Basara: Džaba ti, Evropo, sve kad nemaš Noleta!

Za sve ti dilberi imaju rešenje. I za oporavak srpskog fudbala i za spas srpske privrede i za Kosovski problem. Ali eto, život nije pružio pravu šansu.

Cenjeni komentatorluk – uveren valjda u otrovnost žaoka svojih pisanih reči – misli da ga ja ne volim, a to je, cenjeni publikume, vaistinu daleko od istine. A evo i jednog primera zašto je to tako. Komentarišući kolumnu o vladici Radu, izvesni „Miki“ je, recimo, napisao sledeću misao velikih, ali široj javnosti, nepoznatih ljudi: „Ako ga deli (dijeli) Basara, bojim se da će nama zapasti ona Njegoševa „polutka“ u kojoj se nalazi Crven Ban.“

Jel vam sad jasno zašto volim ta divna, anonimna stvorenja? Ne, ne, ne, ne ljubim ih zbog neduhovitosti i prostakluka (koji nekako idu u paru), nego zbog – samosvesti. Svi ti Mikiji, Rokiji, Kokiji i Kikiji dobro znaju svoje domete, ali ne mogu odoleti da ne lanu, da se malo ne proslave, a da pritom sačuvaju privatnost. To je, dame i gospodo, sorta ljudi za koje se kaže da bi i da stisnu i da prdnu. Takvi su nam došli glave. Manite vi Miloševiće i Šešelje. Da u Srbiji ne postoji isuviše tipova poput gorepomenutih, Milošević i Šešelj bi zauvek ostali uspešni pravnici. Što je, možda, i za tu dvojicu rečenih džentlmena bilo najbolje rešenje.

Naravno, samo manji deo srpske „i stisnuti i prdnuti“ populacije piskara po internetskim proseravaonicama. Ali to ne znači da nisu prisutni u javnosti. Pune su ih serbske kafane. Uključujući i one najotmenije. Prepoznaćete ih po tome što su – bilo da telefoniraju, bilo da drže govorancije – najglasniji. Njihove reči – htela to ne htela – mora da čuje čitava restoranska klijentela. Za sve ti dilberi imaju rešenje. I za oporavak srpskog fudbala i za spas srpske privrede i za Kosovski problem. Ali eto, život nije pružio pravu šansu.

Naravno, govorio sam o eliti srpske „i stisnuti i prdnuti“ populacije, onom njenom delu koji – najčešće na magičan način – raspolaže popriličnim budžetom koji joj omogućava da se (nekažnjeno i neograničeno) proserava po takozvanim elitnim restoranima. Ama! Između „i stisnuti i prdnuti“ elite i „stisnuti i prdnuti“ sirotinje raje nema bitnih razlika. I „stisnuti i prdnuti“ sirotinja raja, kao i njena elita, drži da je BMW baš dobra naprava i da ga se po svaku cenu treba domoći. Takođe drži da su evri sjajna valuta i gleda da ih sakupi što više. Istovremeno Nemačku, Evropu uopšte, nazivaju „trulim zapadom“ i zemljom „ljudi bez duše“. I – razumljivo – bez Novaka Đokovića. E, tu sam ih čekao. Da „naš Nole“ nije danonoćno rintao „po evropski“, danas bi skupljao loptice po teniskim terenima, po kojima „i stisni i prdni“ elita mlati reketima ko „žuta Molojčina“ po samaru.