DS i te kako ima razloga da se izvinjava

Željko Pavićević
Autor 15.9.2016. u 12:35

DS i te kako ima razloga da se izvinjava

Stranka se godinama osipala, ali to ne znači da ukoliko na čelo dođe „novo lice“ neće uslediti povratak otpisanih, onih koji su znali da kapiraju i kopiraju. No, ne bi bilo iznanađenje da ukoliko „zajaše“ DS, u cilju da je sačuva, Šutanovac uradi ono što su mnogi pre njega želeli, a javno nisu smeli; napravi dogovor sa Vučićem. To bi samo ubrzalo kraj jedne, sada već tužne priče.

Unutarstranački izbori u Demokratskoj stranci su blizu. Oni su neposredni, istorijski i važni za naše društvo. U trci za predsednika stranke su četiri kandidata. Dok Pajtić i Šutanovac iz trke nisu ni izlazili, Lutovac i Antić su im se u njoj pridružili. Teško je reći da su „nova lica“ i da nisu uradili nešto za stranku, sebe i nas. Ne bi se moglo reći i da su idealni kandidati za prestižnu funkciju unutar nekadašnjeg stožera demokratske opozicije Srbije. No, razlike postoje i upravo one ih profilišu. Po političkim kuloarima kruže priče da, ukoliko se želi videti „ključ u bravi“, valjalo bi da pobede „prodavci magle“, Šutanovc ili Pajtić, a ukoliko su cilj „promene“ treba stati uz Lutovca ili Antića. Od onih sam koji ne žele da vide „ključ u bravi“.

Dragan Šutanovac je jedan od četiri kandidata za predsednika Demokratske stranke i najozbiljniji favorit za tu funkciju. Nije novo lice DS i kompromitovan je. Od gradskog odbornika preko specijalnog savetnika i pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova i predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije dospeo je do funkcije ministra odbrane u drugoj Vladi Vojislava Koštunice i Vladi Mirka Cvetkovića. Iako 2012. godine DS gubi vlast, Šutanovac ne gubi „plaćenu“ funkciju. Postaje narodni poslanik, a kasnije, 2015. godine i ministar policije u „osenčenoj“ Vladi Bojana Pajtića. Dakle, moglo bi se reći da je ovo veoma udobna karijera jednog diplomiranog mašinskog inžinjera bez dana „radnog iskustva“. I tako, dok ga jedni svrstavaju u  grupu „požrtvovanih boraca za pravednu Srbiju“ drugi ga vide kao deo ekipe „nešto obrazovanijih parazita i lovaca na plen”.

U žiži interesovanja, svoje „mesto“ na naslovnim stranama tabloida u Srbiji Šutanovac vidi kao strah vlastodržaca od mogućnosti da se on nađe na čelu Demokratske stranke. Kroz nešto slično je prošao i Dragan Đilas i ne bih mogao da se zakunem da mu je danas loše od „Vučićevog“ marketinga. No, to i nije neki problem. Mnogo veći problem je ono što je Šutanovac prepoznao još pre tri godine, a mnogi u njegovom okruženju nisu, a to je da je DS „brod od šećera i da će propasti ako se nešto ne promeni“. Istina. U te tri godine se desilo more promena. Bojan Pajtić je „smenio“ Dragana Đilasa, Borko Stefanović je napustio „gnezdo“, Kena i Balšone su postali „alfa i omega“ unutar stranke, širom Srbije odbornici DS su najpre sarađivali, a vremenom postajali i deo Srpske napredne stranke, vladalo se iz senke sa ponekim novim kadrom, zajedno sa nekadašnjim partijskim drugovima osvetljavala se Srbija, cupkalo se sa društvom na 6%, finansijski se kolabiralo, otišlo se iz Krunske… Ovakve promene izgleda nisu bile „prave“ ili bar nisu one na koje je mislio Šutanovac. Demokratama nudi „novi aktivizam i nova rešenja“ ali i „internu reviziju koja bi trebalo da proveri odakle stranci toliki veliki dug i da li je osnovan“. Srećno.

Građanima zemlje u kojoj je stanje „dramatično lošije“ od vremena kada su je vodile njegove kolege, Šutanovac nudi  „izmene i dopune zakona koji se tiču problema koji muče sve“. Od 2000. do 2012. godine, koliko je DS na ovaj ili onaj način participirao u vlasti, nisu izgrađene institucije sistema, nisu sprovedene duboke i korenite reforme u obrazovanju i zdravstvu, nije izvršena giljotina propisa i reforma pravosudnog sistema te uveden koncept dobre vladavine. Ali bilo je urađeno nešto drugo. Najpre kroz kohabitaciju sa destruktivnom politikom truta, a zatim i istorijsko pomirenje sa ostacima režima Slobodana Miloševića oličenim u nereformisanoj Socijalističkoj partiji Srbije, stvoreni su uslovi za povratak rigidnog sistema 90-ih i nastanak nove političke snage koja će nekoliko godina kasnije okupirati Srbiju. Ovome svakako treba dodati vođenje nejasne spoljne politike oličene u oslanjanju Srbije na četiri oslonca kao i „kompromisnu“ ekonomsku politiku uz izostanak mikro i makro ekonomskih reformi. U godinama vladanja „na ovaj ili onaj način“, Šutanovac je bio deo „vlasti“. I dok „građani tonu iz dana u dan” zahvaljujući između ostalog i lošoj vladavini stranke iz koje dolazi, Šutanovac nudi rešenja. Kako to da sada zna šta nam je potrebno, a nije znao onda kada je trebao i morao da zna?

Šutanovaca takođe „zanima kako će stranka da ojača i postane stub okupljanja demokratskih snaga“. Plasira priču o nekakvom „kukavičjem jajetu“ iz DSS i Dveri, a u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima. “Dveri i DSS nisu stranke sa kojima mi možemo da imamo zajedničke kandidate i podržavamo jedni druge“, ali zato nije imao problem da se, zajedno sa Kenom, pridruži „skupu“ zbog izborne krađe u organizaciji ovih stranaka. Nije se „žalio“ ni kada je Pajtić pozvao članstvo DS da glasa za koaliciju DSS-Dveri na ponovljenim izborima 2016. godine. Bio je „staložen“ i dok su mu kolege iz stranke „šurovale“ sa SNS po srbijanskim opštinama. Dosledno, nema šta.

Demokrate su, naveo je jednom prilikom predsednik Nove stranke Zoran Živković, “glavni krivac za sve ono što nam se danas događa”. To što je promenio svoje mišljenje kako bi „sačuvao“ stranku ne znači da nije rekao istinu. Šutanovac i Pajtić su deo te Demokratske stranke na koju je svojevremeno mislio Živković. Kao takvi oni ne zaslužuju da vode DS, menjaju Srbiju i njeno društvo. Kroz svoje decenijsko radno iskustvo pokazali su koliko i šta mogu. Rezultati su tu i u procentima – iznose 6,02%. Još da je procenat ceo njihov, bilo bi super. Nija sramota povući se iz politike. Sramota je živeti od politike bez vidljivih rezultata u koje se ne ubrajaju oni lični? DS ima budućnost samo ukoliko raznorazni likovi, nekada smešteni u prva tri reda velike sale Sava Centra, napuste stranku i odu u političku penziju, a na njihova mesta dođu novi i nekompromitovani ljudi. Stranka se godinama osipala, ali to ne znači da ukoliko na čelo dođe „novo lice“ neće uslediti povratak otpisanih, onih koji su znali da kapiraju i kopiraju. No, ne bi bilo iznanađenje da ukoliko „zajaše“ DS, u cilju da je sačuva, Šutanovac uradi ono što su mnogi pre njega želeli, a javno nisu smeli; napravi dogovor sa Vučićem. To bi samo ubrzalo kraj jedne, sada već tužne priče. Takođe, teško je za očekivati da će oni koji nisu pobedili nakon trke ostati tu gde su. Sa Šutanovcem na čelu, DS i te kako ima razloga da se izvinjava. Možda ni tada DS neće imati alternativu, ali imaju je glasači. Nova opozicija postoji, ali valjalo bi da se „stara“ dovede pameti i sačuva. Gospodo, „demokrate“, niste vi stvarali stranku i nemate pravo da je uništite.

Željko Pavićević
Autor 15.9.2016. u 12:35

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija