Estradni spektakl

Autor 6.7.2012. u 08:06

Estradni spektakl

Poslanica Nove Srbije u novom sazivu srpskog parlamenta biće Nevena Adžemović, bivša članica grupe Models, prenosi Kurir.

 Adžemovićeva je bila kandidat na listi „Pokrenimo Srbiju“ Tomislava Nikolića pod rednim brojem 75, a kako će koalicija okupljena oko naprednjaka biti deo vlade, otvorio se prostor za Nevenino političko delovanje.

Dubravka Filipovski, potpredsednica NS, za Kurir je potvrdila da ćemo Adžemovićevu gledati u novom sazivu parlamenta Srbije.

 “Naša koalicija je osvojila 73 mandata, a pošto ćemo biti deo vlasti, logično je da će biti podnošenja ostavki, pa se otvara prostor i za ostale kandidate s liste da postanu poslanici. Nevena je sigurno jedna od njih. Smatram da će biti pravo osveženje. Bićete prijatno iznenađeni. Sigurno je da će se brzo uklopiti, a imaće i punu podršku starijih kolega koji imaju dug poslanički staž,” uverava Filipovski.

“Pristupila sam Novoj Srbiji zato što sam želela da doprinesem boljem životu, ekonomskoj politici, boljoj budućnosti dece i zaposlenju građana. Mislim da u našoj zemlji ne može da bude gore stanje od ovoga. Sve je u opštem rasulu. Manjina koja je uz vlast živi dobro, a ostali su na rubu egzistencije. Mislim da treba da se popravi situacija na svim poljima”, rekla je Nevena u predizbornoj kampanji.

Nevena Adžemović je, sa ostalim članicama nekadašnje grupe Models, javnosti poznata po svojim provokativnim nastupima i spotovima u kojima se pojavljivala oskudno obučena. Za parlament Srbije moraće ipak da ima prikladniju garderobu, jer su još u prošlom sazivu ustanovljena obavezna pravila oblačenja. (Bizlife.rs, 2.07.2012 – U parlamentu Srbije sedeće i bivša Modelsica).

 

Srpska politička scena nije ništa drugo do estrada gde se eksponiraju razne zvezde i zvezdice i pri tome se, kao i ova turbo-folkerske, trude da bez obzira na svoj nastup nikada  ne naruše osnovni estradni princip: udri do zore, a sutra kako nam bude! Sve te političke cece, seke, stoje itd. pevaju istu pesmu već godinama i od tolikog dranja i glupiranja  politička racionalnost, ako i postoji u Srbiji, nema nikakve šanse. Nivo naše političke kulture jeste izjednačen sa estradnom i tu više nema iznimki… Zoran Đinđić je bio jedini političar koji je pokušao da unese malo razuma na našu političku scenu i svima je dobro poznato šta se desilo – ustrelili su ga kao psa jer ludaci i primitivci nisu mogli da podnesu njegovu racionalnost. Zdrava logika i rad u interesu društva, što je i osnova tzv. common sens-a, naprosto je bila strana estradnim politikantima i oni su jedva dočekali da se reše Đinđića i ponovo se uhvate u svoje kolo. Rezultate ove neodgovorne, bolje rečeno, sulude politike danas građanke/građani Srbije osećaju na svojoj koži više nego ikada, a po svemu sudeći eksponenti ovog ludila – tzv. političke elite nemaju nameru da se zaustave, naprotiv. Posle miloševićevske histerije i politike samouništenja mislio sam da će Đinđić konačno doneti nove standarde koji će postati normalni za sve, ali Srbija još uvek nije bila spremna da krene njegovim putem i prevladali su ga brbljivci i drekavci koji ne umeju ništa drugo nego da unose haos i zabunu i u onako sluđeno društvo.

To što jedna ”Modelsica” treba da uđe u parlament svakako nije nikakvo čudo posle svih onih ludorija i čudesa koji su nam priredile političke ”elite” samo u poslednjih nekoliko meseci. Sem toga to nije ni prvi put da neka estradna zvezda poželi da se bavi politikom, setimo se Zorice Brunclik koju je JUL devedesetih ”spremao”za ministricu kulture. Ta čuvena folk zvezda koja je, prema ličnom priznanju, najviše volela da čita ”Tolstojevskog”, samo je trebala da sa jedne scene pređe na drugu, to jeste na onu političku, a sve bi ostalo bilo manje-više isto.

Estradni spektakl je pravi naziv za srpsku političku scenu. Političari u Srbiji se ponašaju upravo kao njihovi uzori estradne zvezde: obožavaju da su na naslovnim stranama žute štampe, nastupaju u istim tv emisijama, ”pričaonicama” i ostalim  medijskim frankenštajnima koji služe samo za to da bi nas potpuno sludeli i odvukli od realnog života. Ukoliko neki političar ili pak partija poželi da svom suparniku zagorča život onda se zanimljive informacije i ”crtice” iz života izabrane žrtve daju žutoj štampi koja od toga pravi spektakl ili bolje rečeno cirkus. Nema veze što će sa tim tzv. informacijama nekome uništiti karijeru ili pak život – sve ide u službu političke borbe u kojoj nema milosti. Dobro, nismo najgori, ima takvih slučajeva dosta i u zemljama sa stabilnim demokratskim sustavom, ali kod nas to ima posebnu draž… Pored toga što političari usrećuju neuku svetini dajući na uvid  ”prljav veš”  nekog od kolega, prisutna je i jedna perverzno-gangsterska logika političkog establišmenta koja škakljive informacije čuva kao adute u rukavu i čeka pravi trenutak. Ova svojevrsna, politička ”sačekuša”  ne služi ničemu drugom nego da se uklone oni koji su postali, iz bilo kog razloga, nepoželjni za određene interesne kružoke. Ako neki političar napravi nepodopštinu, to se obično pohrani negde u arhiv i čeka se prava prilika da se dotični uceni ili pak uništi ukoliko postane suviše opasan. Ovakvih slučajeva je toliko bilo da je javnost naprosto pretrpana i, srećom po prozvane, inflacija događaja naprosto zatrpa neku predhodnu aferu tako da lako zaboravljamo šta se dešavalo pre. I tako to dođe i prođe ili se pak eventualno obnovi neka afera ukoliko opet postoje nečiji interesi za to. Da je Srbija iole normalna zemlja jedan Ivica Dačić sigurno ne bi mogao da ”preživi” aferu ”Koferče”, a kamoli da posle toga postane ministar policije, a sada i premijer. No, kod nas je moguće i takvu aferu zataškati i ona je neminovno potonula u zaborav.

Estradni spektakl je zasijao u svom punom sjaju tokom skorašnjih izbora. DS je odlučio da svoju propagandnu mašineriju usmeri prema SNS i njihovim vodećim političarima koje su smatrali, sa pravom, najopasnijim političkim protivnicima. Na kraju se cela kampanja DS maltene svela na ocrnjivanje Tomislava Nikolića i to tako žestoko i prljavo da je to bilo mučno za gledati i slušati. Bez obzira što se i sam sećam mnogih Tominih nepodoština koje je učinio u svojoj bogatoj političkoj karijeri, ipak ono što je radio DS tokom predizborne kampanje je u najmanju ruku bilo degutantno, da ne kažem odvratno. No, negativna kampanja se samom DS obila o glavu, to jeste njenom predsedniku Borisu Tadiću tako da mu je sada ostalo samo da predsedava strankom koja ide u opoziciju.

I tako, dok se na sceni smenjuju manje-više poznate zvezde estrade, ja nešto razmišljam: a kako bi bilo da ih lepo sve pošaljemo do đavola i promenimo muziku?! Dosta je više bilo ceca, stoja, seki… Šta nam više mogu ponuditi razni dinkići, tadići, nikolići, ilići i sl? Pa ti političari sa estrade i nisu ništa drugo do silikonske lutke koje pevaju po narudžbi… Pokušali smo pre dvanaest godina da promenimo nešto i sa političke scene sklonimo estradu, ali očigledno da su ovi estradni umetnici mnogo žilaviji i spretniji nego što smo to očekivali. Narod voli da mu se peva, pa makar ta muzika i služila ničem drugom nego da ga uspava i odvuče od realnosti i pravih problema. Šta još treba da nam se desi pa da se konačno probudimo iz ovog sna koji kreiraju razni estradni radnici iza scene? Nema volje, nema pameti, nema ko da nas probudi iz ovog ludog sna. Svi oni političari, ali bez izuzetaka, za koje sam smatrao da imaju znanja i mogućnosti da nešto promene su ubrzo zapevali istu pesmu koju već godinama slušamo i političku ozbiljnost zamenili estradnim šarenilom. Pevaj Srbijo, udri brigu na veselje… A kada dođe vreme da se plati ceh plakaćemo i žaliti se na bahate političari koji su nas pokrali. Naplata stiže uskoro, a posle toga, nadam se, i druga pesma. Ovaj estradni mehur mora jednom pući i spektakl će biti zamenjen nekim racionalnijim političarima koji više neće kopirati turbo-folk zvezde. Srbija mora da shvati da realnost nije Grand show i da se ne može živeti od spektakla i šarenih laža.

Ne znam da li sam vam pričao vic… Imao neki pop problem sa vernikom pijanicom koji mu je dolazio na liturgiju u alkoholisanom stanju pti tome ubeđujući sve kako je on veliki pravoslavac i Srbin. Dojadilo popu da trpi pijanicu i rekao mu jedne nedelje: «ti ili se trezni ili mi više ne dolazi u crkvu!» Naljutio se pijanica i odlučio da raskrsti sa pravoslavnom crkvom. Čuje pop posle nekog vremena da je taj isti alkoholičar koga je on najurio iz crkve sada prešao u adventističku crkvu i da je prestao da pije, zaposlio se – kući kuću i pazi na familiju. Čudno bilo popu, a bogami i žao što nije pokušao drugačije sa pijanicom-vernikom, pa možda bi ga baš on dozvao pameti da nije bio tako isključiv. Jedan dan vraća se pop iz crkve i vidi svog starog vernika-pijanicu kako leži u jarku mrtav pijan. «Pa šta bi nesrećniče, zašto si opet pijan?» – pitao je pop. «Vratio sam se oče»!- odgovorio je alko-povratnik.

Autor 6.7.2012. u 08:06

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija