ENG
Građanska prava i slobodno glasanje: Narodu treba omogućiti da bira, ne samo da glasa
Autor/ica 👤Dr Husnija Bitić
Izdvajamo
- Vruća kososka jesen. Kalendarski je i na Kosovu nastupila jesen, ali prema tenzijama koje tamo vladaju, obećanjima i pretnjama koje političke vođe upućuju javnosti, nalazimo se u najvećoj vrućini. No, posle prolaska ove kampanje sve će splasnuti kao mehurići od sapuna. Kada najviše grmi, ipak kiše nema.
Povezani članci
Foto: KoSSev
Šesti oktobra se približava kada će građani Kosova imati priliku da „izaberu“, odnosno da glasaju za one kandidate koji će umesto njih odlučiti u najvišim organima vlasti.
Predizborna kampanja zvanično je počela 25 septembra, mada lideri političkih partija su pre toga, skoro svako selo i zaseok obišli obećavajući građanima brda i doline. Kada bi se samo deo tih obećanja realizovao, do sledećih izbora, Kosovo bi preteklo i Švajcarsku u ekonomskom smislu. Ne samo da bi se likvidirala nezaposlenost, nego Kosovo bi trebalo da uvozi radnu snagu. Pojedini lideri obećavaju 7 – 9% ekonomskog rasta godišnje (to je pravi apsurd, za sadašnje okolnosti), samo ako oni pobede. Drugi su već objavili rat kriminalu i kriminalcima, obećavaju više zapošljavanja žena i omladine, očuvanje sadašnjih državnih granica…
Obećanja ima mnogo ali i mnogo onih na izbornim listama koji su osumnjičeni ili već optuženi odnosno kažnjeni za ratni zločin ili druga krivična dela. Istina je da, dok nema pravosnažne odluke suda da je dokazano da je, taj i taj počinio krivično delo, niko nije kriv, ali postavlja se pitanje znaju li političke vođe šta su moralne norme u društvu? Pre neki dan ambasador Sjedinjenih Američkih Država je javno pozvao političke vođe da ne uvrste u izborne liste one koji su osuđeni, osumnjičeni ili već optuženi za krivična dela. Međutim i taj apel je prošao nezapamćeno, jer kosovari čitaju samo ono što im godi.
Predsednik političke partije KPK, na jednom predizbornom skupu rekao je da u njegovoj partiji nema mesta za one koji su se ogrešili o zakon. Bivši predsednik vlade Kosova, general Agim Čeku je dao ostavku na funkciju koju je imao u partiji. Međutim već na sledećem primeru, naišao je na tvrdo orah. Sami Luštaku, predsednik Osnovne organizacije PKD u Drenasu, ranije Glogovac, izjavio je: ne pada mi na pamet da daje ostavku, pa neko proba neko, ko može da me smeni. Dakle od svega tog obećanja, jedina politička „žrtva“ ispao je general Čeku. A ko mu je kriv, zašto se požurio, ne kaže se džaba, skrpljen spašen.
Interesantno je napomenuti da ni na prethodnim izborima 2017.g., ni sada nijedna politička partija Albanaca ne pravi nikakvu kombinaciju sa Srpskom listom ili potencijalnim nezavisnim kandidatima iz srpske zajednice, kao da oni ne postoje. Ali ako su nepoželjni u predizbornoj kampanji, kada dođe vreme za sastav vlade Srpska lista će ponovo postati emulzija bez koje se ne može.
Portal: Srbija danas, 26/09/2019.g. – Počinje predizborna kampanja na Kosovu: Koliko mandata predstavnici Srba mogu da očekuju?
Posle prebrojanih glasova na prošlim izborima nijedna partija ili koalicija nije mogla da računa na više od 52 poslanika, bez Srpske liste. Srpska lista je postala jezičak na vagi. Predizborna koalicija PAN sa tri prebegla poslanika iz koalicije DSK i nekih malih drugih partija mogli su da sastave vladu u koaliciju sa Srpskom listom bi mogli imati 62 poslanika, te odluče da obrazuju vladu. Na dan kada je trebalo da se vlada izabere, sednica skupštine iako je počela u 10h, morali su čekati do kasno naveče, dok se nije vratila delegacija Srpske liste iz Beograda, gde su bili na savetovanju sa Aleksandrom Vučićem, koji im je rekao, bolje je sastaviti vladu na čelu sa Ramush Haradinajem, koji je kod srpskih vlasti optužen za ratni zločin, nega da premijer Kosova bude lider pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti, koji zagovara ujedinjen Kosova i Albanije.
Poučeni iz prošlosti, vođe Albanaca, ne prave nikakvu predizbornu kombinaciju sa Srpskom listom. Čak šta više, Centralna izborna komisija je donela odluku da pravo na glasanje mogu da računaju samo oni građani koji su snabdeveni ličnim dokumentima izdatima na Kosovu posle proglašenja nezavisnosti. Vlasti u Beogradu takvu odluku nazivaju terorom nad Srbima. Želja Albanaca da spreče Srbe da glasaju za Srpsku listu. Dakle, saradnja i sloga među poslanicima u skupštini Kosova, što se poslanika Srba i Albanaca tiče, složni su među sobom kao rogovi u vreći. Albanci protiv Srbije u svakom pogledu, srpski poslanici rade isključivo ono što ih Beograd savetuje.
Bivši ministar u Kosovskoj vladi iz srpske zajednice na Kosovu, Nedan Rašić, ovih dana je uputio javni poziv albanskim biračima, podržavajte me na ovim izborima, da se zajedno otarasimo liste srpske, koja je pod direktnim uticajem vlasti u Beogradu. On dalje kaže, da Srbi koji su odlučili da ostanu, rade i žive na Kosovu, treba da grade zajedničku vlast sa Albancima Kosova, ne da budu taoci Beograda. Da li će imati odjek kod Albanaca ovaj poziv ostaje da se vidi, ali da je poziv korektan tu dvojbe nema.
U demokratskim društvima, gde pravda i demokracija vladaju, gde se poštuju zakonske norme, poverenje treba da dobije pojedinac, a ne politička partija. Izborni sistem na Kosovu (ne samo Kosovski), treba menjati. Što pre to bolje. Birači treba da imaju mogućnost da biraju pojedinca, a ne listu. Kandidat koji se takmiči za poslanika može pripadati ovoj ili onoj partiji, ali nakon prebrojavanja glasova, partija ili koalicija koja ima najveći broj izabranih poslanika formira vladu.
Izborni sistem lista je prevaziđen, pregazilo ga vreme. Građanin treba da glasa za individualca, koji mu je po volji. Sa ovakvim izbornim sistemima, biračima je skraćeno pravo slobodnog biranja. Onemogućeno da slobodno izraze želju kome će davati poverenje. Birači su dužni da izvršavaju građanske obaveze vlastite države. Oni ukoliko ne izlaze na izbore neće trpeti zakonske posledice, ali nepoštovanjem zakona se krše norme lepog ponašanje i moralnih obaveza. I u sistemima izbornih lista, građanin je obavezan da se odazove pozivu za izlazak na izbore, ali tim zakonom se onemogućava da izabere onog koga želi.
Uzmimo primer da, zbog mnogih stvari ja bih želeo da svoj glas dam kandidatu X ili Y. On se nalazi na listi one partije čiji se njen politički program meni ne dopada. Ako toj listi ne dam svoj glas, ja glasam protiv kandidata na koga imam puno poverenje. Ali i ako dam svoj glas toj listi, kandidat za koga imam poverenje može biti ne bude izabran, već upravo lider partije čiji program je suprotan mojim shvatanjima.
Za nosioca liste skoro se uvek postavlja lider političke parije. Dešava se da, sa te liste budu izbrani jedan dva, tri… poslanika, ali moj kandidat za koga sam glasao ne bude izabran jer toj listi pripada samo jedan poslanik odnosno iako se nalazi na listi, nije među prvima. Tako da moj glas ide u korist onoga koga nikada ne bih izabrao.
U civilizovanom demokratskom društvu, nacionalna pripadnost kandidata ne treba da ima nikakav efekat. Kada u izbornim jedinicama gde većinu čine pripadnici nealbanskog stanovništava, bude izabran kandidat Albanac, odnosno u sredinama gde su Albanci u većini, a bude izabran kandidat koji nije Albanac, tada možemo reći da kosovsko društvo korača u pravcu demokratizacije, civilizacije i Evropske Unije. U protivnom demokratizacija i civilizacija ostaju samo dekor u pravnim aktima.
Foto: Profimedia – Srbija Danas/Kosovo Online
Preuzeto sa portala Srbija danas, 26/09/2019.g:
NA KROVU ŠKOLE U GRAČANICI OPET SE VIJORI SRPSKA ZASTAVA! Albanci postavili svoju, brzo uklonjena!
Gradonačelnik Gračanice Srđan Popović izjavio je da je vraćena srpska zastava na školu Kralj Milutin, a da je uklonjena albanska zastava.
Odmah kad smo čuli, reagovali smo time što smo uklonili albansku i vratili srpsku zastavu. Deca i roditelji koji su bili u školi su bili vidno uznemireni. Ovo je očigledno vid provokacije koji za cilj ima da se unese uznemirenost u našoj opštini. Škola “Kralj Milutin” je najveća škola na centralnom Kosovu i očigledno da nekome ne odgovara što se ona proširuje. Nećemo dozvoliti nikakav vid provokacije ni sada ni ubuduće i uznemiravanje našeg naroda na bilo koji način. Očekujemo od policije da ovaj slučaj bude što pre rasvetljen – naglasio je Popović.
Vruća kosovska jesen.
Kalendarski je i na Kosovu nastupila jesen, ali prema tenzijama koje tamo vladaju, obećanjima i pretnjama koje političke vođe upućuju javnosti, nalazimo se u najvećoj vrućini. No, posle prolaska ove kampanje sve će splasnuti kao mehurići od sapuna. Kada najviše grmi, ipak kiše nema.
Autor/ica 👤Dr Husnija Bitić
