Božićni obid

Autor 26.12.2011. u 21:25

Božićni obid

Mama je za Božić ispekla tuku sa mladim kumpirima. Tuka i kumpiri su dimili se na padeli. Mi obitelj smo sidili oko stola da počećemo obid. Sa nama je sidijo jedan barba. On je imao dugu kosu i bradu. Barba je bijo obučen u jednu kafenu vriću sa konopom umisto pojasa. Vrića je bila cila flekava i škicava. Barba je na nogama usrid zime nosijo sandale. Ja sam njega pitao: „A koji si ti?“ Barba je zagledao se u mene sa plavim očima i rekao je: „Ja sam oni šta ne postoji!“

Mama i tata su zapiljili se u mene sa čudilom. Onda je tata mene pitao: „Alo, oškoprc, sa kim ti to pričaš?“ Ja sam rekao: „Sa nikim!“ Tata je rekao: „Kako sa nikim kad sam te lipo čuja da pitaš a koji si ti?“ Ja sam rekao: „Taj šta sam ga pita reka mi je da ne postoji!“ Tata je dignijo livu ombrvu i pitao je: „Ako ne postoji, kako ti je moga išta reć?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Neam blage!“ Onda je barba meni rekao: „Bolje bi bilo da i ovi šta postoje malo manje seru, a?“ Ja sam rekao: „Tu se slažem! Apso bladi lutli!“

Tata je cijuknijo: „Molim?!“ Mama je cijuknila: „Molim?!“ Ja sam zašutijo. Onda je barba nagnijo se nad padelu i rekao je: „Reci materi da joj tuka miriše prva liga!“ Ja sam rekao: „Reci joj ti, meni neće virovat!“ Barba je rekao: „E, al mene neće čut!“ Ja sam rekao: „Bolje da tebe ne čuje nego da meni ne viruje!“ Onda je mama dreknila: „Robi! Šta ti to drobiš, dite božje?! Pari da spikaš sa nekim koga nema!“ Ja sam u roku hitno začepijo labrnju. Mama je podviknila: „Da čujem! O čemu se radi?“ Ja sam rekao: „Radi se o tome da ti tuka miriše prva liga!“ Mama je nasmjehuljila se i rekla je: „Aj baš ti fala!“ Ja sam rekao: „Nemoj zafaljivat meni, nego njemu!“

Mama i tata su gledali u mene sa težim izneredom. Onda je mama rekla: „Čekaj malo, sinak! Jel to znači da je tebi sad ovi tren neko reka da moja tuka miriše prva liga?“ Ja sam rekao: „Znači!“ Mama je pitala: „A ko ti je to reka?“ Ja sam rekao: „Niko!“ Tata je podviknijo: „Kako opet niko, jebaga jarac?!“ Ja sam rekao: „Taj šta mi je reka je reka da ne postoji!“ Tata je viknijo: „Ako ne postoji, kako ti je moga išta reć, debilu?!“ Ja sam rekao: „E pa neam blage! Pitaj ga ti!“ Tata je dreknijo: „Kako ću ga pitat kad ne postoji?! Šta je tebi u glavi, blesane?!“ Barba je rekao: „Čoviče, koliko ovi šta postoje mogu srat, to nije normalno!“ Ja sam rekao: „Tu se slažem! Apso bladi lutli!“

Tata je fljasnijo sa rukom po stolu i rekao je: „E sad bi bilo dosta! Oš da te sa božićnog obida isprašim drito u ludaru?“ Samo mama je uletila: „Ček malo, nemoj se drevit… Sine, jel ti to nekog vidiš za ovim stolom?“ Ja sam rekao: „Vidim!“ Mama je pitala: „A koga to vidiš, mišu?“ Ja sam rekao: „Vidim svih nas!“ Mama je rekla: „Znam to, al osim nas familije?“ Ja sam rekao: „Samo ovog barbu šta sidi između tebe i tate!“ Mama je rekla: „Kako? Pa tu je prazna katriga!“ Ja sam rekao: „Ne vidim katrigu, jer pošto on sidi na njoj!“ Tata je pitao: „Ko sidi, čoviče? Kako taj izgleda?“ Ja sam rekao: „Onako obično, pari klošar! Ima dugu kosu i bradu, obučen je u vriću i nosi sandale!“ Mama je rekla: „Ček malo, jebate led, pa to sliči na…“ Tata je rekao: „Je, jebate, to sliči na…“ Ja sam rekao: „Na Krista Kralja!“

Tu je najprvo uletila kraća šutavica. Onda je tata zakolutačijo sa očima i rekao je: „O srceliti irudovo…“ Barba je meni rekao: „Gubo jedna cinkaroška!“ Ja sam njemu rekao: „Nisam te tija cinkat! Viš da su me stisli!“ Barba je rekao: „Aj muči, Judo!“ Ja sam rekao: „Nisam ja Juda nego Robi K. iz trećeg a!“ Mama i tata su zableušili se sa zinutim ustima. Barba je rekao: „Jesi, jesi Juda, fale ti muda! Tako bi me i Rimljanima proda!“ Ja sam rekao: „Nisu moji mama i tata Rimljani nego Hrvati!“ Barba je rekao: „Oho, misliš da im je to preporuka! Hrvati su još gori!“ Ja sam rekao: „Nemoš vriđat cili narod, Židove!“

Onda je mama poskočila na katrigi i viknila je: „Ajme meni, gospe moja! Dite mi je poludilo! Ovo je za juriš u likara!“ Tata je cijuknijo: „Nema greške! Moramo hitno zvat hitnu!“ Ja sam pitao: „Šta će mi hitna?“ Barba je pitao: „Šta će mu hitna?“ Tata je rekao: „Za početak će ti zavidat jednu imekciju, mišu, pa će ti možda odma bit bolje!“ Ja sam viknijo: „Ne triba meni imekcija!“ Barba je viknijo: „Ne triba njemu imekcija!“ Tata je rekao: „Kako ti ne triba kad vidiš bile miševe! Biće imaš fibru četresjean koma pet!“ Ja sam rekao: „Ne vidim ja bile miševe nego Krista Kralja!“ Tata je podviknijo: „Nema tu nikakvog Krista Kralja, klipsone! Halucimiraš trista na sat! Vidiš ono šta ne postoji!“ Ja sam dignijo kažimprst uvis i rekao sam: „Ako Krist Kralj ne postoji, zašto mi onda slavimo Božić?“

Tu je za stolom uletila tišinčina i dumanje. Onda je tata rekao: „Samo malo, samo malo… Zar ti nije on sam reka da ne postoji?“ Ja sam rekao: „Je! Al ako ne postoji, kako bi mi moga išta reć?“ Tata je podviknijo: „Tako šta si uprdija u glavu nekakve pizdarije!“ Ja sam rekao: „Okej, ako je tebi Krist Kralj nekakva pizdarija i ako u njega ne viruješ…“ Tata je zarežao: „Nemoj imsinuirat! Nije on meni inače pizdarija, nego samo kad ga ti izmisliš!“ Ja sam rekao: „Zašto bi ja izmišlja nešto u šta ti inače viruješ?“ Tata je dreknijo: „Zato šta si za u ludaru, degenu! Puka si na mozak, eto zašto!“ Mama je stisnila oči i rekla je: „Ili nas samo prca, a?“ Onda je tata isto stisnijo oči. Onda je on rekao: „Tačno! Možda nas pantagana samo jebe u glavu da nam se oladi božićni obid! To bi sličilo na njega!“ Ja sam slegnijo ramenima i rekao sam: „Okej! Al ako mi još nismo počeli sa obidom, i ako ovde nema Krista Kralja, zašto onda tuki fali livi batak?“

Onda je barba zafrljacnijo kost iza sebe i rekao je: „Jebešga, nisan moga odolit!“ Mama i tata su gledali u padelu sa komom i hororom. Na padeli je bila tuka bez livog batka. Tata je mami rekao: „Ženo, šta se ovo događa? Jesi ti to ispekla tuku imvalida?“ Mama je rekla: „Nisam, bila je tuto kompleto!“ Onda su njih oboje zapiljili se u moju sestru Damjanu. Damjanica je za stolom jela čokolino iz zdjelice. Onda je mama uzela perun i badala je po njenoj zdjelici. Damjanica je nju gledala sa čudilom. Onda je mama nju pitala: „Zlato mamino, jesi ti možda namočila batak u čokolino?“ Damjana je rekla: „Nisam!“ Mama je pitala: „Pa di je onda?“ Damjanica je rekla: „Izija ga je oni barba!“ Mama i tata su graknuli: „Koji barba?!“ Damjana je rekla: „Oni sa bradom! Šta na sebi ima vriću i sandale!“ Mama je arlauknila: „Aaaaaaaaaaaghh….“ Tata je arlauknijo: „Aaaaaaaaaaaghh…“

Mama i tata su posli sidili za stolom u teškoj tupaji. Oni su šutili sa iskobečenim očima. Onda je mama zlamenovala se i rekla je: „Bože moj, bože moj! Dica nam za božićnim obidom vide Krista Kralja, a mi ga ne vidimo! Pa šta je to, gospe moja?“ Barba je rutnijo i rekao je: „Šta ova tvoja mater oće reć? Da je religija priča za malu dicu?“ Tata je rekao: „Ili nas sin i ćer prcaju u glavu ili smo mi izgubili viru! Nema treće!“ Mama je uzdahnila i rekla je: „Ne bi mene moja Damjanica prcala! Ona je mamino malo zlato!“ Tata je rekao: „Ne bi ni mene! Ona je tatino srculence!“ Mama je opet zlamenovala se i rekla je: „Gospe moja! To znači da smo mi izgubili viru!“ Barba je mašijo se prema tuki i rekao je: „A saćete izgubit i desni batak!“ 

    T-portal                                                                         

Autor 26.12.2011. u 21:25

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija