bavi konfekcijom?

Posle one potere za audijima sa “rotacijama”, malo sam se umorio od istraživačkog novinarstva, pa se nisam baš najbolje obavestio zašto je ravi-Dačić izgovorio onako teške reči. Nije bilo ni potrebe! Šta god da je rekao – tačno je. A tvrd vam stojim da nije rekao ni desetinu. Sve ima svoje granice, pa i borba protiv korupcije. Onda sam u jednom trenutku zapao u paranoična razmišljanja. Tajming mi je, da prostite, bio sumnjiv. Nemoguće je, pomislio sam, da je Underlord tek prekjuče saznao šta Beko sanja i šta mu se događa. Mora biti, takođe sam pomislio, da je Dačić sve to odavno znao, ali da nije imao srca (čitaj – političke volje) da strašnu istinu prevali preko usta. Čto slučilsja? V čjom bylo djelo? Pačemu trevoga? Eto, tako sam obuzet paranojom razmišljao na ruskom, jeziku kao stvorenom za razmišljanje o levičarima i ljudima posebnog kova.

A da nije, daleko, bilo – takođe sam pomislio – Beko Dačiću ono što je Mišković Vučiću? Da se nije, počem, neki Dačićev Cvijan (svaka naša stranka ima bar po jednog Cvijana) sastao sa Varteskom, pardon, Bekom i sa njim pride popio kafu? Ko to može znati, dame i gospodo. Krhko je znanje. Bilo kako bilo, izgleda da je (protivprirodnoj) ljubavi između političara i tajkuna došao kraj. Izgleda da biznismeni, ti saputnici revolucije, polako odlaze u ropotarnicu istorije. Jer, obratite pažnju, koji će više Crven Ban političarima biznismeni kad već postoji Fond za razvoj. To vam je, cenjeni publikume, otprilike ono što se u SFRJotu zvalo Fond za uzajamnu pomoć. Ili kasa? Ili tako već nešto. Kako to funkcioniše? Šarmantno, eto kako, to je sve što mogu da vam kažem. Ekonomska nauka, naravno, ne poznaje kategoriju “šarmantnog”, ali koga ovde boli Crven Ban za nauku! Eto, da kažemo, burazeri iz budžeta skunatore neku, ne baš malu kintu, bajagi za neki razvoj, pa posle sednu i kintu podele između sebe. Što reko naš narod – ko braća govna, a ja bih rekao kraće – ko svaka govna.