EU insistira da Srbija prihvati pečat Kosova

Autor 16.8.2011. u 01:33

EU insistira da  Srbija prihvati pečat Kosova

Pitanje carinskog pečata Kosova jedan je od najvažnijih problema na čijem rešavanju Evropska unija insistira već godinama. Nepriznavanje pečata zapravo tera ekonomske subjekte u trgovini s Kosovom, pa i državu, u organizovani kriminal i korupciju.

 

Uveren sam da je srpskim izvoznicima veoma važno da se ekonomija i trgovina razvijaju i da mogu nesmetano da izvoze na Kosovo. Šta piše na nekom pečatu nikoga ne bi smelo da zanima. Srbija ima ogroman trgovinski deficit i vlada u Beogradu mora da radi na rešavanju tog problema, a ne na njegovom pogoršanju time što se došlo u situaciju da se s Kosovom vodi trgovinski rat. Pečati je priznao Unmik, telo UN, i aktuelni konflikt potpuno je nepotreban i protivan interesima srpske ekonomije i, pre svega, interesima Srba koji su ostali na Kosovu – kaže za Danas Jelko Kacin izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, odgovarajući na naše pitanje koliko je prihvatanje carinskog pečata Kosova važno za kandidaturu Srbije za članstvo u EU. Kacin napominje da gotovo celokupni kosovski izvoz sada ide preko luka u Albaniji i Crnoj Gori.

Beogradska opozicija tvrdi da je priznanje Kosova, nakon ispunjenja haških uslova, sada glavni uslov kako bi Srbija stekla status kandidata za EU. Da li je to tačno?

– Glavni uslov je da Vlada Srbije ispuni Akcioni plan, koji je sama usvojila prošle godine. Ono na čemu Brisel insistira su regionalna saradnja i borba protiv sistemske korupcije, kroz koju se prelamaju gotovo sva ostala relevantna pitanja – uspostavljanje pravne države, departizacija državnih institucija, pitanje restitucije, i tako dalje. Priznanje Kosova uopšte nije pokrenuto kao uslov, pa ni od strane poslanika Bundestaga, koji su tražili faktičko priznanje prilikom nedavne posete Beogradu. To pitanje se stalno i uporno otvara na srpskoj strani.

Spekuliše se i da je u opticaju podela Kosova i da su čak SAD zainteresovane za tu opciju?

– To su čiste spekulacije. Stav Vašingtona i Brisela je potpuno jasan, a to je da su bilo kakve etničke podele neprihvatljive. Stvaranje nacionalno homogenih država na Zapadnom Balkanu je unapred izgubljena bitka, koja može samo da nanese štetu i samoj Srbiji. Podela Kosova nikada nije bila zvanična, niti skrivena politika Beograda, i zato nema nikakvog razloga da dešavanja nakon 25. jula ugroze napredak koji je teškom mukom postignut.

Može li Srbija u EU s nerešenim granicama?

– To je pitanje na koje samo Srbija može da odgovori. Mislim da je moguće i neophodno da Beograd ne samo stabilizuje odnose, već i da razvije iskrene prijateljske odnose s Prištinom. Ali, da bi se to postiglo, Srbija ne sme da koči regionalne i evropske integracije Kosova. To je i potpuno suprotno njenim interesima. Sve države na Zapadnom Balkanu moraju da nastupaju zajednički ukoliko žele da budu relevantne na međunarodnoj sceni. U tom smislu, Srbija ne sme da dozvoli da se konflikt sa Kosovom samo zamrzne i da kroz deset godina EU ne bude u poziciji da prima u članstvo novi Kipar.

Postoji li saglasnost u EU o tome da li je Kosovo država ili ne?

– Kosovo je svakako država. Samo još pet članica EU nisu priznale Kosovo kao suverenu zemlju. Da li će i kada to uraditi, potpuno je na vladama i parlamentima tih država.

Može li zastoj u dijalogu Beograda i Prištine da uspori put Srbije ka EU?

– Evropske integracije Srbije pretrpele bi ozbiljan zastoj ukoliko dođe do prekida ili odlaganja briselskog dijaloga Beograda i Prištine. Prepreka može nastati ukoliko Beograd odluči da napusti ili zamrzne konstruktivan pristup dijalogu, koji je već dao neka konkretna rešenja. Nakon eventualnog završetka saradnje s Haškim tribunalom, ključna polja na kojima Beograd mora da ostvari progres su regionalna saradnja i borba protiv korupcije. U ovom trenutku je svakako izuzetno važno da se razgovori dve strane u Briselu nastave, jer ne može biti uspešne regionalne saradnje i stabilne situacije na Zapadnom Balkanu bez napretka u tom dijalogu. Iz ugla EU, teško je zamislivo da se uspešno i pre svega brzo pregovara o članstvu sa zemljom koja ima potencijalno eksplozivnu situaciju na svojim granicama. Negativna iskustva Turske s Kiprom su u ovoj situaciji dragocena. Zato se s dijalogom mora što pre nastaviti.

Da li će otkrivanje jataka koji su pomagali Hadžiću, Mladiću i Karadžiću biti postavljeno kao jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata?

– To pitanje je svakako vrlo važno kao jasan indikator u kojoj meri je pravna država uspostavljena u Srbiji i da li su pravosudne institucije efikasne. Hrvatska je isporučila poslednjeg optuženika 2005. godine, a problem saradnje Zagreba s Haškim tribunalom u neku ruku i danas postoji. Beograd jeste zatvorio najvažnije poglavlje isporučenjem Mladića i Hadžića, ali sva zaostala pitanja se moraju rešiti na odgovarajući način. To uključuje i problem jataka, ali i pitanje ko je i u kojoj meri iz vlasti pomagao u skrivanju Mladića pre formiranja vlade Mirka Cvetkovića.

Kažete da su dobrosusedski odnosi u regionu bitna stavka za priključenje EU. Kako onda gledate na izjavu hrvatske premijerke Jadranke Kosor, koja kaže da je Oluja bila legitimna i pravedna akcija, a da su generali osuđeni za ratne zločine nad Srbima, Ante Gotovina i Mladen Markač, heroji?

– Nažalost, stranke desne orijentacije i danas, 16 godina od završetka rata, koriste u predizborne svrhe te bolne teme. Tu izjavu Jadranke Kosor da su Markač i Gotovina heroji shvatam kao unutarpolitičku i kao početak kampanje za parlamentarne izbore jednog lidera političke stranke, a ne predsednice vlade, koja zna da su zločini činjeni i da su ti generali čija je odgovornost utvrđena osuđeni u Hagu. Ali je istina i odluka tog suda, na osnovu koje je jedan od optuženih generala pušten na slobodu. Oluja jeste bila legitimna akcija, mada je način na koji je sprovedena i, naročito ono što se dešavalo neposredno nakon nje, sramotan za Hrvatsku i hrvatski narod.

Kad smo već kod dobrosusedskih odnosa, kako komentarišete tvrdnje crnogorskih zvaničnika da je Srbija kriva što nisu usvojene izmene izbornih zakona, iako su one uslov za pridruživanje Crne Gore Evropskoj uniji?

– Crnogorska vlada mora da učini sve što je u njenoj moći da se izborni zakon napokon donese. Premijer Igor Lukšić rekao je da će sledeći put Crna Gora morati da pokaže da je ozbiljna i ja se nadam da će taj zakon biti usvojen pravovremeno. S druge strane, postoje jasne indicije da neke institucije države Srbije, i naročito SPC, i dalje imaju veliki uticaj na prosrpske stranke u Crnoj Gori. Taj uticaj mora biti pozitivan, stabilizirajući i podsticajan za evropske integracije i ne sme ni u kom smislu da dovodi u pitanje suverenost države Crne Gore. Politika koja se zbog dva nova slova bavi identitetom mora napokon da ustupi mesto modernoj politici, koja se bavi razvojem ekonomije. To je ono što zanima građane Crne Gore, izjašnjavali se oni kao Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci ili Romi.

danas

Autor 16.8.2011. u 01:33

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija