Dnevnik

Povezani članci

• Obilježen Svjetski dan teatra jubilejom Hadžije Hadžibajramović
• Svetislav Basara: Iza atentata na Zorana Đinđića mora da stoji podosta ljudi
• Za sigurnu budućnost: Put SBB-ovog kadra od uvoza namještaja do pomoćnika ministra odbrane
• Kršćanski krug kredom
• Zlatko Dizdarević: Pobjednički marš desnih ekstremista i terorista ISIL-a
• Nema portala za izbjeglice

Vesti iz zemlje: Ako se sećate fore iz Nadrealista (ako ne, proverite na Youtube) kada na najavu voditelja «Dnevnika»: «a sada vjesti iz zemlje» – pojavljuje se «lik» iz prave rupe u zemlji i kaže: «u zemlji nema ništa novo». E, tako se i ja javljam iz prave rupe zvane zemlja Srbija i objavljujem da ovde nema ništa novo ili bolje rečeno ništa što već nismo pr(e)oživeli. U Srbiji novo-stara tura ludaka je preuzela vlast i najavljuju nam da je do sada bilo teško, ali od sutra smo ga najebali. Dinar u Srbiji stalno pada kao i plate nesrećnih nadničara koji sebe nazivaju radnicima; tajkuni se bogate jer su oni na «prst u dupe» dobri sa svim bitnijim političarima; stari lopovi nam obećavaju reforme i boljitak u privredi; političke «elite» su podelile plen i sada merkaju šta bi još mogli da rasprodaju i gde bi još mogli da se zaduže, ako je to ikako moguće; razni politički avanturisti i jebivetri se bave spoljnom politikom i samo kvare i onako loš rejting Srbije u svetu; Srbija je vratila svoje ekonomske diplomate iz sveta jer nisu ništa napravili osim što su potrošili više od milion dolara na razne bankete i sl.; Vojvodini su oduzeli i ono malo autonomije što joj je preostalo jer je srbijanskim autokratama iz Beograda dojadilo vojvođansko «kurčenje» sa tamo nekim kancelarijama po Briselu; popovi su sa lopata prešli na metalne šipke pri kažnjavanju vernika koji su uživaoci «veštačkog raja»; Kosovo je i dalje naše mada to nije još od prošlog veka, ali daće bog pa će novi car-Lazar povratiti Kosovo serbsko i osvetiti se nevernicima i njihovim slugama… Kada smo već kod Kosova, ne znam da li znate da je u Srbiji ukinuto fantomsko ministarstvo za Kosovo i da sada postoji samo vladina kancelarija  koju vodi jedan od opskurnijih likova naše slavne i herojske novije prošlosti – Aleksandar Vulin koji svoje crno Armani odelo ne skida ni kada ide u posetu preostalim Srbima na Kosovu. I tako, šta da vam pričam… Srbija je oduvek bila puna zanimljivosti i meraka samo što to ovdašnji građani ne umeju da cene pa stalno nešto kukaju i zakeraju: te ne valja ovo te ne valja ono, male nam plate a visoke cene, više hleba neg’ igara itd. i tome sl. 

Vesti iz sveta: A u svetu strašno… Amerikanci odlučili da dohakaju Asanžu i njegovom Vikiliksu po svaku cenu, a tamo, u Diznilendu demokratije i slobode, može i da završi na električnoj stolici ili pak da bude smaknut  «humanom» državnom anestezijom putem koktela raznih otrova. Velika Britanija, tačnije Engleska gde Asanž trenuto obitava, do duše u ambasadi Ekvadora, daje sve od sebe da dotičnog otpremi u Švedsku gde je Asanž optužen za silovanje i seksualno uznemiravanje dve Šveđanke, a odakle bi opet verovatno bio otpremljen za USA jer Švedska uporno odbija da da garancije optuženom da ga neće isporučiti američkim vlastima. Celu ovu zapteljanciju još je dodatno zakomplikovao Ekvador koji je odlučio da Asanžu da azil, a ovu odluku je podržala cela Južna Amerika jer joj je dosta kolonijalne politike Velike Britanije i USA, posle čega je Engleska jako popizdila i zapretila da će upasti u ambasadu Ekvadora i oteti Asanža što je opet malo moguće, ali ‘aj ga znaj… Kada su američki interesi u pitanju diplomatski obziri, suverenost neke države i tome sl. su nebitni faktori jer USA želi da australijskog «izdajnika» kazni zbog toga što je objavio tajne diplomatske depeše, a to je, prema tumačenju američkih vlasti, akt izdaje što se može kazniti i smrću. Kako će se završiti cela ova ujdurma oko najpoznatijeg «curenja» informacija na svetu, to ćemo tek videti, ali fakat je da su sa slučajem Vikiliks vodeće zemlje tzv. Zapada dovele u pitanje sve demokratke vrednosti na kojima oni, inače, tako mnogo insistiraju kada su neke druge države u pitanju. Zamislite da se, na primer, jedan Ekvador ponaša kao Engleska i da uporno želi da izruči «nekog» Asanža Kini jer je objavio tajne informacije ove države. Pa ceo «demokratski» svet, sa USA na čelu, bi ustao u odbranu ljudskih prava, slobodnog mišljenja itd. No, kada su «demokratske» zemlje u pitanju onda izgleda ne važe ista pravila… Osim toga setimo se sramne uloge engleskog pravosuđa u slučaju generala Pinočea…

Slučaj, sada već legendarnih, Pussy Riot uzdrmao je svetsku javnost. Ove tri devojčice su uspele da veliku i moćnu Rusiju, sa Putinom na čelu, dovedu u vrlo nezgodnu situciju. Ruski oligarsi, kako državni tako i crkveni, našli su se u pravom egzistencijalnom paradoksu jer šta god da urade ispašće loše po njih. Ako kazne Nađu, Mašu i Katju, a kaznili su ih sa dve godine radnog logora – što verovatno postoji još samo u Rusiji i Kini, dokazaće svoju slabost jer koriste represivne mere nad tri nemoćne devojčice, a opet ako ih «pomiluju» ruska javnost bi to mogla protumačiti kao slabost vladara. Sada se crkva vadi, pa postfestum oprašta Pussy Riot za njihov ispad u crkvi, a predsednik Putin smatra da je kazna neprimereno velika. Šta će biti, videćemo, ali da se Rusija «nasukala» i izblamirala, i to zbog nekih devojčica-pankerki, ostaje istorijska činjenica zbog koje će Putin kao i ruska Pravoslavna crkva tek da ispaštaju. 

Ostale vesti iz sveta: Japan ne da svoja ostrva Kinezima koji opet ta ista ostrva smatraju svojima… Inače radi se o nekoj hrpi kamenja izgubljenom u moru, ali nacionalni ponos stoji iznad svega, kao onomad kada je Velika Britanija zaratovala sa Argentinom zbog Foklandskih ostrva. Negde požari, negde poplave, a bogami ima i zemljotresa… Nećemo više da ne uznemiravamo i onako sluđenu javnost. 

Sport: Ovaj Novak Đoković se od srpskog šampiona, broja jedan, heroja itd, pretvorio u gubitnika, broja dva kao i u kukavicu jer je opet «fulao» i ostao bez titule u Sinsinatiju i to protiv mrskog nam Federera. Zbog Noleta ostasmo bez još jedne bronzane medalje na olimpijadi, a ta bi nam medalja značila kao i zlatna… I umesto da se iskupi za svoj sramotni poraz u Londonu, on je opet izgubio i to u finalu tako da je sad još dalje od prvog mesta koje je drsko preuzeo Federer.

Košarkaši su nas ponovo razoračarali jer su izgubili od Crnogoraca i to u poslednjoj sekundi. Fudbaleri nam priređuju samo razočarenje za razočarenjem, bilo da se radi o domaćim timovima ili pak o rerpezentaciji; odbojkaši i odbojkašice su nas poprilično obrukali na olimpijadi; vaterpolisti su mogli i bolje; na dočeku načim «olimpijcima» moglo je biti i više vernih patrioata i patriotkinja…. Sram nas bilo! 

Vreme: Kad si sa mnom ne misli na vreme… 

Vesti iz bliskog okruženja: Poručujem Štefici da je puno volim i da je moja malenkost podržava i u dobru i u zlu; Mom najdražem Mostarcu i prijatelju Ameru poručujem preko «Dnevnika» da je on prava ljudina i veliki antifašista i da nastavi da tera bandu fašističku kad god stigne i gde god da mu je zgodno.

Svim dobrim ljudima želim do viđenja i prijatno! A da, umalo da zaboravim, da nas čuje zlo: Smrt fašizmu!!!

 foto: FrancescoMondino