Glasaj! Imaš za koga!

Željko Pavićević
Autor 4.2.2016. u 17:29

Izdvajamo

  • . Samo na trenutak zamislite kako bi izgledao Parlament Srbije da u njemu sede Saša Radulović, Dušan Pavlović, Borko Stefanović, Ivan Jovanović, Aleksandar Stevanović, Branka Stamenković, Milan Pernat, Aleksandar Janković i njima slični. To bi bio trijumf pameti nad glupošću, snage nad farsom.

Povezani članci

Glasaj! Imaš za koga!

Ovoga puta građani Srbije imaju za koga da glasaju i glasanjem za njih te političke opcije imaju ozbiljnu šansu da pređu cenzus. Nemojte bacati svoj glas na recikliranu robu, izlizane artikle, istrošene proizvode, kada u ponudi imate nova lica sa novim idejama. Dajmo šansu onima koji žele i mogu nešto da promene. Dali smo je toliko puta onima koji su nas izneverili i obezvredili ono što smo postigli 5. oktobra 2000. godine.

Premijer je najavio, ali nije i raspisao izbore. No, to ne menja stvari. Oni su tu, iza ćoška. Dok kod nekih pripreme za izbore već uveliko traju, neki tek počinju sa njima. Posledično, sve to onima koji opipavaju puls javnosti daje za pravo da sprovode ankete kako bi utvrdili raspoloženje koje vlada u narodu. A da raspoloženje vlada, tu nema sumnje. I dok su prognoze takve kakve su, a preuranjene su, ono što se ne menja u njima jeste broj onih koji ni ovoga puta neće izaći na izbore. Njih preko tri miliona je reklo “ne” svakoj političkoj stranci u Srbiji na prethodnim izborima. Da li će se ovoga puta išta promeniti zavisi isključivo od ponude koja, složićete se, dugo nije bila ovako široka.

Predstojeći izbori neće promeniti ništa kapitalno, ali bi mogli uneti malu pometnju na političku scenu Srbije. Mogućnost je data svima da pokažu da li su se i u kojoj meri promenili u poslednje dve godine. Sudeći po aktivnostima na terenu i kuloarskim pričama, stiče se utisak da je stanje redovno. Pregovori između „glavešina“ traju, što ih sprečava da polako pripremaju svoje kampanje. Rastureni po terenu oni predstavljaju svoje odvojene priče nadajući se da bi možda u nekom trenutku mogli stvoriti zajedničku.

U samopromociji prednjači pokret Dosta je bilo, Saše Radulovića. Za samo nekoliko nedelja ovaj pokret je od francuske sobarice sa kojom bi svi i koja bi sa skoro svima mogla u koaliciju došao do neustrašivog junaka spremnog da samostalno izađe na crtu premijeru. Ovakav razvoj događaja dosta je uticao na promene u raspoloženju glasača i simpatizera ovog pokreta. Spajanje nespojivog zarad viših ciljeva opisanih u 20 tačaka je moguća, ali ne i realna opcija u okolnostima kakve vladaju Srbijom. U uslovima tihe diktature i medijskog mraka očekivati takav nivo svesti kod prosečnog glasača je pohvalno, ali i iluzorno. Podsetimo se, pokret Dosta je bilo je na prethodnim izborima 2014. godine nakon samo dva meseca kampanje i u uslovima relativno veće vidljivosti i prepoznatljivosti bivšeg ministra Radulovića, osvojio blizu 75.000 glasova.

Ono što je interesantno u vezi sa promocijom ovog pokreta jeste ideja okupljanja „nove opozicije“ i ponekog starog igrača u cilju stvaranja širokog fronta koji bi svrgavanjem Vučića s vlasti doveo do formiranja jednogodišnje tehničke vlade sa idejom uvođenja reda u Srbiji. Ovu vladu bi, sudeći po izjavama čelnika pokreta Dosta je bilo, formirale stranke levice, centra i desnice. Praktično, vrata su odškrinuta za Srpski pokret Dveri, Demokratsku stranku Srbije, Levicu Srbije i Demokratsku stranku ali pod uslovom da na „transparentan“ način otvori „Pandorinu kutiju“ Vojvodine. Podsetimo se, Dveri i DSS su na prethodim izborima imali zajedno blizu 280.000 glasova, dok je Demokratska stranka sa Borkom Stefanovićem i Draganom Đilasom imala oko 217.000 glasova. Predizborna koalicija ovih stranaka se graniči sa naučnom fantastikom. Prateći komentare u javnosti, pojedini članovi ovih političkih opcija ne bi glasali za ovu koaliciju, a da ne govorimo o animiranju snage belih listića.

I dok je izvesno da će Dveri i DSS zajedno na izbore, ostaje otvoreno pitanje hoće li Levica Srbije i Dosta je bilo samostalno ili zajedno na crtu Vučiću. Samostalnim izlaskom na izbore ova dva pokreta dosta rizikuju da, u očajnim uslovima za vođenje kampanje, ne pređu cenzus. Pored neadekvatnih uslova, veliki problem predstavlja i svest prosečnog građanina koji izlazi na izbore da će glasajući za jedan od ova dva pokreta praktično „baciti“ svoj glas, te se u tom slučaju odlučuje da glasa za „manje zlo“, odnosno za neku od sličnih opcija demokratske opozicije.

Kalkulacije se nastavljaju i u „leglu“ demokrata. Još uvek je nejasno da li će se nekadašnji stožer demokratske opozicije, Demokratska stranka, konačno opredeliti za savez sa strankama Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka ili će ostati sa „osvetljivačima“ Srbije. Podsetimo se, na prošlim izborima Boris Tadić kao nosilac liste je osvojio blizu 205.000 glasova, a Čedomir Jovanović oko 120.000 glasova. Ukoliko odluči da predvodi jedan od demokratskih frontova, stranka Bojana Pajtića bi, ukoliko izlaznost bude mala, rizikovala ostanak ispod cenzusa. Ništa bolja situacija za ovu stranku ne bi bila ni ukoliko bi izlaznost bila veća ako se u etru pored saveza Tadić-Jovanović-Čanak, nađe i neki oblik saveza pokreta Dosta je bilo-Levica Srbije.

Trenutne aktivnosti proevropskih političkih organizacija ukazuju da one igraju na sigurno, te da ih posebno ne interesuje onih tri miliona neopredeljenih. Dok perverzno ponašanje pokreta Dosta je bilo evidentno uznemirava apstinente, smirenost Levice Srbije obećava. Ova dva pokreta pored Srpske radikalne stranke bi mogla biti iznenađenje predstojećih izbora samo ukoliko pod tepih gurnu samoljublje. Ostatak opozicije, ukoliko se odluči da izađe na izbere u dva fronta, neće dovesti do epohalnih promena, a ne treba gubiti iz vida da su imali 12 godina da nam pokažu šta i koliko znaju i mogu. Davati im novu šansu je jednako uzimanju kredita u „švajcarcima“.

Jasno je da Srbija ovoga puta neće birati između dva zla iako su ovi izbori baš kao i svi prethodni „presudni“ za njenu budućnost. Izgovori poput „Glasao bih, ali nemam za koga…“ i „Bojim se da im dam glas jer neće preći cenzus…“ su jalovi i potpuno bez veze. Ovoga puta građani Srbije imaju za koga da glasaju i glasanjem za njih te političke opcije imaju ozbiljnu šansu da pređu cenzus. Nemojte bacati svoj glas na recikliranu robu, izlizane artikle, istrošene proizvode, kada u ponudi imate nova lica sa novim idejama. Dajmo šansu onima koji žele i mogu nešto da promene. Dali smo je toliko puta onima koji su nas izneverili i obezvredili ono što smo postigli 5. oktobra 2000. godine. Samo na trenutak zamislite kako bi izgledao Parlament Srbije da u njemu sede Saša Radulović, Dušan Pavlović, Borko Stefanović, Ivan Jovanović, Aleksandar Stevanović, Branka Stamenković, Milan Pernat, Aleksandar Janković i njima slični. To bi bio trijumf pameti nad glupošću, snage nad farsom.

Mr Željko Pavićević
analitičar

Željko Pavićević
Autor 4.2.2016. u 17:29

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija