Bilježnica Robija K.: Roditeljski sastanak

Autor 28.4.2015. u 10:24

Bilježnica Robija K.: Roditeljski sastanak

Nama u školi je bijo roditeljski. Naši mame i tate su sidili u našim klupama. Ona učiteljica Smilja je pozvala na roditeljski i onu direktoricu. Uča Smilja je roditeljima rekla: „Sa nama je danas i uvažena gospoja profesorica direktorica, jerbo van mora iznit jednu važnu imformaciju! A sad dajen rič uvaženoj gospoji profesorici direktorici!“ Onda je dića nacalila se isprid ploče i namistila je direktorsku facu. Onda je ona rekla: „U sklopu obaveznog nastavnog programa ovog prolića smo planirali učenike odvest na izlet! Ustvari je to više ka stručna radna eskurzija, jer pošto će đaci na ti način usvojit važno gradivo!“ Naši roditelji su piljili u nju i šutili su. Dića je zavezala prste u grop i rekla je: „Ministarstvo obrazovanja će snosit veći dil troškova izleta, al svejedno će u jednom dilu morat partipici… partiti… particifirat i roditelji!“ Onda je Dinov tata pitao: „U kolikom dilu?“ Dića je rekla: „U dilu od osansto kuna!“

Tu je u razredu nastao živi ršum i iznered. Tata od one pederice Sandre je doviknijo: „Jeben vas i osamsto kuna! Nou ćens, darling!“ Mama od Rina Sajle je viknila: „Možete komotno odjebat u skokovima!“ Tata od Nele Svinjogojstvo je rekao: „Malo mi je šta iman kredit u švicarcima, nego ću još dizat i kredit za školarce!“ Mama od Kane Štete je dreknila: „Jel van to besplatno obrazovanje, bando jedna lupeška?!“ Tata od male Teice je doviknijo: „U ovoj državi je doša teški luksuz slat dicu u školu! Miljon puta mi je jeftinije ostavit ćer doma i odgojit je da se uda za nogometaša!“ Mama od balibanice Lidije je rekla: „Tako je! Ako ova država ne jebe svoju omladinu, ima ko će!“ Tata od Kane Štete je zveknijo sa šakom po klupi i viknijo je: „Ja bogami nisan skupija šest gelera na ratištu za ovakvu Hrvacku! Može vas bit sram!“ Onda je direktorica rekla: „Na izlet se ide u Vukovar!“

Tu je u razredu uletila teška tišinčuga. Dića je streljala sa očima po mamama i tatama. Roditelji su skupljali usta i gledali su u plafonjere. Direktorica je stavila ruke na kukove i rekla je: „Jel to možda u ovon razredu ima neko od roditelja šta svon ditetu ne želi omogućit da se pokloni u Vukovaru? A?“ Mame i tate su držali začepljene labrnje i iznutra su grickali usne. Dića je dignila livu ombrvu i glasnije je rekla: „Jel možda ima neko kome je puno dat pišljivih osansto kuna da mu dite vidi di se prolivala krv za hrvacku slobodu? A? Da čujen?“

U razredu je bila mrkla tišinčuga. Onda je mama od one tuljanice Niveske rekla: „Ja bi to glatko uplatila, bez greške, al bojin se da bi moja Niveska baš tad mogla dobit upalu pluća!“ Dića je zinila: „Kakvu upalu pluća?“ Niveskina mama je rekla: „Vrlo opasnu! Ja san joj sto puti rekla – nemoš, ćerce, u tankoj majičici ić vanka, navućeš plauritu i di smo onda! A ona onda još igra na graničara, cila se opoti, bude sva u goloj vodi i posli je bura lipo naprobiva! Ja ću od toga više izludit, majkemi isukrstove! I šta sad, da ja uplatin osansto kuna, a onda mi ćer dobije upalu pluća i ne može ić na izlet?“ Dića je podviknila: „Ali izlet je tek za misec dana!“ Niveskina mama je dignila bradu i rekla je: „Moja Niveska je već sad lagano prehlađena!“

Direktorica je ukočenila se isprid ploče sa zinutim ustima. Samo onda je mama od one balibanice Lidije rekla: „Mojoj Lidiji će za misec dana najvjerovatnije umrit baba! Tojest mater od ćaće joj! Bog joj da pokoj!“ Dići je uletila zbunjoza: „Šta pokoj? Ali je već umrla?“ Lidijina mama je rekla: „Nije još, al mogla bi jušto pred izlet! Neće dite moć putovat ako će morat ić na sprovod! Nije lipo da izostane, ipak joj je to baba!“ Direktorica je prosikćala: „Skužajte, gospojo, a kako vi znate da će van svekrva umrit?“ Lidijina mama je rekla: „Pa neće valjda živit vječno, jebemu mater! Iovako mi se pustih godina popela navr glave!“ Dića je podviknila: „Al kako znate da će umrit baš pred izlet?“ Lidijina mama je dignila bradu i rekla je: „Moja svekrva je već sad lagano prehlađena!“

Direktorica je iskobečila oči tuta forca. Samo onda je moj tata uletijo: „Mom malom bi se moglo desit da mu umre dida! Tojest ćaća od matere mu! Bog mu da pokoj!“ Dića je graknila: „Šta je ovo, neka epidemija? Jel i vaš punac već lagano prehlađen?“ Moj tata je rekao: „Nije! Njemu je zdravlje odlično! Taj vam ka ništa potakja vinograd i posiče masline! Juče je na Šolti cili dan okopava mladu kapulicu! Drži se trista puti bolje od mene!“ Dića je pitala: „Pa zašto bi onda umra?“ Moj tata je rekao: „Staro prdilo je mom malom reka – Robi, kad budete išli na izlet na Tjentište, ja ću ti dat lovušu za put! Tamo ti je dida bija ranjen, to je znamenito misto di se uvik ide na eskurzije, pa će dida snosit troškove! I sad kad mu Robi kaže da ne ide se na izlet na Tjentište, nego u Vukovar, fosilcu će garant puknit srce! Nema šanse da on to preživi!“ Dića je zarežala: „Dobro će ga đava i odnit!“ Moj tata je rekao: „To i ja govorin! Al moraće mali bit na sprovodu, jebiga! Ipak mu je to dida!“

Onda je Dinov tata rekao mom tati: „Ja ti se unaprid ispričavan šta moj mali neće moć doć na posljednji ispraćaj!“ Moj tata je rekao: „E znan, biće na izletu!“ Dinov tata je rekao: „Neće! Nego će ležat u hitnoj, cili zagipsan!“ Dića je uletila: „Zašto u hitnoj?“ Dinov tata je rekao: „Duga je to priča… Sad kad se vratin doma ja ću svome malom sav razdragan reć da ide na izlet u Vukovar, a on će odma počet pizdit, znan ja Dina, reće da koji će klinac u Vukovaru, da šta se ne ide na izlet u Veneciju il Firencu, da Vukovar je zadnja vukojebina di nema ništa, kako nema ništa, reću ja njemu, tamo ti je nacijonalna povjest, magarče, tamo su ti pale teške žrtve za hrvacku državu, al on će opet počet srat, znan ja Dina, reće da kuri njega bolac za hrvacku državu, da oće on ić u disko a ne obilazit spomenike, tu će meni past mrak na oči, znan ja sebe, prvo ću ga poslat u pičku materinu jugokomunističku, onda će on ić nešto balit, a onda ću ga isprokidat, najprvo šakama pa onda nogama, reću mu – evo, sunce ti jeben četničko, jel ti sad draža Venecija od Vukovara, jel ti draži disko od hrvacke države!? Tako ću ga natamburat da će barenko tri miseca ležat u bolnici! Nema teorije da taj ozdravi do izleta!“

Direktorica Smilja je ukipala se od šokomicina. Onda je uča Smilja uletila: „Ljudi moji, pa stvarno nema smisla da po učenika ide u Vukovar, a po ne ide, kad je gradivo obavezno za svih!“ Moj tata je rekao: „Nisu dica kriva šta će bit izložena bolestima, nasilju i obiteljskim tragedijama!“ Uča je zakukala: „Znan, al tako neće savladat nastavni plan i program!“ Onda je mama od Rina Sajle pitala: „Kakvi je to nastavni plan i program di roditelji moraju platit po osansto kuna?“ Tata od Nele Svinjogojstvo je zavrtijo sa glavom i rekao je: „Seren se ja na takvu državu koja nije u stanju o svon trošku ni dici oprat mozak!“

Onda je učiteljica Smilja uzela priručnik sa stola i rekla je: „Evo, tu lipo piše – u sklopu nastave domovinskog odgoja učenici moraju obić barem jedno misto masovnog stradanja u domovinskom ratu!“ Lidijina mama je pitala: „Pa jel ima neko jeftinije misto masovnog stradanja, za gospu blaženu?“ Niveskina mama je rekla: „Tako je! Ne mora baš sve bit na najvišen nivou, ono, de luks kategorija! I plus pesto kilometara daleko! Valjda ima neko misto masovnog stradanja sa dvi zvjezdice!“ Onda je tata od male Teice dobacijo iz zadnje klupe: „A da dica odu na izlet u Loru?“ Tu je u razredu opet uletila ljuta tišina. Plus su svi se značajski okrenili prema Teicinom tati. Teicin tata je raširijo ruke i rekao je: „Šta? Lora je dvi autobusne stanice odavde! Znači, ukupni trošak deset kuna!“

Tata od Kane Štete je rekao: „Čekaj malo, jel to ono di su naši pribekili njihove…“ Samo onda je direktorica podviknila: „To ne dolazi u obzir! Lora nije u nastavnom planu i pogromu! Pardon, programu!“ Dinov tata je rekao: „Dobro, pa nećemo sad mistima masovnog stradanja gledat u zube… Mislin, ako je cjena prihvatljivija…“ Dića je dreknila: „Ne dolazi u obzir! Lora ne spada u gradivo domovinskog odgoja! I ne samo to! U priručniku ministarstva jasno piše da, citiran, ‘u ono šta učenici moraju saznat o Vukovaru mora bit uključeno i ono šta učenici ne smiju saznat o Lori’! Kapito? E pa sad vi ka savjesni građani ove zemlje odlučite di će van dica na izlet!“

Roditelji su gledali u diću i uču i dumali su. Onda je moj tata rekao: „Znači, koliko san ja skužija, imamo na stolu poželjnu destinaciju za osansto kuna i nepoželjnu destinaciju za deset kuna! Jel tako?“ Dinov tata je rekao: „Tako je! I sad triba vidit oćemol dat prednost ekonomskoj računici il kvaliteti nastave!“ Rinova mama je rekla: „Bogami bi se ja u ovoj krizi uvik založila za oštro rezanje troškova!“ Lidijina mama je rekla: „I ja bi! Ako ja mogu kupovat vešte u seknd hend šopu, bogami može i moja ćer ić na jeftinije eskurzije!“ Moj tata je rekao: „A osim cjene, ima tu i nekih drugih prednosti…“ Dića je pitala: „Kakvih drugih prednosti?“ Tata je rekao: „Ako odu u Loru, male su šanse da nan se dica vrate sa izleta!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net

Autor 28.4.2015. u 10:24

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija