Basara: Neka za ovu kampanju slogan bude citat iz Hajdegera: „Zašto uopšte nešto, a ne ništa?“

Povezani članci

• I biskupe na fakultete!
• Dunja Mijatović – nova povjerenica Vijeća Europe za ljudska prava
• Cvijeće zla u hladu šadrvana
• 27. juli Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine
• Sarajevo se danas sjeća svoje ubijene djece: Smrt kao svakodnevnica i traume za cijeli život
• Vojvođanske NVO: Vlast onemogućava građanima da se kandiduju na izborima za mesne zajednice

Lepo kaže poslovica: koga su zmije ujedale, taj se i guštera plaši. U tom je smislu SRS, to jest ostatak zaklanih radikala, odlučio da se unapred osigura protiv mogućih verolomnih poslanika koji su spremni da za šaku dolara izdaju ideale i da usred mandata, kako se to u političkom žargonu kaže, prelete u protivnički tabor.

Procurela je vest da će budući radikalski deputati morati potpisati blanko menicu kojom se obavezuju da u slučaju takozvanog preletanja stranci moraju platiti deset miliona RSD. To samo svedoči da su radikali nepopravljive naivčine. Deset miliona RSD gordo zvuči, ali (trenutno) vredi manje od deset hiljada evra, dočim na crnom skupštinskom tržištu cena jednog poslanika ne ide ispod sto hiljada. Kada zagusti, cena je mnogo viša, a bude i poklona u naturi. Na primer u stanovima. Pitajte, uostalom, o tome jednog uglednog biznismena u egzilu koji se na taj načina – samo da Sahibija nije munjevito reagovao – lako mogao dokopati skupštinske većine.

Ne sumnjam ja u ideološku čvrstinu budućih radikalskih poslanika, ali ako neki od njih prekonoć promeni mišljenje ili se polakomi na zemaljska dobra, neće mu biti problem da obešteti stranku. A da će u Domu narodne skupštine biti svakakvih pičvajza, vidi se po povišenoj neurotičnosti učesnika izborne trke. Svi su se uzmuvali, hiperaktivirali, lete tamo-amo kao muve bez glave, samo doktor Sahibija nije nervozan. Siguran je u sebe, svoje ljude i večnu istinitost svoje doktrine izložene u brošuri „Zašto Srbija, a ne Evropska unija“. Čak je i izborni slogan DSS-a destilisan iz tog naslova. Budući da za razliku od vrhovnog srpskog autoriteta, prolifičnog Ćosića, doktor Čitluk knjige objavljuje krajnje retko, latio sam se tog zdenca srpske mudrosti ne bih li video šta doktor smera, šta sanja i šta mu se događa?

Sreća je, cenjeni publikume, ako se ovde uopšte može govoriti o nekoj sreći što se rečeni (ko)autor i njegova stranka nalaze na granici cenzusa, jer su se autorovi simptomi u međuvremenu pogoršali. U Sahibijoj kupusari, ideološkom temelju srpskog preporoda, nema ni jedne jedine rečenice koja nije najbanalnije opšte mesto i koja nije – i to mnogo ubedljivije – napisana i izgovorena i najmanje hiljadu puta, na tribinama i poselima patriotskih nevladinih organizacija. Sve sama visokoparna lupetanja, zasenjivanja prostote i laskanja najljigavijim sadržajima kolektivnog nesvesnog. Mada, ruku na srce, ni većina Sahibijinih konkurenata nije makla iz tamnog vilajeta bezidejnosti i vulgarne demagogije. Za ovu bi kampanju, cenjeni publikume najpošteniji slogan bio citat iz Hajdegera: „Zašto uopšte nešto, a ne ništa?“

Danas