Bojan Tončić o Nikolićevom izvinjenju: A šta je sa zločinima države?!

tačno.net
Autor/ica 26.4.2013. u 12:27

Znači, krivci su vikend-silovatelji i pljačkaši, jajare, kokoškari.

 

Bolje je kada se predsednik Srbije za zločine Srba izvinjava susednoj državi, u ovom slučaju Bosni i Hercegovini, nego kada širi mržnju konstatacijama poput onih da nijedan Srbin neće reći da je u Srebrenici počinjen genocid, odnosno da je Vukovar srpski grad. Ili, pak, da je Dodikov brlog srpska država. Intervjuom Tomislava Nikolića TV BH prekinuto je, valjda zauvek, antićevsko bauljanje srbijanskog predsednika mračnim spoljnopolitičkim lavirintima koje se temeljilo na stradanju Srba – Nikolić nije priznao da su Srbi u Srebrenici počinili genocid, a izvinio se ” zbog svih zločina koje je u BiH u ime naše države i naroda učinio bilo koji pojedinac”.

Izvinjenje je, nimalo nevažno, prvo bezuslovno u dvodecenijskim pokušajima da se – o ovome je reč – relaksiraju odnosi krvnika i postradalih; neće zadovoljiti žrtve, njih se ne tiče nikakav politički trenutak, štaviše, povređuje ih pozivanje na bilo kakve aktuelne okolnosti. Ne žele osvetu majke Srebrenice i Žepe, preživeli Bošnjaci u istočnoj Bosni, žrtve državnih formacija Srbije “Tigrovi” i “Škorpioni”, Srpske dobrovoljačke garde. Njima je dovoljno da stradanje i nevinost njihovih najbližih budu priznati, to je godinama unazad jasno svakom ko je smogao hrabrosti da razgovara sa njima.

Ovde nije reč o žrtvama, utoliko svaka priča o izvinjenju postaje bespredmetna. Možda bi se predsedniku Srbije mogla pronaći i neka olakšavajuća okolnost, eto, nikada nije radio ništa slično, nije se dovoljno pripremio. Možda i ne, podsetimo li se temeljne pripreme za umišljajnu bruku države u Ujedinjenim nacijama, na raspravi o Haškom tribunalu. Konačno, kakva je vrednost izvinjenja koje dolazi iz države  – a upravo je ona njime abolirana – u čijim su bezbednosnim formacijama ljudi krvavih ruku, a na ulicama hodajući sindromi (odaberimo toponim za pridev), beskrupulozno žrtvovani u ime nečasnog, ponižavajućeg zaborava. Srbija može da ih podnosi i odlikuje, neka za to ne traži priznanje, ona nije država kojoj na šalteru nedostaje jedan dokument, pretpostavimo, bez suvišne bolećivosti, da se ka šalteru stvarno zaputila.

U kratkom izvodu iz emisije Intervju 20, koji je objavljen na Jutjubu i koji prenosi portal Klix.ba, Tomislav Nikolić je, na pitanje o genocidu u Srebrenici, najpre rekao da on mora da se dokaže, ali i dodao da on “kleči i traži pomilovanje za Srbiju zbog tog zločina”. Na opasku da sve ukazuje na to da je u Srebrenici počinjen genocid, Nikolić je odgovorio da i “sve ono što se dešavalo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji ima karakteristike genocida”.

Ako neko tvrdi da srebrenički genocid treba dokazati, nije reč o stavu, nego o činjenici da imamo posla sa čovekom koji, ipak, laže, ili mnogo toga ne zna za mesto na kojem je. A tvrdnja da  “sve ono što se dešavalo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji ima karakteristike genocida”, više liči na nekakvu pesničku igrariju, nego na stav ozbiljnog čoveka. Izviniće se Nikolić “za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda počinio bilo koji pojedinac iz našeg naroda”. Neke, međutim, nije pomenuo.

Znači, krivci su vikend-silovatelji i pljačkaši, jajare, kokoškari. A šta će biti sa zločinima koje je država počinila u ime istog naroda. Ona država koja je ubice opremala obučavala, vadila sa robije. Njih nije pomenuo. Još jedan umišljaj, možda neko i zaboravi isključivo državne ubice u redovima Srpske dobrobvoljačke garde, “Tigrova”, “Škorpiona” koje su, pokatkad menjajući uniforme, bile na svim mestima gde se ubijalo, pljačkalo i uništavalo. To je bio državni projekat, za to nema izvinjenja.

Nikolić je najavio odlazak u Srebrenicu, pretpostavimo da ga je pozvao Bakir Izetbegović čija je poseta dobre volje Beogradu gest koji uveliko prevazilazi bilateralne odnose dve države: “Da bismo išli u budućnost moraćemo na momenat zastati, okrenuti se i zagledati se u prošlost. Zagledati se u ono šta se desilo u Srebrebnici, još jednom pogledati snimak onoga što su uradili svojedobno ‘Škorpioni’ u BiH i shvatiti da se onakva stvar desila 8.372 puta. Treba se s time suočiti. Ili pak, otvoreni grad Sarajevo. U 42 mjeseca opsade, u tri ledene zime, u oko hiljadu granata dnevno, svaki treći Sarajlija je ranjen, svaki deseti je umro. Treba se s time suočiti, mi ne tražimo nikakvu osvetu, ali tražimo da se ta istina sagleda“, rekao je Izetbegović u Beogradu.

Nešto ranije, blago je upozorio  Nikolića da se ne igra suverenitetom BiH: “Normalizacija odnosa i bolja saradnja sa Bosnom i Hercegovinom trebao bi biti interes Republike Srbije, ali i njena neizbježna obaveza na putu integriranja u Evropsku uniju. Izjave predsjednika Nikolića kojima dovodi u pitanje suverenitet Bosne i Hercegovine, genocid u Srebrenici ili ulogu pojedinih optuženika za ratne zločine mogu samo nanijeti štetu zemlji na čijem je čelu i usporiti započete procese pomirenja i normalizacije u regiji”, poručio je član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović.

Nakon studijskog izvinjenja Tomislava Nikolića u TV BH, ostaje zaključak da je, nekako selimovićevski, pokušao, ali nije uspeo. Bilo bi bolje za njega da je pokušao nešto dobro. I za građane Srbije.

e-Novine

tačno.net
Autor/ica 26.4.2013. u 12:27