DEMARKACIONA LINIJA RUŠI(LA) VLADU?

Dr . sci. Husnija Bitić
Autor 1.11.2017. u 16:07

DEMARKACIONA LINIJA RUŠI(LA) VLADU?

Nekadašnji omladinski centar, Boro i Ramiz, nekada dika Prištine

Nova Kosovska Vlada: Srbima tri ministarstva, Pacoliju četiri…

Kosovski generalni izbori održani 11. juna 2017. godine vlada je izglasana 08. septembra, nakon isteka tri meseca. Nije to mnogo, imajući u vidu da je prethodna vlada, premijera Isa Mustafe izabrana punih šest meseci nakon završenih izbora (08/06 – 08. decembra 2014.g). Sastavljanje vlade na Kosovu uvek je problematično, uz mnogo trzavica, optužbi, vređanja, psovke, pretnje i svakojakih drugih problema.

Na prethodnim izborima iz 2014. g. “pobedila“ je PDK, partija koja je i do tada bila na vlasti. Međutim, opozicione partije, DSK, AAK, LVV i Nisma se udružuju, zaključuju sporazum, da ni pod koju cenu ne dozvole dotadašnjim vlastima da ponovo vladaju. Kako je ova posleizborna koalicija imala dovoljno poslanika da izabere skupštinske organe i obrazuje vladu, pristupili radu, sazvali Skupštinu i izabrali predsednika, Isa Mustafu, predsednika DSK, za predsednika najvišeg organa vlasti.

“Pobednici“, iz PDK, nisu hteli ni po koju cenu da izgube vlast pa se obraćaju Ustavnom sudu sa zahtevom da odluka o izboru Isa Mustafe bude poništena. Ustavni sud pozivajući se na odredbe Ustava, ništi tu odluku, jer po Ustavu Kosova, predsednik Skupštine mora da bude iz redova partije koja je dobila najviše glasova. Tako da je Kosovo ostalo bez predsednika Skupštine i vlade punih šest meseci. Za svo ovo vreme, svi su ostali na svojim pozicijama. Opozicija nije glasala za predsednika skupštine, oni koji su dobili najviše glasova na izborima nemaju dovoljnu većine i svako na je svojim pozicijama.

Posle mnogih mudrovanja, optužbi i međusobnih psovki, pozivaju se u ambasadu SAD-a, predsednici PDK Hashim Thaqi i predsednika DSK Isa Mustafa, gde se dogovaraju za veliku koaliciju, PDK i DSK. Još pre nego što je sastanak u ambasadi SAD završen, iz posleizbotne koalicije počele su optužbe na račun Isa Mustafe i DSK, za izdaju.

Iz ovog sporazuma proizilazi, da se bira koaliciona vlada na čelu sa Isa Mustafom (izabrana 08/12.2014), ali i to da, na sledećem izboru za predsednika Republike, DSK podrži kandidaturu Hashima Thaqija iz PDK. Ispostavilo se da nije samo koalicioni sporazum za izbor vlade, već trgovinski ugovor na duže staze.

Vlada je osnovana ali se opozicija ni u jednom trenutku nije smirila. Na svakojake načine je organizovala ometanje rada vlade, pa i do fizičkih napada na premijera i pojedine ministre. Oštećenje službenih automobila krišom noći i zapaljivanje istih postalo je uobičajena praksa na Kosovu. Upotreba suzavca u Skupštini za vreme zasedanja, maltene postala je rutinska stvar. Jednom je došlo i do gađanja zoljom na tu zgradu, na sreću, kada nije niko bio unutra, ali je došlo do materijalne štete.

Vlada je 15. avgusta 2015. g. potpisala Demarkacioni sporazum sa Crnom Gorom. Opozija je osporila ovaj sporazum, navodno se “poklanjaju“ Crnoj Gori 8.200 hektara, da zacrtana linija ostavlja dva planinska prevoja, Čakor i Kulu, unutar Crne Gore, a granica je upravo na tim prevojima bila ranije. Ovoj vladi se prepisuje kao greh i to, što je u 2013. u razgovorima Srbije i Kosova u Briselu, dogovoreno osnivanja Zajednice srpskih opština na Severu Kosova, iako su taj dogovor svojovremeno prihvatili u skupštini i delegati opozicije.  Vlada Ise Mustafe je pokušala nekoliko puta da sporazum o Demarkacionoj liniji stavi na glasanje, ali uvek ga je u poslednjem trenutku povukla, jer nije uspevala da obezbedi potrebnu većinu poslanika (81 od ukupnih 120).

Ramush Haradinaj, bio je najglasniji pobornik za obaranje vlade, protiv ratifikacije Demarkacionog sporazuma sa Crnom Gorom i osnivanjem Zajednice srpskih opština. On je nekoliko puta izašao na teren da premeri teren, razgovarao sa meštanima “spornog područja“, kojima je obećao, da dok kuca junačko srce njegovo, sporazum o linijskom razdvajanju sa Crnom Gorom i Zajednica srpskih opština neće proći.

Za svo vreme opozicija radi na obaranju vlade, a vlada nastavlja sa radom i uporno tvrdi da vanrednih izbora neće biti. Vlada će završiti svoj mandat polovinom 2018. Međutim desilo se čudo, vladu nije oborila opozicija nego pozicija. Na proleće ove godine opozicija je uspela da stavi na dnevni red Skupštine, predlog o nepoverenju vladi. Zasedanje je zakazano za 12:00 h. Glavni odbor, PDK tj. partnera u vladi, održo je sastanak u 10:00 h, dva sata pred početak rada Skupštine, gde se odlučuje da podrže opoziciju.

isamustafa

          Poslednji govor Predsednika Vlade Isa Mustafe u Skupštini, pre njenog obaranja

U Skupštini poslanici PDK se priključuju opoziciji. Za pad vlade glasalo je 78 poslanika, dok je njih 25 bilo protiv, a tri poslanika su ostala suzdržana. Za izglasavanje nepoverenja glasali su i poslanici Demokratske partije Kosova. Znači oborili su svoju sopstvenu vladu.

Posle ovakvog raspleta, Predsednik Republike raspisuje vanredne generalne izbore za 11. juni. Ponovo počinje trgovina i dogovaranja. Podučeni iz prethodnih izbora i odluke Ustavnog suda, PDK, AAK i Nisma dva sata pre isteka roka za prijavljivanja koalicija, zaključuju sporazum o zajedničkoj izbornoj listi. Ramush Haradinaj, predsednik AAK, koji je bio i najveći protivnik vlade PDK – DSK, do 40-45 minuta pre zaključenja ovog sporazuma uporno je izjavljivao da, i sa crnim đavolom može da se dogovori, ali sa PDK, nikako i nikada neće, po bilo koju cenu. Ali kada mu je je ponuđeno mesto premijera, on se menja za 180 stepeni, “zaboravlja“ obećanja, optužbe, psovke, uvrede i sve što je rekao. Oberučke prihvata bratstvo sa najžešćim protivnicima.

I ovi izbori kao i prethodni, pokazali su da je kosovsko društvo jako podeljeno. Društvo je malo a političkih partija, obećanja i razočaranja mnogo. Sada ako se posmatraju pojedinačno, PDK, dosadašnja najveća politička partija na Kosovu, doživela je katastrofalne rezultate. Za 16 poslanička mesta izašla je siromašnije od prethodnog skupštinskog sastava. PDK ima samo 22 poslanika, prethodno je imala 38. Istini za volju njihova predizborna koalicija je dobila najviše glasova ali ne i da pređe prag od 50%, koji omogućje izbor organa vlasti. Koalcija PDK, AAK i Nisma, tkz. PAN (PDK, AAK, Nisma), imaju ukupno 39 mesta (PDK 22, AAK 11 i Nisma 6). Za formiranja vlade treba minimum 61 poslanik. Druga predizborna koalcija DSK, AKR i Alternativa dobili su 29, dok pokret Samoopredeljenje LVV, pojedinačno najviše 31 mandat. Kada bi se dogovorili ova dva subjekta, mogli bi formirati vladu jer osim svojih 60 poslanika lako bi mogli pridobiti bar još jednog poslanika manjina koji imaju 10. Po deset garantovanih poslaničkih mesta imaju srpska manjina i druge manjine. Međutim srpska manjina se diriguje iz Beograda, kojoj je suflirano da, nikako ne podrže vladu u kojoj učestvuje pokret Samoopredeljenje. Ali jedan od razloga ne saradnje između LVV i DSK, je to što je LVV podneo 72 krivične prijave protiv Ise Mustafe, sada premijera u ostavci. To je bio nepremostivi jaz između ova dva politička subjekta za dogovaranje neposredno posle završenih izbora.

Taman kada su počeli neki inicijalni kontakti između LVV i DSK, Begjet Pacoli, predsednik AKR, predizborni koalicioni partner DSK i Alternative, je uvideo da on sa svega tri poslanička mandata bolje će proći ako “izdaje koalicione“ partnere i priključuje se koaliciji PAN (PDK, AAK i Nisma). Pacoli i Ramushu Haradinaj, potpisuje novi koalicioni sporazum da, on lično, Begjet Pacoli, dobije mesto prvog Potpredsednika vlade i Ministra spoljnih poslova. Za njegovu partiju obezbedio je četiri ministarstva i sedam zamenika ministara. Čak više, sporazumom se predviđa da na budućim izborima za predsednika republike ova koalicija podrži Pacolija za predsednika. I još nešto, sporazumom je predviđeno da ministre iz Pacolijeve partije, neće moći smeniti predsednik vlade. On samo može predložiti a gospodin Pacoli odlučuje! Haradinaj pristaje na sve, samo da bude premijer. Kao što smo već rekli, iz Beograda, su dati saveti da podrže Haradinaja (koji je na crvenoj listi Interpola, po nalogu Srbije), za premijera. Uoči zasedanja Skupštine za izbor vlade, poslanici srpske liste obavestili su mandatara, da sutra, malo pričekaju sa početkom rada Skupštine, jer oni u 09:00 sati imaju sastanak u Beogradu, gde će dobiti poslednje instrukcije, ali svakako će stići na izglasavanje vlade. Obećanje su održali, kada su završili sastanak u Beogradu, obavestili su telefonom predsednika Skupštine da polaze za Prištinu. U toku putovanja još dva puta se javljali dokle su stigli. Najzad svaka dilema je otklonjena, kad su se javljali sa graničnog prelaza za Kosovare a administrativnog prelaza za Kosovce, da su za tili čas u Prištini.

Svima je laknulo, kada su ušli u salu poslanici srpske liste. Oni su pristali da izglasaju Haradinaja za premijera iako im je ponudio samo tri ministarska mesta (obećao im četiri). Nova Vlada Kosova ima pet potpredsednika, 21 ministarstvo. Prethodna vlada je imala za svakog ministra po četiri zamenika, koliko će imati ova, ne znamo ali najmanje svaki ministar će imati bar još po dva zamenika u to smo sigurni.

ramuš

Ramuš Haradinj i njegov kabinet polažu zakletvu u Skupštini Kosova 08/09/2017.g.

Najzad posle burnih događaja, vlada počinje sa radom. Novi premijer, potpisuje prvi akt u svojstvu predsednika Vlade Kosova. Potpisuje rešenje o razrešenju dužnosti Komisije za utvrđivanje Demarkacione linije između Kosova i Crne Gore i imenuje novu. Odobrena su finansijska sredstva u iznosu od Ꞓ49.000, te komisija počinje sa radom.

Svakodnevno se objavljuju novi nalazi nove komisije, ispostavilo se da prethodna nije valjano radila. Ministar spoljnih poslova, Begjet Pacoli na brzinu leti do Podgorice, da moli Crnogorce da pristanu na saradnju sa novom komisijom. Međutim njemu je jasno i glasno rečeno, za Crnu Goru problem je rešen. Probleme koje imate vi na Kosovu, rešite ih tamo. Iz Brisla stižu upozorenja da, dok se ne potpiše sporazum o Demarkacionoj liniji, nema razgovora o ukidanju viznog režima za Kosovare. Ambasadori u Prištini prenose upozorenja svojih vlada, da se ne odugovlači sa potpisivanjem sporazuma sa Crnom Gorom i osnivanjem Zajednice srpskih opština. Vreme leti, vlada se već na samom startu suočava sa velikim problemima.

Probleme Demarkacione linije nema samo Kosovo. Slične probleme ima i Hrvatska sa Crnom Gorom,  Slovenijom i Srbijom, ali vlada tamo ni za proteklih 26 godina nije oborena, na Kosovu jeste. U Hrvatskoj Sabor nije gađan zoljom u Prištini jeste. Da li to znači da su Kosovari više temperamentni ili halapljivi za vlast?  Možda i jedno i drugo!!! Zbog Demarkacione linije pre par meseci kosovska vlada je pala, da li se to desiti i drugoj, ostaje da se vidi, ali smirivanje političke situacije i bez trzavica i nadmudrivanja neće moći još dugo.

Novi premijer već na startu se našao u velikim teškoćama. Na jednoj strani do jučerašnja obećanja da, dok kuca njegovo junačko srce, Demarkacioni sporazum kojeg je potpisala prethodna vlada neće biti ratifikovan. On sada vidi da je suočen sa neprevaziđenim problemom, pa je počeo polako da priprema teren za odstupanje. Pre par dana je izjavio, da će predložiti Crnoj Gori da se ponovo razgovara, ali ako ona to ne prihvata, ići će se na arbitražu.  I on je svestan da od arbitraže nema ništa, jer za to je potrebno i saglasnost Crne Gore. Sigurno je i to, da neko od 16 njegovih izabranih savetnika objasni mu, kako problem može da se iznese pred arbitražom, pa počinje da umiri jastrebove, da vidi kako javnost reaguje, počinje da omekša svoj dosadšnji odbojni stav.

I ako bude neki novi nalaz nove komisije, koju je Haradinaj imenovao pre neki dan, to neće imati nikakav značaj. Crna Gora neće prihvatiti nove razgovore. Haradinaj pored obećanja za poništenje Demarkacionog  sporazuma, još je obećao da će Kosovari najkasnije po isteku 100 dana od početka funkcionisanja njegove vladavine, moći putovati širom Evrope slobodno, bez viza. Bez ratifikacije Demarkacionog sporazuma nema razgovora o bezviznom režimu, kažu zvaničnici iz Brisela. Doduše Kosovari već godinama putuju bez viza, ilegalno, kamionima, hladnjačama i provlačenjem ispod žice na granici.

Opozicija tvrdi da Demarkacioni sporazum kojeg je potpisala prethodna vlada, u slučaju da sada bude predložen Skupštini na ratifikaciju, ona neće podržavati. Neće podržavati jer zašto je onda prolongirano dve i pol godine, zašto su dve i pol godine pojeli skakavci, zašto je oborena prethodna vlada? Kako će se odvijati situacija teško je predvideti. Jedno je sigurno, Haradinaj neće dati ostavku pa makar ostao bez i jednog ministra. A Kosovari “već putuju bez viza“.

Dr . sci. Husnija Bitić
Autor 1.11.2017. u 16:07

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija