Basara: Krleža je bič Božiji za nadobudnu srpskohrvatsku/hrvatskosrpsku malograđanštinu

Autor 19.5.2012. u 11:24

Basara:  Krleža je bič Božiji za nadobudnu srpskohrvatsku/hrvatskosrpsku malograđanštinu

Eh, Krleža! Ima li nepodesnije ličnosti za predizbornu ćutnju. Taj baš nije znao da zaćuti. Bio je toliko glasan da se još uvek odlično čuje, iako je premetnuo svetom pre više od trideset godina. Za života je bio poveliki trn u oku palanačkih mrsomuda i bajagi poštene inteligencije, a takav je ostao i u smrti: Bič Božiji za nadobudnu srpskohrvatsku/hrvatskosrpsku malograđanštinu.

 

Zbog poganog jezika glava mu je u više navrata visila o koncu, a o glavi su mu radili ideološki potpuno različiti zlikovci poput (pajtaša mu) komunista i (sunarodnika) ustaša. Sam Krleža je jednom prilikom ovako opisao svoju ratnu egzistencijalnu situaciju: Ili Dido ili Đido. Mislio je na Dida Kvaternika, i Đilasa, srećom po nas Milovana, ne Dragana. Dilema je bila sledeća: ko će ga od rečene dvojice roknuti i overiti.

E pa, znate šta? Ko se zameri i komunjarama i ustašama ne može biti loš čovek. Ovogodišnji Festival jednog pisca, posvećen Krleži, upravo je u toku, a to se nimalo ne dopada ovdašnjim rodoljupcima-Ćosićevim-dupeljupcima, jer da, šta će nama tamo neki Krleža, Hrvat i katolik, kod naših živih velikana i pročaja. Na stranu bazični idiotizam takvih razmišljanja, Krleža je ličnost od najvećeg značaja za srpsku kulturu s kojom je do smrti ostao u tesnoj vezi, na koju je uticao, i na koga je ona dobrano uticala.

Druga je stvar što je Krleža napisao mnogo jetkih stranica o srpskoj kulturi, srpskom nacionalizmu i srpskoj salati, čime je zaradio epitet srbomrsca. Bilo bi, naravno, mnogo bolje da je te stranice napisalo neko domaće pero. Možda bi neko i napisalo. Ama se nije usudilo. Ili se, kao Konstantinović, usudilo, pa prošlo kao boso po trnju. Kritika ovdašnjeg pokvarenjačkog kretenizma još uvek je strogo zabranjena.

S druge strane, Krleža je takođe napisao ne mnogo manje jetkih strana o hrvatskoj kulturi, hrvatskom nacionalizmu i hrvatskom cvijeću, što ga je u Zagrebu etabliralo kao prosrpskog veleizdajnika i, uopće, kao nedemoljubivog kosmopolitu. Krleža je, vaistinu, bio kompleksna ličnost, teško ga je bratimiti, još teže čitati, a to će uskoro postati sasvim nemoguće. Jer Krleža, erudita kakvog južnoslovenske književnosti ne poznaju, govori iz jednog drugog vremena u kome je literatura bila ozbiljan posao, a ne laka zabava.

Danas

Autor 19.5.2012. u 11:24