Ćevapi za generale

Autor 4.4.2011. u 02:36

Ćevapi za generale

Mi ekiposi smo prije ručka uletili u Makija na ćevape. Sa mnom su bili moj drug Dino i onaj Kane Šteta. Kane je Makiju rekao: „Maki, aj daj nam svakom po lepinjicu, sa svim dodacima!“ Maki je privrtao ćevape na gradelama i rekao je: „Evo, još pet minuti da mi lipo porumene i biće gotovo!“ Samo onda je neko iza nas rekao: „A zaboravili smo da je danas korizmeni petak, a?“

Tamo su za stolićom sidili onaj Bezmalinović i onaj barba Ilija šta ga svi zovu hvidraš. Mi smo u njih gledali sa lakšom tupajom. Barba Ilija je nama rekao: „Šta je, šta ste sad zinili? Zar nije prisvitli kardinal reka da petkom se triba postit za naše generale?“ Bezmalinović je uletijo: „A i fra Ive je u nedilju na misi to posebno istaka!“ Barba Ilija je rekao: „Ko ne posti, ićemu na dušu kad naše generale u Hagu osude na dvista godina robije!“ Bezmalinović je rekao: „Dabogda izdajnicima svaki ćevap pa na štumik ka bovan!“

Samo onda je Maki itnijo kuhinjsku na šank i podviknijo je: „Dobro, jebemu sveca, šta ste se vi dva nasrali cilo jutro u mojoj čevapčinici, je li?!“ Barba Ilija je rekao: „Ništa, jebate, pijemo po sokić i mineralnu!“ Maki je rekao: „Pa ko je vidijo u čevapčinici pit sokić i mineralnu! Eno vam kafić priko puta! Nemojte mi ovdi tlačit mušterije!“ Bezmalinović se nakeserijo: „He-he, al triba neko zabilježit ko sve ne poštiva post za generale! Triba neko vodit strogu evidemciju, moj miki!“ Barba Ilija je rekao: „He-he, rasporedili smo se mi hvidraši po svim pečenjarnicama i fast fudovima! Ima nas i po mesnicama! Da tačno sinjamo pizdune šta se ne žele ničega odreć za naše heroje!“

Onda sam ja stavijo ruke na kukove i pogledao sam mrgaški prema barba Iliji. Ja sam njemu rekao: „Slušaj ti, fosilac! Ako si mislija da se ja neću ničega odreć za hrvacke generale, tu si se malo teže zajeba!“ Barba Ilija je rekao: „Ma nemoj? A šta si onda uša u čevapčinicu?“ Onda sam ja okrenijo se prema Makiju i podviknijo sam: „Maki, odričem se kapule!“ Onda je moj drug Dino uletijo: „Ja se odričem ajvara!“ Kane Šteta je rekao: „Ja ću i bez kapule i bez ajvara!“ Maki je nama dao po lepinjicu i rekao je: „Hrvacka živi vječno!“

Posli smo mi tri banditosa sidili na zidiću iza trafike i žnjopali smo ćevape. Plus smo uz mumanje mrmorili da ludilo su i prva liga. Onda sam ja rekao: „A ruljo, a isto zamislite sad da naši generali budu osuđeni zato šta mi ždrokamo ćevape, a?“ Dino i Kane su u roku odma zakočili se sa žderaonom. Oni su piljili u mene sa izneredom. Onda je Dino rekao: „A jebaga led, Robi, pa nismo mi jedini koji jedu ćevape!“ Kane Šteta je rekao: „Tačno! Pun kurac svita petkom jede ćevape!“ Ja sam rekao: „Pa to i govorim! Zamislite da naši generali budu osuđeni zato šta pun kurac svita petkom jede ćevape! A?“

Dino je uzdahnijo i rekao je: „To bi bija užas!“ Kane je uzdahnijo i rekao je: „To bi bila tragedija!“ Ja sam zamahnijo sa kažimprstom i rekao sam: „Ne samo užas i tragedija, dame i gospodo, nego bi to bila i kolektivna krivnja!“ Kane je pitao: „Šta je to korektivna krivnja?“ Ja sam rekao: „Kolektivna, dragi kolega, kolektivna!“ Dino je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Čekaj sad, to mi je malo žešća filozofija, jebaga patak! Teško mi te pratit!“ Kane Šteta je rekao: „I meni! Mislim, problem je stravično zanimljiv, poštovani kolega, al ja o tome ne mogu gladan razmišljat!“ Dino je rekao: „Ni ja!“ Ja sam rekao: „Okej! Ajmo prvo izist, pašmo sve ispočetka!“

Onda smo mi na zidiću nastavili sa žnjopanjem ćevapa. Plus smo uz mumanje mrmorili da genza su i pluskvamperfa. Kad smo poždrokali onda smo obrisali masne ćunke i itnili smo papire iza trafike. Onda sam ja rekao: „A ruljo, a isto zamislite sad da naši generali budu osuđeni zato šta smo mi smazali ćevape, a?“ Dino je rekao: „A jebega led, Robi, pa nismo mi jedini koji jedu ćevape!“ Kane Šteta je rekao: „Tačno! Pun kurac svita petkom jede ćevape!“ Ja sam rekao: „Pa to i govorim! Zamislite da naši generali budu osuđeni zato šta pun kurac svita petkom jede ćevape! A?“ Dino je rekao: „Pitanje je rektoričko, poštovani kolega, jer pošto smo ćevape već smazali!“ Ja sam rekao: „Da, al zašto smo ih smazali?“ Kane Šteta je rekao: „Kako zašto? Nismo imali blage da će se to izrodit u zločin!“

Posli ćevapa sa ekipom sam ja odgibao doma kod kuće na obid. Mama je stavljala na stol pohane šnicele i pire. Tata je sidijo ispred pijata i trljao je ruke. Mama je mene pitala: „Oš ti jedan šnicel, mišu, iliš odma dva?“ Ja sam rekao: „Nijedan, fala! Ja bi samo čašu vode!“ Mama je zinila: „Ručaćeš čašu vode?“ Ja sam rekao: „Može malo juhice! Al samo ako je nemasna!“ Mama je rekla: „Nema juhice, sori!“ Ja sam rekao: „Onda čašu vode!“ Tata je mene pitao: „A koji ti je klinac? Jesi bolestan?“ Ja sam rekao: „Korizmeni petak mi je! Postim za naše generale!“

Mama je iskobečila oči od zbunjoze. Tata je u roku munja navalijo na pohani šnicel. Mama je stavila ruku na usta i rekla je: „Asti mande, ja skroz zaboravila… Pa moramo, mišu, isto nešto jist!“ Ja sam rekao: „Ne dolazi u obzir! Prisvitli kardinal je strogo naredija da postimo! A i fra Ive je to posebno istaka na misi!“ Tata je u tri zalogaja satra pohani šnicel i odma je ćopijo drugog. Mama je rekla: „Ma to se samo tako reče, mišu! Al možemo ipak nešto žvaknit za preživit!“ Ja sam dignijo ombrve i rekao sam: „Ne može se postit napola, mama! Rađe ću se odreć šnicela, nego da meni ide na dušu ako naši generali popiju dvista godina robije!“ Mama je zlamenovala se i cijuknila je: „Ajme jadni ljudi, dobro govoriš… Al mogli bi barenko malo pirea, a? To je skroz posno!“ Ja sam dignijo bradu i rekao sam: „Čaša vode će bit dovoljna!“ Tata je munjevito satra drugi šnicel i odma je ćopijo trećeg.

Mama je sa tugicom gledala u pijat. Ja sam otpijo guc vode i mrmorijo sam zdravomariju. Tata je njupao tuta forca. Mama je njemu podviknila: „A šta ti cilo vrime mučiš, koji kurac?!“ Samo tata je baš utrpa komad trećeg šnicela u usta i nastavijo je sa ždrokanjem. Mama je dreknila: „Čuješ li me, debilu?!“ Tata je rekao: „Ne mogu govovit punim uftima! Nije pviftojno!“ Mama je rekla: „A pogleaj se samo, seljačino jedna bezdušna! Mi dva ovde postimo ka pristojni kršćani, a ti se obžderavaš ka prasac!“ Tata je rekao: „Pa to je u vedu!“ Mama je viknila: „Šta je u redu?! To šta se tebi jebe i za korizmu, i za Hrvacku, i za digmitet domovinskog rata?! Di ti je savjest, majmune?! Kuri te bolac šta će oni jadnici zbog tebe trunit u zatvoru!“

Moj tata je progucao zalogaj i rekao je: „Vi postite zato da pomognete našim generalima, šta je za svaku pohvalu! A ja jedem zato da postanem hrvacki general! To je više faza potpore, bereš?“ Mama je gledala u njega sa hororom. Ja sam nagnijo se prema tati i pitao sam: „Posli tri pohana šnicela ćeš postat hrvacki general?“ Tata je rekao: „Ovkors!“ Ja sam rekao: „Aj baš da vidimo i to čudo!“ Mama je zakolutačila sa očima i rekla je: „Koji bolesnik, majko isukrstova! Od svih ljudi na svitu ja sam se morala udat za najvećeg kretenoida!“ Onda je tata na miru stuka treći šnicel. Ja i mama smo šutili i piljili smo u njega. Plus je mami curila slina iz usta. Kad je završijo sa žderom tata je obrisao ćunku sa salvetom. Onda je on nas značajski pogledao. Onda je rutnijo i rekao je: „Časni sude, nisam kriv!“

                                                                                                   Robi K. (IIIa)

tportal.hr

Tagovi:
Autor 4.4.2011. u 02:36

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija