Gi Ferhofštat:Apel predsednika Tadića Srbima sa severa Kosova je stigao suviše kasno

Autor 3.12.2011. u 08:25

Gi Ferhofštat:Apel predsednika Tadića Srbima sa severa Kosova je stigao suviše kasno

Snažno podržavam srpsku aplikaciju za sticanje statusa kandidata za punopravno članstvo u EU, ali moram da naglasim da čak i ako bi došlo do revolucionarnog napretka u odnosima Beograda i Prištine, moglo bi da bude prekasno.

 

Komisija je preporučila da se Srbiji odobri sticanje statusa kandidata, pod jasnim uslovom primene postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Ne vidim da je usledilo delovanje srpskih vlasti po tom pitanju. Pozdravljam apel predsednika Tadića Srbima na severu Kosova da uklone barikade, ali to je jednostavno stiglo suviše kasno. Na Beogradu je još uvek ogromna odgovornost za ono što se dešava na severu Kosova. Ipak, nadam se da će situacija na terenu omogućiti da ministari spoljnih poslova EU preporuče status kandidata Srbiji, kada se budu susreli u ponedeljak 5. decembra – ocenjuje u intervjuu za Danas Gi Ferhofštat, predsednik Saveza liberala i demokrata Evrope i bivši premijer Belgije, koji je na toj funkciji bio punih deset godina.

Gi Ferhofštat dolazi u Beograd 5. decembra na konferenciju Saveza liberala i demokrata Evrope i regionalnih liberala. Slovi za jednog od najvažnijih proevropskih političara, zalažući se za daleko jaču ekonomsku i političku integraciju unutar EU kao odgovor na krizu.

Da li je Boris Tadić u očima evropskih zvaničnika i dalje predvodnik proevropske politike u Srbiji? Kakvo poverenje ima on i njegova Demokratska stranka kod evropskih zvaničnika?

– Predsednik Tadić je osvojio tri predsednička mandata na proreformskoj i proevropskoj agendi. Mi imamo duboko poštovanje za ono što je on učinio u ime pomirenja u regionu, kao i za činjenicu da je vlada koju predvodi, odnosno njegova Demokratska stranka okončala saradnju sa Haškim tribunalom predajom Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ove godine. Dijalog Beograda i Prištine je, takođe, započela aktuelna vlada i predsednik Tadić. S druge strane, integracija u EU se ne svodi na uspostavljanje regionalne stabilnosti i saradnje. Takođe, taj proces obuhvata unutrašnje reforme. Reč je tu još i o uspostavljanju istinske vladavine prava i u potpunosti funkcionalne i jake tržišne ekonomije. Moja procena je da su kapaciteti Srbije ogromni, ali neiskorišćeni, i to uglavnom zbog činjenice da se predsednik Tadić nije izborio sa sistemskom korupcijom u zemlji, kao posledicom isprepletanih interesa tajkuna i političkih stranaka. Drugim rečima, nadam se da će Srbija uskoro zakoračitii u novu političku eru, u kojoj ideološke podele neće neće moći da utiču na na sukob proevropskih i nacionalističkih ideja. Krajnje je vreme da se politički lideri u Srbiji okrenu svojim građanima, a ne teritorijalnim pitanjima ili pitanjima „nacionalnih interesa“, zasnovanim na rušenju srpske privrede, kao što je bio slučaj u poslednje dve decenije.

Da li se EU „plaši“ od izbijanja sukoba širih razmera ukoliko „ostavi“ Srbiju mimo evropskog puta, odnosno napretka u evropskim integracijama?

– Savez liberala i demokrata Evrope sa entuzijazmom podržava proširenje, sve dok na delu imamo ispunjavanje svih uslova za članstvo. Nadam se da će sve zemlje Zapadnog Balkana ispuniti kriterijume za članstvo u EU u narednim godinama, pa i Srbija. To je u najboljem interesu EU, kao i celog regiona. Ne mislim da je širi sukob moguć, ukoliko postoji perspektiva priključenja EU. Lideri EU su 2003. najavili da je Unija otvorena za zemlje zapadnog Balkana i ova opcija je još uvek na snazi.

Kakve bi ekonomske prednosti Srbija stekla ukoliko bi promenila politiku latentnog sukoba?

– Dužnička kriza je onemogućila privredni rast u bliskoj budućnosti u gotovo svim državama članicama EU. Imajući ovo u vidu, naročito bi evropske zemlje koje su još uvek izvan EU trebalo bi da se bore svim snagama da dokažu svoju stabilnost, predvidivost poslovnog okruženja i potencijala za investicije. Sve dok Beograd bude zauzet severom Kosova, postizaće upravo suprotan efekat. Bez investicija neće biti ni novih radnih mesta. A, Srbiji su pod hitno potrebna nova radna mesta kako bi smanjila stopu nezaposlenosti koja se trenutno kreće oko 20 odsto. Osim toga, ovde je ulog i već ukaljana slika Srbije, koja je proganja još otkako je Milošević došao na vlast. Svi bismo pozdravili promenu diskursa u srpskoj politici. Kao što je Bil Klinton istakao tokom predsedničke kampanje 1992. godine, to je ekonomski glupo!

Šta bi se dogodilo ukoliko bi Srbija ostvarila „preokret“ u kosovskoj politici i priznala nezavisnost Kosova? Da li bi i na koji način bio ubrzan njen evropski put?

– Regionalna stabilnost je nužni uslov za evropske integracije. U tom smislu, normalizacija odnosa sa Prištinom je neizbežna ukoliko Srbija želi da napreduje u procesu pristupanja. I to nije dovoljno. Kao što sam već rekao, unutrašnje reforme – borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavina prava i zaštita manjina – predstavljaju ključni element evropskih integracije. Građanin Srbije su ti koji će najviše osetiti sve prednosti ovih reformi, a ne vladajuće političke klase.

Da li je istina da o Srbiji, pre svega, odlučuje Nemačka i zbog čega je takav slučaj?

– U okviru EU, i institucije i moja grupa, dele stav da je strogo uslovljavanje neophodno. Podsetio bih vas da je regionalna stabilnost i saradnja jedan od tzv. kopenhaških kriterijuma. EU, Berlin ili Brisel ne dodaju tim kriterijumima nijedan novi uslov insistiranjem da Beograd normalizuje svoje odnose sa Kosovom. Taj uslov je prisutan sve vreme. Slažem se sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, kada poziva na ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova. Održavanjem paralelnih struktura vlasti na severu Kosova Beograd se ponaša kao da podelu duž etničkih linija još uvek smatra planom B, a takva podela po etničkom principu je krajnje neprihvatljiva.

Novi članovi evropskog kluba

EU je usred najteže ekonomske krize od svog osnivanja. Bili ste veoma angažovani u predlaganju rešenja za izlaz iz krize. Kako to da dolazite na Balkan u vreme vrhunca krize koja je sada prelila čak i u Italiju?

– Da, slažem se, EU se nalazi u najgoroj ekonomske krize u svojoj istoriji. Ali, ova kriza je pre svega politička kriza, kriza liderstva. Proces proširenja EU je kolateralna šteta ovog nedostatka vođstva. Dolaskom u Beograd, u prestonicu najveće zemlje u regionu, želimo da pokažemo da će zapadni Balkan i dalje biti u fokusu proširenja. Proširenje je bila jedna od najuspešnijih priča u EU i želimo da tako i ostane. Štaviše, rekao bih da postoji direktna veza između unutrašnjeg jačanja EU – što je odgovor na akutnu dužničku krizu sa kojom se suočavamo – i proširenja. Jača EU će imati kapacitet da pusti nove članove u klub.

Odgovor na krizu – više Evrope

Koliko su realne prognoze evroskeptika u vezi sa raspadom evrozone?

– Evroskeptici ponekad ukazuju na probleme u funkcionisanju EU, ali po pravilu daju pogrešne odgovore njih. Nama treba više, a ne manje Evrope, kao odgovor na krizu. Svi instrumenti za zaustavljanje zaraze dužničkom krizom već su tu, pa se sve svodi na pitanja politike. Ako sadašnji evropski šefovi država i vlada pokažu istinsko liderstvo i inicijativu, mogli bi staviti tačku na krizu u roku od nekoliko nedelja. Na duge staze, takođe, trebalo bi uvesti neophodne promene u Lisabonskom sporazumu. Da budem jasniji, mi treba da uspostavimo odgovarajuću ekonomsku i fiskalnu uniju, pored one monetarne sa zajedničkom ekonomskom politikom koju uspostavlja Komesar za ekonomiju. Takođe, trebalo bi da uvedemo i evroobveznice za koje bi garantovalo sedamnaest zemalja članice evrozone. Drugim rečima, Evropska centralna banka bi trebalo da preuzme punu odgovornost i zaštiti ne samo „vrednost evra“ kako stoji u njenom mandatu, već sam evro, hrabro uzimajući učešće na tržištu na kojem se države zadužuju. Samo to bi bilo dovoljno da smiri investitore.

Kako će se ekonomska kriza u bližoj i daljoj budućnosti razvijati i šta mogu da očekuju balkanske države?

– Kao što sam upravo pomenuo, mi smo sada na raskršću. Ili ćemo ići napred u evropskim integracijama, ili ćemo se zateći na neistraženom području dezintegracije i slabljenja EU. Ovaj drugi put je isprobavan suviše često tokom evropske istorije, i to sa tragičnim posledicama. Imamo sve instrumente na raspolaganju, treba samo da ih zgrabimo i stvorimo jaku federalnu Evropu. Kada je reč o zapadnom Balkanu, bojim se da su negativne posledice krize u EU već mogu osetiti. Slabosti EU hrane konzervativce i nacionaliste koji se protive onome što EU predstavlja. Ono što je sigurno je da nije proširenje uzrok trenutne krize. Naprotiv, proširenje je pomoglo Evropskoj uniji da održi nivo rasta širom EU. Jaka Evropa je krajnji garant stabilnosti na Balkanu. Evropska unija proširena na zapadni Balkan predstavlja prirodni sled događaja, koji će se i ostvariti. Ja bih voleo da to bude slučaj što je pre moguće.

Autor 3.12.2011. u 08:25

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija