Glasači DS Tadiću: Neprihvatljivo je da primaš odlikovanje koje su dobili Mladić i Karadžić

Povezani članci

• OD KADA JE ZATVARANJE IMIGRANATA U KAVEZE POSTAO EU STANDARD?
• Sokrate, u vezi s demokracijom si, nažalost, bio u pravu
• Karabaja, duh iz prošlosti
• Bugarski kradljivci hrvatske zbilje
• David Ellerman poručuje: Neće vas spasiti ni EU ni hrvatska država
• Majke Srebrenice tuže Carlu del Ponte i Amira Ahmića

Ono što je moralno neprihvatljivo ne može da bude politički dobro. Zato je za deo glasača Demokratske stranke neočekivana vest došla sa proslave Republike Srpske, gde je predsednik Tadić primio odlikovanje koje su prethodno dobili osuđeni i optuženi za ratne zločine. Munjevito je usledila serija odjeka i reagovanja, ali munjevito su otkriveni i eksploziv, oružje i osumnjičeni atentator na srpski elitni skup u Banjaluci. Zatim je iz odjeka i reagovanja izdvojen i stigmatizovan terorista, kako ga je nazvao Ivica Dačić, pisac iz Ulcinja, pa su usledili odjeci i reagovanja na tog pisca, ali i diplomatska nota Srbije Crnoj Gori u kojoj se analizira celokupan opus ovog autora nagrađenog prestižnom evropskom nagradom.

Pošto je pisac i savetnik predsednika Skupštine Crne Gore, ova se i zvanično ogradila od njegovih stavova. Oglasili su se i bivše diplomate i analitičari, a javno su se sporečkali pisci sa piscima, novinari sa novinarima, psiholozi…

Čovek koji se gnuša svake vrste nasilja, neoprezno, kako je sam rekao, potpisao je podršku kolegi zbog prava na slobodu mišljenja i govora i doživeo medijski linč, a najavljena je njegova smena u značajnoj državnoj instituciji…

Uzrok svih ovih burnih i neprijatnih događaja, vađenja iz konteksta, podmetanja, zluradosti, dodavanja, kvalifikovanja – zaboravljen je. I zato mnogo toga što se ovih dana tim povodom dešava podseća na tekst Noama Čomskog: “Deset strategija manipulacije stanovništvom”. Pominjem samo četiri. Stvaranje problema, buđenje emocija, veličanje gluposti i preusmeravanje pažnje.

Treba stvoriti problem, veli Čomski, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države. Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja. Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

Civilizacijski iskorak bi bio da se progovori o suštini problema čije se posledice sve tegobnije osećaju.

tekst objavljen u dnevnim novostima Blic